U trenutku kada je trebalo da započnu možda najosetljiviji pregovori između Irana i Sjedinjenih Država u poslednjih nekoliko godina, ceo proces ulazi u zonu neizvesnosti. Sastanak zakazan za Veliku subotu u Pakistanu sada visi o koncu, dok se situacija na Bliskom istoku ponovo zaoštrava.
Signal da nešto nije u redu stigao je svega nekoliko sati pre planiranog dolaska delegacija. Poruke iz Teherana postale su nejasne, a pojedine objave su čak i povučene, što dodatno pojačava utisak da se odluke donose u hodu.
Liban menja dinamiku pregovora
Ključni udar na diplomatski proces dolazi sa terena. Napadi Izraela po Libanu, koji su usledili uprkos očekivanjima da će primirje obuhvatiti i taj front, ozbiljno su uzdrmali ionako krhku ravnotežu.
Prema dostupnim informacijama, izraelske snage su u izuzetno kratkom vremenskom intervalu pogodile više od 100 ciljeva, što je rezultiralo velikim brojem žrtava i ranjenih. Ovi događaji odmah su otvorili pitanje smisla pregovora dok borbe traju.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan reagovao je direktno, ocenivši da ovakvi udari „obesmišljavaju pregovore“. Sličnu poruku poslao je i portparol iranske diplomatije Ismail Bagaei, naglašavajući da bilo kakav dijalog ima smisla samo ako se prekid vatre poštuje na svim frontovima, uključujući Liban.
Izbrisana objava i signal iz Teherana
Dodatnu konfuziju izazvala je kratkotrajna objava iranskog ambasadora u Islamabadu, koji je najavio dolazak delegacije na pregovore. Poruka je ubrzo obrisana, uz objašnjenje da je objavljena prerano.
Ovakav potez se u diplomatskim krugovima retko tumači kao slučajnost. Pre se radi o indikatoru da unutar iranskog rukovodstva postoje različiti stavovi ili da se u poslednjem trenutku preispituje strategija.
U praksi, to znači da čak ni neposredno pred sastanak nije izvesno da li će iranska delegacija uopšte sesti za sto.
Islamabad pod pritiskom
Dok traje diplomatska neizvesnost, Pakistan pokušava da održi kontrolu nad situacijom. Islamabad je praktično stavljen pod specijalni režim, uz pojačane mere bezbednosti i dvodnevni prekid rada institucija.
Grad koji je trebalo da bude domaćin pregovora trenutno funkcioniše u uslovima koji više podsećaju na vanredno stanje nego na diplomatski susret. Hoteli su ispražnjeni, a kretanje ograničeno, što dodatno govori o nivou napetosti.
Situaciju komplikuju i izjave pakistanskih zvaničnika. Ministar odbrane Havadža Asif javno je optužio Izrael za teške zločine u Libanu, koristeći izrazito oštru retoriku. Izraelska strana je takve izjave odmah odbacila i ocenila kao neprihvatljive.
Vašington šalje drugačiju poruku
Za razliku od Teherana, iz Vašingtona dolaze znatno stabilniji signali. Američki predsednik je u razgovoru za NBC News izrazio optimizam u pogledu mogućnosti postizanja sporazuma, uprkos očiglednim razlikama između dve strane.
Delegaciju Sjedinjenih Država predvodi potpredsednik Džej Di Vens, uz specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera. Njihov zadatak je jasan, pokušati da održe pregovore u životu i spreče potpuni kolaps procesa.
Pregovori na ivici, region u pokretu
U ovom trenutku, pregovori između Irana i SAD više ne zavise samo od diplomatske volje, već direktno od situacije na terenu. Liban je postao ključna tačka koja može odlučiti da li će razgovori uopšte početi.
Ako iranska delegacija odluči da ne dođe, proces praktično prestaje pre nego što je i započeo. Ako ipak dođe, razgovori će se voditi u atmosferi dubokog nepoverenja i pod pritiskom svakog novog udara na terenu.
Za sada, jedino što je sigurno jeste da je region ponovo u fazi ubrzanih promena, gde se odluke ne donose unapred, već iz sata u sat.
Kao i obično,svi lažu…Izrael ima 14 vojnih aerodroma.Modernim lovcima su potrebne u proseku piste duge 1500 – 2000 metara. Svi govore kako Izrael i SAD ne mogu da presretnu Iranske balističke rakete i kako Iran ima hiljade tih raketa.Samo jedna takva raketa sa kasetnim punjenjem onesposobljava pistu za 12 – 24 sata,što znači da je 14 balističkih raketa dnevno dovoljno da ne poleti ni jedan avion iz Izraela,a oni lete li lete i bombarduju sve što im se svidi…I ko sad laže?
Kad nema funkcionalne piste u savremenim ratovima je i obliznji autoput ok.
Njihov rat, ali da ratuje USA, a oni će kao i svi teroristi da udaraju po nemoćnim civilima. Kada su tako prejaki, što ne ratuju sami protiv Irana?
Ne može se pregovarati sa teroristima, prošle pregovore su prekinuli bombardovanjem i ubijanjem maltene celog rukovodstva Irana, sada tnacistička tvorevina od Izraela ni ne želi mir, oni žele krv, dok su oni u regionu tu mira biti neće.
Izraelske glavešine cene da eventualnim mirom ne bi ništa rešili i upinju se da, uprkos svim mirovnim naporima, nastave sa ratovanjem. Ovo je njihov rat i ne žele da im ga neko samo tako “isključi”.