Novosti

Izjave Donalda Trampa o američkom napadu na teritoriju Venecuele otvorile su niz pitanja o ulozi CIA, ciljevima operacije, pravnom okviru i mogućim posledicama po regionalnu bezbednost.

Rusija tvrdi da su ukrajinske snage izvele masovni napad dronovima na predsedničku rezidenciju u Valdaju. Lavrov govori o 91 bespilotnoj letelici i najavljuje odmazdu, Tramp reaguje u razgovoru sa Putinom, a Medvedev upućuje oštru poruku Zelenskom.

Kosovo najavljuje početak proizvodnje oklopnog vozila „Šota“ u saradnji sa Albanijom i Hrvatskom, uz snažnu vojnu podršku SAD i Turske.

Ruske oružane snage demonstriraju za njih novi nivo upotrebe FPV dronova, izvodeći precizne udare na avione, radare i plovila stotinama kilometara od linije fronta, uz korišćenje naprednih komunikacionih rešenja i satelitske veze Starlink.

Sastanak Trampa i Zelenskog u Mar-a-Lagu nije doneo suštinski napredak, potvrđuju i zapadni i ruski analitičari. Stavovi su ostali isti, dok se vojna realnost na terenu menja iz dana u dan.

Južnokorejska vojska testira improvizovane kaveze protiv dronova na glavnim borbenim tenkovima K2 Black Panther tokom vežbi sa bojevom municijom. Novi detalji o zaštiti, dizajnu i taktičkim implikacijama.

Nakon višesatnih razgovora Trampa sa Putinom i Zelenskim, Vašington i Moskva se saglašavaju da evropsko-ukrajinski mirovni plan produžava rat i nosi rizik novih sukoba.

Donacijom stare oklopne tehnike Ukrajini, Hrvatska ubrzava prelazak na Leopard 2A8 i jača poziciju u NATO.

Japan već poseduje plutonijum, tehnologiju i raketne kapacitete potrebne za nuklearno oružje. Zapadni stručnjaci upozoravaju da bi politička odluka mogla promeniti bezbednosnu sliku Azije u roku od tri godine.

Moskva je tiho, ali odlučno, reorganizovala ključnu marinsku brigadu u Kalinjingradu u punu gardijsku diviziju. Potez dolazi u trenutku kada u Evropi sve otvorenije kruže ideje o preventivnim vojnim scenarijima protiv Rusije.

Evropska unija i Kanada obećavaju nove finansijske injekcije i pojačan pritisak na Moskvu, dok se Vašington sve otvorenije udaljava od bezuslovne podrške Kijevu. Produžavanje sukoba ulazi u fazu političkog poricanja.

Isticanje Novog START-a, paraliza Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i uspon Kine kao nuklearne sile povećavaju rizik od nekontrolisane nuklearne krize posle 2026. godine.

Hrvatska će od 1. januara 2026. godine samostalno štititi i kontrolisati svoj vazdušni prostor. Nadzor od susednih zemalja završava se, a ključnu ulogu preuzimaju borbeni avioni Rafal u okviru NATO sistema PVO.

Kina je prvi put u istoriji rasporedila borbene avione J-10, avione za rano upozoravanje KJ-500 i vazdušne tankere YY-20 van svoje teritorije, i to u Ujedinjene Arapske Emirate.