Migrantska kriza u SAD je jedan od faktora zbog koga su konzervativni Amerikanci podržavali Trampa ali, ona je u znatnoj meri i doprinela Bajdenovoj pobedi na prošlim američkim izborima.
S druge strane, liberalna politika nove administracije prvenstveno je pogodila države koje se graniče sa Meksikom. Na prvom mestu udara našao se Teksas, država „Usamljene zvzde“.
Zbog zabrinjavajućeg pritiska migranata, guverner države Greg Abot je još 8 maja 2023. najavio raspoređivanje Teksaških taktičkih graničnih snaga (Texas Tactical Border Force) na granici između Teksasa i Meksika. Naime, nakon što je predsednik Džo Bajden ukinuo Trampove zakone o podizanju graničnog zida između SAD i Meksika, Abot je pojačao naporena očuvanjubezbednosti granica Teksasa taktičkim raspoređivanjem stotina vojnika Nacionalne garde.
Vojska je pojačala snage reda raspoređene u okviru operacije Usamljena zvezda (Operation Lone Star). Abot je još u martu 2021. pokrenuo Operaciju Usamljena zvezda koja je predstavljala zaštitu različitih delova granice između Teksasa i Meksika duge 1200 milja.
U okviru operacije naređeno je državnoj policiji da hapsi migrante pod sumnjom da su ušli na tuđi posed; položio je duž reke Rio Grande u Šelbi Parku zaštitne plutajuće prepreke; naredio je da se u okrugu Maverik (uključujući i Igl Pas) na dužini od 29 milja razvuče prepreka koju je činilo 70.000 kolutova bodljikave (žilet) žice i podigao desetak milja graničnih zidova.
Povodom Bajdenove odluke o rušenju graničnih zidova Abot je izjavio da američki predsednik „polaže tepih dobrodošlice ljudima širom sveta. No, Teksas će na to odovoriti raspoređivanjem taktičkih graničnih snaga Nacionalne garde“.
Odmah se pristupilo ukracavanju u helikoptere Blackhawk i C-130 i raspoređivanju posebno obučenih vojnika Teksaških taktičkig graničnih snaga na žarištima duž granice. Pri tome, Teksašani su sprečili ulazak agenata Granične patrole (United States Border Patrol, USBP) savezne Agencije za carinu i zaštitu granica (Customs and Border Protection, CBP) u zonu 2,5 milja od granične linije.
Federalni apelacioni sud se u decembru 2023. godine saglasio sa potezom Teksasa u vezi sa ogradom bodljikave žice, i negirao pravo saveznih graničnih agenata da je seku ili pomeraju sa mesta osim u hitnim medicinskim slučajevima.No, Vrhovni sud u Vašingtonu je 22 januara 2024 sa 5:4 glasova usvojio zahtev administracije Džozefa Bajdena da se saveznim agentima dozvoli da seku žicu kako bi dospeli do migranata.
Prema navodima odluke, žica ne odvraća – kako su tvrdile vlasti Teksasa– migrante od ulaska u SAD, već sprečava savezne agente da dođu do onih koji su već prešli granicu. Dan nakon presude, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost zahtevalo je od Teksasa da do 26. januara njenim agentima omogući “pun pristup” granici.
Teksas je na to odgovorio da je područje Šelbi parka oko Igl Pasa otvoreno za javnost, ali je agentima Savezne službe za carinu i zaštitu granica pristup i dalje blokiran. Na to je protestovao šef Savezne službe, tvrdeći da im odluka Vrhovnog suda „dozvoljava pristup granici“.
Abot je na to proglasio “pravo svoje države na samoodbranu”, koristeći “vrhovni zakon zemlje” koji Nacionalnoj gardi daje prednost nad odlukama predsednika Bajdena u vezi sa imigracionom politikom. Naime, guverner Teksasa je kritikovao Bajdena zbog kršenja „zakletve da će verno izvršavati zakone o imigraciji koje je doneo Kongres”.
U svojoj izjavi, Abot je rekao da je zbog neuspeha Bajdenove administracije da „zaštiti svaku (državu) od invazije“, kao što je navedeno u članu IV, odeljak 4 Ustava, „pokrenuo član I, stav 10, klauzula 3, „koji ovim državama daje pravo na samoodbranu.
Iz ovih razloga, Abot je prema članu I, stav 10, klauzula 3 proglasio da je u toku invazija i pozvao se na ustavna ovlašćenja Teksasa da se brani i štiti. Tako „Nacionalna garda Teksasa, Teksaško odeljenje za javnu bezbednost i drugo osoblje Teksasa (i dalje) deluju na osnovu navedenog ovlašćenja i obezbeđuju granicu Teksasa“.
Usred Abotove borbe sa saveznim Ministarstvom pravde, pojavili su se glasovi sa zahtevom da Teksas proglasi nezavisnost od Sjedinjenih Država. Iza ovih uznemirujućih vesti po Vašington stoji pokret Texit, odnosno, stari nacionalistički Pokret za secesiju i nezavisnost Teksasa (Texas Nationalist Movement, Texas secession movements, Texas independence movement).
Texit je u decembru 2023. Teksaškoj republikanskoj stranci navodno predao peticiju sa 139.456 potpisa za održavanje savetodavnog referenduma o nezavisnosti Teksasa. Referendum je trebalo održati tokom primarnih izbora u martu 2024. godine. No stranka je odbacila peticiju jer je, kako se navodi, podneta sa zakašnjenjem a i “ogromna većina” potpisa je bila “nevažeća”.
Pod pritiskom Abotovih ali i kritika ogromnog broja drugih republikanskih poslanika zbog enormnog priliva migranata tokom njegovog mandata, Bajden priznao da je popravljanje američkog imigracionog sistema „težak izazov“.
Šta više, pristao je da unese „masovne promene“ u graničnu politiku i da se postigne suglasnost o ovoj politici između dve vodeće stranke u Senatu. Na prvi pogled ovo izgleda kao Bajdenov predizborni potez.
Činjenice ukazuju da se migrantska kriza proširila širom SAD. Naime, pogranične države, poput Teksasa, masovno su migrante ekspedovali širom države, upućujući ih uglavnom u velike gradove.
Ovo je dovelo do sve većeg nezadovoljstva „starosedelaca“ širom SAD, pto znači da se ono širi i među republikanskim glasačima. Možda je ovo mudriji Abotov potez od suprotstavljanja nacionalne garde saveznim snagama što može da dovede čak i do građanskog rata.
