NATO je u utorak potpisao ugovore vredne 1,2 milijarde dolara za kupovinu više od 200.000 artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara uoči ruske invazije na Ukrajinu.
Države članice NATO-a su iscrpile značajan deo svojih zaliha nakon što su više puta davale municiju kako bi pomogle ukrajinskim snagama da se bore protiv Rusije u ratu koji se pretvorio u sukob iscrpljivanja, piše još jedno američko glasilo, DefensPost.
Tako je Agencija za podršku i nabavku NATO-a (NSPA) potpisala dva sporazuma: sa francuskom kompanijom Nexter Munitions i nemačkom Junghans Microtec, koja će obnoviti zalihe država NATO-a sa približno 220.000 granata od 155 mm koje služe platformama haubica CAESAR i PZH-2000. Isporuke članicama NATO-a počeće krajem 2025. godine.
„Važno je da naši saveznici popune sopstvene zalihe dok mi nastavimo da podržavamo Ukrajinu“, rekao je šef NATO-a Jens Stoltenberg.
Severnoatlantska alijansa je prošle godine pokrenula plan za jačanje odbrambene proizvodnje i od tada je zaključila zajedničke ugovore o nabavci municije u vrednosti od oko 10 milijardi dolara.
To uključuje sporazum o kupovini do 1.000 PVO raketa Patriot proizvedenih u Evropi, sporazum koji je potpisan početkom januara ove godine.
Paralelno, Evropska unija je takođe napravila sopstvene planove za povećanje odbrambene proizvodnje, ali više nego verovatno neće moći da ispuni cilj snabdevanja Kijeva sa milion artiljerijskih granata do marta.
Napor da se popune zalihe i poveća proizvodnja dolazi dok se kovitlaju sumnje u buduću podršku Ukrajini od strane njenog glavnog podržavaoca SAD.
Stoltenberg, koji je inače već 10 godina na čelu NATO, insistirao je da će pristalice Kijeva „podržati Ukrajinu sistemima, oružjem i municijom koji su joj potrebni da se uspostavi kao suverena i nezavisna zemlja“.
On je rekao da alijansa do sada “nije vida nikakvu direktnu ili neposrednu pretnju bilo kom savezniku u NATO” od Rusije i da je pojačala svoju istočnu odbranu kako bi odvratila Moskvu od bilo kakve agresije.