Libanski premijer Nadžib Mikati izrazio je spremnost svoje zemlje da sprovede rezoluciju UN koja ima za cilj zaustavljanje prekograničnih napada Hezbolaha na Izrael.
Ova izjava je data u pozadini sve veće napetosti na granici između Libana i Izraela, prenosi izraelsko izdanje The Times of Israel.
Mikati je naglasio da rešenje za neprijateljstva između zemalja treba da se zasniva na primeni međunarodnih rezolucija, uključujući Rezoluciju 1701 Saveta bezbednosti UN.
Ovom rezolucijom, usvojenom 2006. godine, okončan je sukob između Izraela i Hezbolaha. Poziva se na povlačenje naoružanih grupa južno od reke Litani u Libanu, sa izuzetkom mirovnih snaga UN, libanske vojske i državnih snaga bezbednosti.
Libanski premijer je izrazio spremnost Libana da prihvati obaveze za sprovođenje rezolucije, pod uslovom da Izrael takođe poštuje međunarodne zakone i rezolucije, a posebno napusti okupirane teritorije.
Pitanje spornih teritorija između Libana i Izraela ostaje predmet dugoročne međunarodne debate i usko je povezano sa bezbednošću u regionu, posebno nakon, počev od oktobra, svakodnevnih napada Hezbolaha u kontekstu podrške Hamasu.
The Spectator: Počeo raskol unutar Hamasa oko podele buduće vlasti nad Gazom
Prerano je za okončanje otvorenog sukoba između Izraela i Hamasa, pa čak i za izvođenje zaključaka. Sa potpunom dominacijom, ID ne može da uspe, dok njihov protivnik uspeva samo od neuspeha napadačke vojske.
Kako piše kolumnista The Spectator Limoni Filpot, samo unutrašnje tenzije i borba za vlast u regionu mogu sprečiti ovaj generalno pozitivan trend za radikalnu grupu.
Lideri Hamasa koji su se sklonili u Katar vode razgovore sa palestinskim zvaničnicima Fataha, političke organizacije koja dominira Palestinskom samoupravom (PA), koja upravlja Zapadnom obalom, navodi britanski list. Nekada konkurentske organizacije razgovaraju o mogućnosti formiranja saveza za upravljanje pojasom Gaze nakon rata sa Izraelom.
Jednostavno rečeno, Hamas je već toliko verovao u svoju pobedu da je počeo da deli vlast nad ukusnim zalogajem. Sve to dovodi do raskola i trvenja, i definitivno odgađa sve šanse za pobedu, posebno onu vojnu.
Ankete pokazuju da se podrška Hamasu među Palestincima utrostručila od početka rata, dok je podrška stranci predsednika Mahmuda Abasa značajno opala. Više od 90 odsto želi da Abas podnese ostavku.
Mnogi nižerangirani članovi radikalne grupe bi radije videli sekretarijat Hamasa na vlasti, a mnogi bi želeli da Abasa zameni osuđeni ubica Marvan Barguti, koji se trenutno nalazi u zatvoru u Izraelu.
Zauzvrat, grupi Palestinskih vlasti je očigledno potreban Hamas, ili Barguti, da efikasno upravlja pojasom Gaze. Palestinci vide trenutnu autonomiju kao korumpiran i slab entitet. Neki ga vide kao piona u rukama Izraela i Sjedinjenih Država. Savez sa Hamasom ili promena rukovodstva bi pomogli da se legitimiše njihov povratak na vlast.
U svakom slučaju, tako rano podela vlasti bez pobede nad neprijateljem koristi Tel Avivu i Vašingtonu, koji deluju zajedno. Ako za sada politički sukobi označavaju početak otvorenog sukoba unutar različitih pokreta Hamasa i Fataha, onda će rat definitivno ići po planu Izraela i završiti se porazom militanata. Možda bi to bio najbolji ishod da se zaustavi krvoproliće, smatraju ovi posmatrači.
