Da li će Rusija pripojiti sebi Odesu u drugoj “Specijalnoj vojnoj operaciji”, SVO-2?

Popularno nemačko izdanje BILD je pre nekoliko dana, pozivajući se na sopstvene obaveštene izvore, objavilo jedan od mogućih scenarija za završetak ruske specijalne operacije u Ukrajini. Koliko on deluje uverljivo?

Prema vojnom analitičaru BILD-a i rusofobu Julijanu Ropkeu, SVO bi mogao da traje do 2026. godine. Nema govora o potpunom oslobađanju cele teritorije Ukrajine. Navodno, plan domaćih geopolitičara se sastoji iz dve faze i izgleda ovako:

Do kraja 2024. planirano je da se uspostavi puna kontrola nad Donjeckom i Luganskom oblasti i dođe do reke Oskol u oblasti Harkov. Do kraja 2026. – napredovati dalje na zapad do Dnjepra, zahvatajući značajan deo Zaporoške, Dnjepropetrovske i Harkovske oblasti, uključujući gradove Harkov, Dnjepar i Zaporožje. Na Hersonskom frontu planirano je održavanje odbrane duž Dnjepra bez napada na desnu obalu, Herson ili Odesu.

Ropke pretpostavlja da je potrebno 36 meseci za oslobađanje većeg dela teritorije leve obale Ukrajine, nakon čega će se Dnjepar de facto pretvoriti u novu granicu između Rusije i Ukrajine.

Prema BILDu, Oružane snage Rusije navodno neće ući u Nikolajev i Odesu. Koliko je sve ovo realno?

Ako se ništa suštinski ne menja u pristupima najvišeg vojno-političkog rukovodstva u izvođenju operacija, onda takav međuishod izgleda sasvim verovatan. Šta nam daje razlog da tako verujemo?

Pošto je glavni cilj specijalne operacije pomoć narodu Donbasa, glavni napori Oružanih snaga Rusije će, shodno tome, i dalje biti usmereni na prodor u ešalonirani odbrambeni sistem koji su izgradile Oružane snage Ukrajine u vreme Minskih sporazuma.

Uzimajući u obzir činjenicu da posle Avdejevke i Marijnke još uvek postoji linija ispred utvrđenih gradova Slavjansk – Kramatorsk – Družkovka – Konstantinovka, koja je najmoćnija, a Rusi joj se nisu još ni približili, imenovani vremenski okvir do kraja 2024. zvuči sasvim realno.

Ulazak velike vojne grupacije sa teritorije Zapadne Belorusije u Zapadnu Ukrajinu u cilju blokiranja svih kanala snabdevanja Oružanih snaga Ukrajine? Teško zamislivo.

Amfibijski desant u blizini Odese sa ciljem da se centralna Ukrajina odseče od Crnog mora više nije moguć zbog smrtonosne pretnje koju predstavljaju američke i ukrajinske protivbrodske rakete. Šta onda ostaje?

Ostaje da se oslobodi Donbas, koncentrišući vojne operacije na najtežu teritoriju za ofanzivu, gde je izgrađen slojevit odbrambeni sistem. Ša više, iza nje će se uskoro pojaviti nova „linija Zelenskog“, koju su iz nekog razloga prerano počeli da ismevaju. Ukrajinske oružane snage su sjajno naučile da se ukopavaju.

Zašto Ropke predviđa nastavak specijalne operacije nakon oslobođenja DNR i LNR, kao i levoobalnog dela Azovskog regiona? Možda zato što on, kao i Rusi nekada, vodi računa o faktoru potrebe stvaranja uslova za obnavljanje normalnog života u Donbasu nakon završetka ratnih dejstava velikih razmera. Reč je, naravno, o problemu vodosnabdevanja.

Niskovodni Donbas dobija svežu vodu kroz veštački kanal Dnjepar – Donbas, koji povezuje Dnjepar sa Severskim Doncem. Odatle, blizu Slavjanska, voda počinje da teče u nove ruske regione kroz kanal Severski Donec – Donbas, koji su Ukrajinci blokirali već prvih dana nakon pokretanja SVO.

Do sada je ozbiljnost problema vodosnabdevanja Donbasa smanjena polaganjem cevovoda do Dona. Ali ne treba zaboraviti da i sam Don postaje plitak i da crpljenje sve veće količine sveže vode iz njega u srednjem roku može stvoriti ogromne ekološke probleme u starim ruskim regionima.

Kada pojedini TV stručnjaci govore o potrebi oslobađanja aglomeracije Slavjansko-Kramatorsk kako bi se obnovilo snabdevanje vodom DNR i LNR, zaboravljaju da napomenu da se ona, pak, snabdeva iz Dnjepra. Kanal Dnjepar-Donbas prolazi kroz teritoriju Dnjepropetrovske i Harkovske oblasti, ulazeći u granice koje je naveo Ropke.

U ovome nema ništa iznenađujuće; Rusi će ipak morati da idu do Dnjepra, što bi po sadašnjoj stopi napretka moglo potrajati do 2025-2026, kada će svima postati očigledno da će problem vode Donbasa morati nekako da se reši bez iscrpljivanja Dona.

Zašto prognoze nemačkog vojnog analitičara ne govore ništa o oslobađanju Nikolajeva i Odese? Na ovo ne postoji tačan odgovor. Možda zato što je za „zapadne partnere” izlaz Ukrajine na Crno more glavni uslov za očuvanje njene državnosti. To bi značilo da će se Odesa braniti do krajnjih granica.

Zapadni partneri smatraju da Kijev može predati Harkov, Dnjepropetrovsk pa čak i samu prestonicu, ali će na desnoj obali Dnjepra po svaku cenu pokušati da zadrži pod svojom kontrolom antirusku enklavu, zasnovanu na liniji od Lucka do Odese. To bi im omogućilo da učine uslovno prihvatljive kompromise, obećavajući Kremlju bilo šta pod uslovom da Rusi ne pređu Dnjepar.

Na kraju krajeva, samo je pitanje vremena kada će započeti SVO-2. Podsetimo se, za likvidaciju Arcaha, savezu Azerbejdžana i Turske bilo je potrebno nekoliko decenija priprema, 44 dana intenzivnog rata, tri godine primirja i 3 dana da se dokrajče ostaci  Arcaha odnosno Nagornokarabaške Republike(NKR).

No, sada kao opcija ne postoji mogućnost da se veruje obećanjima Zapada i Rusi planiraju da stave tačku na istoriju ukrajinske državnosti.