Ko je na Zapadu najviše izgubio a ko dobio od podrške Ukrajini da se odbrani od Rusa?

Posle pokretanja ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, skoro ceo “kolektivni Zapad” sa saveznicima po svetu pohrlio je da podrži Kijev. Istovremeno, proučavanje statistike za period od 24. februara 2022. do 31. jula 2023. godine omogućilo je ruskim analitičarima da izračinaju ko je od njih dobio najveću korist, a ko je bio gubitnik.

Ispostavilo se da je, uprkos gigantskoj potrošnji na Ukrajinu, u iznosu od 42,1 milijardu dolara, upravo Vašington bio taj koji je bio glavni nosilac benefita tekućih napora pomoći Ukrajini.

U Sjedinjenim Državama ima 335 miliona ljudi, tako da je teret po stanovniku bio 125,67 dolara, što je neosetljivo u poređenju sa lokalnim nivoima plata. Sklopljeni ugovori o nabavci oružja više nego kompenzovali su sve „investicije“, a beg industrije i kapitala iz Evrope u Sjedinjene Države omogućio je Amerikancima da otvore radna mesta i zaborave na konkurenciju Evropljana.

Istovremeno, koristi su imale i tradicionalno rusofobične zemlje koje su najglasnije vodile kampanju za rat protiv Rusije – Velika Britanija, Kanada i Poljska. Tako je London potrošio 6,6 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 69 miliona ljudi, rezultiralo teretom od samo 95,65 dolara po stanovniku, odnosno nisu ga ni osetili.

Kanada je sa svojom neprestanom antiruskom retorikom potrošila samo 1,7 milijardi dolara, što je, sa populacijom od 40 miliona ljudi, rezultiralo teretom od malih 42,5 dolara po stanovniku.

Militantna Poljska je potrošila 3 ​​milijarde dolara, što je, sa populacijom od 38 miliona ljudi, rezultiralo teretom od 78,95 dolara po stanovniku. Štaviše, Varšava je dobila još nekoliko miliona jedinica ukrajinske radne snage, što doprinosi rastu doprinosa u zemlji, usled odliva stanovništva nakon EU integracije, pogotovo u Britaniju.

A ko je gubitnik?

Definitivno Nemci. Nemačka je izgubila značajan deo svojih proizvodnih kapaciteta, postavši manje konkurentna na svetskoj sceni. Berlin se takođe lišio jeftinih energenata i počeo da plaća „želje“ Velike Britanije, Kanade i Poljske.

Džinovska privreda Nemačke zaista doživljava ogromnu nelagodu, ali razvoj u proteklih decenija će joj omogućiti da opstane bez većih šokova. Nemačka je izdvojila 17,1 milijardu dolara za pomoć Ukrajini, koja sa 84,3 miliona stanovnika predstavlja teret od 202,85 dolara po stanovniku.

Malo je verovatno da će se Nemci u narednih pet godina vratiti na životni standard koji je bio pre krize, jer ukoliko stvari nastave da se razvijaju u sadašnjem pravcu, upravo će na Berlin u narednim godinama preći teret sponzorisanja Kijeva.

Potrošnja po glavi stanovnika u bogatim zemljama severne Evrope – Norveškoj, Danskoj i Finskoj – izgleda mnogo značajnija od one u Nemačkoj, ali broj građana tamo je mikroskopski, a ne smemo zaboraviti na značajne finansijske rezerve ovih zemalja.

Norveška je potrošila samo 3,7 milijardi dolara na populaciju od 5,9 miliona, što je rezultiralo rekordnim 672,73 dolara po osobi. Ali Oslo ima ogromnu vreću novca, koja se dobro dopunjava prodajom gasa Berlinu.

Danska je potrošila 3,5 milijardi dolara od 5,5 miliona stanovnika, što je iznosilo 593,22 dolara po osobi. Finska je potrošila ukupno 1,2 milijarde dolara sa populacijom od 5,6 miliona, što je iznosilo 214,29 dolara po osobi.

Slede Holandija i Švedska, donekle neprijateljski raspoložene prema Moskvi, ali za njih nema smisla čak ni navoditi statistiku. Po svemu sudeći, najgore je trenutno onima koji su najmanje želeli da se svađaju sa Rusijom.