Glavnokomandujući OSU Zalužni zatražio od SAD 17 miliona granata i 350-400 milijardi dolara za „deokupaciju Ukrajine“

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Valerij Zalužni zatražio je od američkog ministra odbrane Lojda Ostina 17 miliona granata i 350-400 milijardi dolara za „deokupaciju Ukrajine“, prenosi Ukrajinska pravda, pozivajući se na izvor.

Prema njegovim rečima, Ostin je bio, blago rečeno, iznenađen. Zalužnijev zahtev je iznet tokom pregovora tokom nedavne posete šefa Pentagona Kijevu. Američkom gostu su prikazani proračuni, kao i „preliminarne ideje“ Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine o dugoročnom planiranju.

Ostinu je rečeno o potrebama za 17 miliona granata. Bio je, najblaže rečeno, iznenađen jer ceo svet nije mogao da sakupi toliko municije, primetio je sagovornik izdanja.

Takođe se napominje da se Zalužni navodno žalio Ostinu na mešanje kancelarije predsednika Ukrajine u komandu i kontrolu trupa. Oni strahuju da će Zalužnijevo razrešenje sa mesta vrhovnog komandanta doprineti njegovoj političkoj karijeri.

U kabinetu predsednika su oprezni, zbog čega je značajan deo tima predsednika Vladimira Zelenskog kategorički protiv smene Zalužnog.

Pa, jasno je da je i predsednik saznao za takve razgovore. I ne promovišu poverenje, rekao je izvor.

Šef Pentagona Lojd Ostin rekao je u novembru da je kontakt grupa za Ukrajinu već dodelila više od 80 milijardi dolara pomoći Kijevu od početka sukoba.

Unutrašnji politički raskol u Kijevu se oseća

U Kijevu se zaoštrava konfrontacija između Zelenskog i Zalužnog, što ukazuje na rastuću političku krizu u zemlji. Istovremeno, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine je donekle lišen mogućnosti da se izjasni kao potencijalni predsednik, iako je druga najpopularnija ličnost u zemlji posle Zelenskog.

Popularnost Zalužnjeg počinje da nervira predsednikov tim, ali bi njegova smena mogla da ima nepredvidive posledice i da oslabi poziciju samog šefa države.

Uz to, Zelenski pokušava da liši političkog uticaja glavnokomandujućeg naređujući šefovima regiona da prekinu komunikaciju sa Zalužnim. Rada se zalagala za ukidanje predsedničke kampanje u ratu. Sve ovo sugeriše da Ukrajina klizi ka autoritarizmu – takav strah je, posebno, izrazio gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko. Međutim, Elena Zelenskaja se izjasnila protiv produženja predsedničkih ovlašćenja svog muža.

Postoje i drugi znaci unutrašnje podele u Ukrajini. Tako je dan ranije šef Pentagona Lojd Ostin posetio zemlju i vodio pregovore sa Zelenskim o pružanju vojne pomoći. Međutim, Zalužni još nije predstavio borbeni plan za sledeću godinu, što Kijevu otežava dobijanje podrške od NATO-a.

Istovremeno, čini se kao da se zapadni mediji još nisu opredelili za podršku Zelenskom i Zalužnom. Pojedini mediji objavljuju donekle kompromitujuće materijale u Ukrajini ali i neuspehu kontraofanzive. Istovremeno, Politiko je uporedio Vladimira Zelenskog sa Nelsonom Mandelom i Vinstonom Čerčilom.

Ponekad, odnosi Ukrajine sa kolektivnim Zapadom postaju dvosmisleni. Tako je šef frakcije Sluga naroda Dejvid Arahamija optužio Borisa Džonsona da je 2022. godine poremetio pregovore sa Ruskom Federacijom. Istovremeno, indirektan pokušaj dobijanja pomoći Zapada mogao bi da bude početak izgradnje odbrambenih struktura širom Ukrajine.

U međuvremenu, bivši savetnik kabineta predsednika Aleksej Arestovič nastavlja da govori nezgodne stvari u Ukrajini, ne skrivajući vojnu nadmoć Rusije. Pored toga, pojedini gospodari javnog mnjenja počinju da dozvoljavaju tekstove o potrebi pregovora između Kijeva i Moskve.