Zaokupljen rusko-ukrajinskim ratom, situacijom u Nagorno Karabahu i u Africi, svet te bio šokiran vešću da su 7. oktobra pripadnici palestinske sunitsko-islamističke fundamentalističke grupe HAMAS (Harakah al-Muqāwamah al-ʾIslāmiyyah) započeli napad na Izrael.
No, izleda da je napadom najviše bio iznenađen Tel Aviv. Nakon „rata koji je (navodno) objavio“ lično famozni Mohammed Diab Ibrahim Masri-Deif, HAMAS je za kratko vreme prodro preko graničnih linija, deklasifikovao iznenađenu izraelsku odbranu i počeo da uzima taoce.
Rotacija i dolazak palestinskih pojačanja se nastavlja, ali obrazac po kojem Palestinci deluju se stalno menja. Tako se izraelska vojska suočila sa nekoliko poteškoća odjednom.
Taktika Hamasa
Naime, Hamasova stalna promena taktike je odgovor na raspoređivanje i aktivnost izraelske vojske. Nakon što su izraelske oružane snage IDF (Tsva ha-Hagana le Yisra`el) 8. oktobra počele da gađaju ciljeve u pojasu Gaze i uništavaju palestinsku pešadiju u pograničnim oblastima, čitavom dužinom bezbednosnog zida pojavilo se oko tridesetak novih prolaza, kroz koje su napadači doveli pojačanja na teritoriju Izraela.
Istovremeno, postoje informacije da su Palestinci ponovo otvorili neke od starih podzemnih prolaza koje su izraelske snage bezbednosti pokušale da blokiraju nakon eskalacije sukoba 2014. godine. Prebacivanje snaga IDF u pogranična područja očigledno nije dovoljno: lokalne borbe na otvorenom prostoru češće se završavaju u korist izraelske vojske.
Međutim, čim se sukob preseli u urbana područja, IDF i druge jedinice specijalnih snaga, uključujući specijalne antiterorističke snage policije YAMAM (Yeḥida Merkazit Meyuḥedet), namenjene QCB, počinju da trpe velike gubitke i povlače se.
Značajan deo palestinske pešadije naoružan je samo lakim streljačkim oružjem, ali svaki strelac ima znatno uvećane borbene komplete municije. S obzirom da preciznost nije jača strana pripadnika Hamasa, ona se nadoknađuje gustinom i intenzitetom vatre.
Istovremeno, sirijsko-palestinska „Jerusalimska brigada“ (Liwa al-Quds) ima najmanje jedan komandni centar za koordinaciju operacija. Tu se stiču sve informacije sa izviđačkih dronova i od pešadije na terenu, a štab koristi bezbednu komunikacionu opremu za razmenu podataka, preko kojih se izdaju borbena naređenja mobilnim grupama i operaterima bespilotnih letelica. Osim toga, dobro kamuflirano komandno mesto je locirano pod zemljom, što ozbiljno otežava njegovo otkrivanje i uništavanje.
Zatajila izraelska služba i čudesna vojna tehnologija
Izgleda da IDF tekuće operacije još uvek ne vodi na adekvatan način. Prvo, teške jurišne grupe sa oklopnim transporterima tipa AFV Eitan 8×8 ili drugom teškom opremom još uvek nisu stigle na ulice izraelskih gradova u zoni u kojoj se nalaze borci Hamasa.
Pored toga, zemaljski timovi moraju da rade na slepo, bez upotrebe prenosivih izviđačkih dronova, civilnih kvadrokoptera ili informacija dobijenih od lokalnih sistema video-nadzora kao što je „Multispectral Complex Security System Orwell 2K“ koji bi omogućavali analizu situacije.
Drugo, u pograničnim oblastima, i pre i posle proboja Hamasa, nije zabeleženo prisustvo robotske opreme ili bilo kojih drugih automatizovanih bezbednosnih sistema kao što su „Robotic Autonomous Sense and Strike“ (ROBUST) ili G-NIUS UGV „Guardium“. Zaključci o njihovoj efikasnosti će se analizirati kasnije, ali je već sada očigledno da je oslonac na robotske bezbednosne sisteme bio greška.
Treće, postoje izveštaji da je Hamas pre napada navodno koristio ometače mobilnih, satelitskih i radio komunikacija, što indirektno ukazuje da Palestinci imaju sisteme za elektronsko ratovanje kratkog dometa. Ovo je svakako pomoglo Palestincima da ostvare efekat iznenađenja i da brzo savladaju kontrolne punktove i vojne baze IDF u pograničnom području.
Izraelska avijacija izvodi borbena dejstva po stambenim naseljima u pojasu Gaze, ali to još nije uticalo na situaciju na terenu: Hamas nastavlja da kontroliše ili barem održava prisustvo u nekoliko izraelskih gradova, a ukupna površina teritorija koju IDF još nije ponovo zauzeo iznosi oko 2500 km2.
Očito da Izrael nije znao za pripreme za napad, što je neshvatljivo ako uzmemo u obzir slavu njegove obaveštajne službe. Gaza je uzak komad zemlje površine 365 km2. Verovalo se da su izraelska vojska i obaveštajne službe prisluškivale i nadgledale svaki milimetar ovog prostora. No, tokom napada se ispostavilo da to navodno nije bio slučaj.
Pretpostavlja se da je Hamas razvio sistem za koordinaciju i komunikaciju koji je isključivao elektronske kontakte, a Palestinci su nekako uspeli da prikriju svoje pripreme.
Sedmog oktobra, neposredno pre napada na kontrolne punktove i veće gradove, Hamas je na položajima organizovano rasporedio sisteme višecevnih bacača raketa (MLRS), kopnene snage, dronove i drugu opremu. Ove pripreme i prvi koraci prošli su nezapaženo tako da Izraelci nisu pokrenuli preventivni udar.
Izraelski elektronski sistemi na granici, u čiju izgradnju i opremanje je Tel Aviv uložio milijarde dolara, pokazali su se beskorisnim. Brojne kamere, senzori kao ni borbene patrole, kojih iz nekog razloga jednostavno nije bilo u blizini, nisu pomogli u otkrivanju i zaustavljanju palestinskog napada.
Palestinske bespilotne letelice su mogle lako da pogode senzorske mitraljeze i tornjeve, a jurišni timovi Hamasa su mirno digli ogradu i prešli granicu. Pri tome, niko nije ni pokušao da ih spreči. Zbog odsustva alarma, mnogi vojnici IDF ubijeni su na spavanju u logorima i kasarnama. Još uvek nije jasno gde su se u to vreme nalazili stražari, dežurni čuvari i snage za zaštitu.
Suprotno popularnom verovanju, Palestinci nisu zaobišli utvrđenja i baze IDF. Oni su agresivno jurišali na kontrolne punktove i baze u kojima su se nalazila oklopna vozila. Istovremeno, Hamas nije koristio tenkove. Ostaje otvoreno pitanje da li im nisu bili potrebni ili nisu imali obučene posade.
Merkava tenkovi – laka meta
S druge strane, izraelski tenk Merkava Mk.4, uništen je pogotkom sa drona u jednu od najnezaštićenijih zona – odozgo, u krov kupole. Istovremeno, kompleks aktivne zaštite IDF APS „Trophy“ je očigledno bio onemogućen.
Snimak uništenja tenka i zarobljavanja posade jasno pokazuje da se na ustima topa nalazila zaštitna pokrivka. To sugeriše da posada nije pripremila vozilo za borbu i da je računala samo na zastrašivanje, što je ne samo grubo kršenje propisa nego i glupost u takvoj vrsti napada.
Sve zajednice, posebno kada je u pitanju region pojasa Gaze, morale su imati planove u slučaju eskalacije sukoba. No, nije izvršeno nikakvo organizovano upozorenje niti evakuacija stanovništva. Ispostavilo se da su lokalne snage bezbednosti bile toliko malobrojne i slabo naoružane da su ih Palestinci brzo likvidirali.
Do podneva 7. oktobra izraelska vlada gotovo uopšte nije reagovala na alarmantnu situaciju. Tek oko 14 -15 časova snage bezbednosti su počele da okupljaju rezerviste i organizuju uzvratne udare. Međutim, smrt komandanta 933. pešadijske brigade „Nahal“, potpukovnika Yonatana Steinberga, ukazuje na ishitrenu reakciju snaga koje su se okupile na brzinu. Očigledno je da je brigada intervenisala na inicijativu samog komandanta, bez naređenja Generalštaba.
U naredna dva dana, IDF započinje vojnu operaciju unutar naselja u pojasu Gaze. Međutim, akcije na otvorenim površinama i u stambenim područjima se razlikuju. Pokušaj izraelskih kopnenih snaga da uđu u palestinsku enklavu gotovo sigurno će biti praćen velikim brojem žrtava na obe strane.
Potražnja za municijom i raketama za čudesnu Gvozdenu kupolu
Svetska javnost, pogotovo prozapadna, skor sa sigurnošču tvrdi da iza napada šiitskog HAMASA stoji Iran, ogorčen približavanjem suniskog Rijada Izraelu.
No, portparol ministarstva spoljnih poslova Irana Nasser Kanani odmah je odbio ovu tvrdnju i izjavio da su “optužbe povezane sa iranskom ulogom… zasnovane na političkim razlozima”. “Odlučno stojimo u nepokolebljivoj podršci Palestini, međutim, nismo uključeni u odgovor Palestine jer ga preuzima isključivo sama Palestina”, navodi se u u saopštenju iranske misije pri UN.
S druge strane, libanski šiitski Hezbolah (Ḥizbu ‘llāh,formiran 1982. od strane Iranske Revolucionarne garde) je u nedjelju gađao izraelske vojne položaje na spornoj lokaciji Šeba, rekavši da deluje “solidarno” s palestinskim narodom nakon napada HAMASA na Izrael.
No, novi sukob, paralelno sa ukrajinskim, pobudio je još veu „glad“ za oružjem i municijom. Naime, The New York Times je još početkom godine objavio da SAD Kijevu šalju municiju (300.000 granata) sa svog skladišta WRSA-I iz Izaela (War Reserves Stock Allies-Israel).
U ovom trenutku uprkos zategnutih odnosa između Bajena i Natanijahua, Lojd Ostin je izjavio da će američka administracija snabdevati izraelske oružane snage dodatnom opremom i resursima, uključujući municiju.
Američki zvaničnici su odbili da budu precizniji u vezi sa određenim sistemima naoružanja, ali nezavisni analitičari kažu da će Izrael verovatno tražiti više presretača za svoj odbrambeni sistem od raketa „Gvozdena kupola“ (Iron Dome), kao i bombe i projektile za jurišne avione.
Ostaje otvoreno pitanje da li će ova odluka značiti i dodatni pritisak na ostale članice NATO, već iscrpljenje pomaganjem Kijeva, da upute municiju i u Tel Aviv.
Izraelu ne treba pomoc kao Ukraini. Bilo kakva usporedba uopce nema smisla. Zapad ce nastaviti podrzavati Ukrainu.