NaslovnaIstorijaDuga devetka - KAKO JE NASTAO ČUVENI METAK

Duga devetka – KAKO JE NASTAO ČUVENI METAK

Malo je poznato da ovo tane američkog porekla ima zajedničke korene sa ništa manje slavnim ruskim metkom 7,62 mm TT
duga devetka

Verovatno najpopularniji i najmasovniji metak u svetu je takozvana „duga devetka”. Međutim, malo je poznato kako je ona uopšte nastala, odnosno, da ima zajedničke korene sa ništa manje slavnim ruskim metkom 7,62 mm TT. Daleke 1893. naturalizovani Amerikanac nemačkog porekla, Hugo Borhard (ili, amerikanizovano, Borčard), razvio je za svoj pištolj metak kalibra 7,65 mm. Borhard je zrno prečnika 7,8 mm utisnuo u flašastu čahuru (dužine 25 mm, sa prečnikom danceta od 10 mm) napunjenu sa 0,43 g nitroceluloznog baruta.

Zrno je na ustima cevi imalo početnu brzinu od 385 do 418 m/c. Smatrajući da ova municija ima odlične tehničke i balističke performanse, braća Federle, konstruktori čuvenog „Mauzerovog” pištolja C-96, hladnokrvno su isti metak prema prečniku cevi svog oružja preimenovali u 7,63×25 mm; pri tome, zadržali su bukvalno sve dimenzije i oblik ali su malo pojačali barutno punjenje pa je zrno na ustima cevi imalo brzinu od 443 m/s.

U to vreme, u koncernu ”DWM” je dalji razvoj Borhardovog pištolja nastavio proslavljeni konstruktor našeg porekla, Georg (Đorđe) Luger. Luger je 1898. skratio čahuru Borhardovog metka za 4 mm, napunio je sa 0,32 g baruta i opremio oživalnim zrnom mase 6 g koje je na ustima cevi imalo brzinu od 305 do 368 m/s. „Novi” pištolj na municiju 7,65×21 mm, nazvan prema konstruktoru „Luger” (inače, prema latinskoj izreci “Sivis pacem, para bellum”, komercijalno označen „Parabelum”), vatreno krštenje je doživeo 1900 – 1901. godine. Naime, u Kini je pokret „Ho Čuan” („Društvo pravedne pesnice”, što su Amerikaci prekrstili u „Bokseri”) prerastao u tzv. „Bokserski ustanak”. U cilju gušenja pokreta velike sile su poslale ekspedicioni korpus u kome se nalazio i nemački „Istočnoazijski posadni korpus”.

U borbi se pokazalo da metak 7,65 mm ima malu zaustavnu moć. Praktično, potvrdila su se američka iskustva sa metkom 38 Long Colt iz sukoba na Kubi i Filipinima. Slično Amerikancima koji su se brže-bolje vratili staroj „četrdesetpetici” (11,43 mm) a kasnije razvili 38 Special, ovo je „nateralo” nemačku „Komisiju za izbor oružja” da zatraži povećanje kalibra odnosno municiju sa zrnom koje bi cilju odavalo veću energiju. Istovremeno, Britanci su nagovestili mogućnost kupovine „Parabeluma” ukoliko se on preradi na kalibar 0,394 inča (9 mm). Luger je uz pomoć Adolfa Fišera prvo pokušao da istu, flašastu čahuru, „ugura” zaobljeno zrno prečnika 9 mm.

Kada se ovo rešenje pokazalo neuspešnim, usvojena je blago konusna (praktično, cilindrična) čahura sa istim prečnikom danceta (9,96 – 10 mm), dužine 19 mm, koja je napunjena sa 0,36 g baruta. Luger se opredelio za zrno prečnika 9 mm cilindričnog oblika koje je od polovine prelazilo u konus i završavalo se zaravnjenim vrhom. Zrno je izrađivano sa olovnim Jezgrom i punom, čeličnom košuljicom, imalo je masu od 8 g i početnu brzinu od 327 m/s. Tako je nastao metak 9×19 mm koji će kasnije biti različito označavan i nazivan; „duga devetka” (za razliku od „kratke devetke” odnosno metka 9×17 mm ili 380ACP), 9 mm Luger, 9 mm 08 (prema oznaci pištolja Luger P-08 koji je 1908. usvojila nemačka armija), 9 mm Parabelum…

Ipak, ovim nije završena priča o popularnom metku.

Tokom Prvog svetskog rata, sile Antante su optužile Nemce da suprotno Haškoj i Ženevskoj konvenciji koriste rasprskavajuće (pogrešno nazvane „dum-dum”) metke. Naime, oblik zrna oko koga su se Fišer i Luger toliko trudili da bi zadovoljili zahteve za zaustavnom moći, preko noći je postao prokažen upravo zbog svog efekta na cilju. Pošto je to bilo vreme kada su još uvek, koliko-toliko, poštovane međunarodne norme, Nemci su 1916 – 1917. prešli na zrno sa punom košuljicom oživalnog oblika. To je smirilo ustalasalo javno mnenje i dovelo do konačnog oblika „duge devetke”.

U nedostatku sirovina, Nemci su tokom Prvog i Drugog svetskog rata čahure izrađivali od lakiranog čelika. Istovremeno, u Drugom svetskog ratu su proizvodili i najrazličitije vrste zrna kao što su ona od sinterovanog gvožđa (9 mm Pist Patr SE), gvozdeni opiljci sinterovani pod visokim pritiskom i temperaturom), zatim sa gvozdenim jezgrom. olovnom oblogom (u donjem, vodećem delu) i punom košuljicom (9 mms Pist Patr 08 m E), ili otežana (9 gr), subsonična zrna za prigušeno oružje (9 mm Nachpatrone sa oznakom “N”).

Danas su oblik, dimenzije i naziv „duge devetke” (isključivo “9 mm Parabellum”) strogo propisani međunarodnom (CIP), američkim (SAAMI) i NATO (STANAG) normama. Konačno, nešto i o zajedničkim korenima sa municijom za popularne „tetejce”, Sovjeti su 7. jula 1928. godine usvojili Mauzerov metak 7,63×25 mm kao ”7,62×25 mm”, kasnije, prema domaćem pištolju, nazvan „7,62mm TT M.30″. Rusi su zadržali identičan oblik i dimenzije Borhardove odnosno Mauzerove čahure koja je laborisana sa 0,48 – 0,52 g baruta i oživalnim zrnom prečnika 7,8 mm i mase 5,5 g, tako da je brzina na 10 m od usta cevi iznosila 420 – 450 m/s.

1 KOMENTAR

  1. !930 godine , Rusi su svoj kalibar 7,62 X54R smanjili sa 0,311-312 inča na 0, 308 – 0,309 inča jer su nabavkom novie opreme za železare koje je , koristeći masovne bankrote američkih industrijskih preduzeća Dr ARMAND JURJEVIĆ HAMER ih je pokupovao po ceni STAROG GVOŽĐA I POSLAO U SSSR . Na novoj opremi proizvođen je mnogo kvalitetniji čelik i cevi su bile neuporedivo kvalitetnije pa nije bilo potrebno proizvoditi toliko duboke žljebove i kalibar zrna i žljebova kod pušaka je smanjen i na taj način je nehotice i kalibar nemačkih pištolja Mauser tj kalibar 7,63X25 izjednačen sa ruskim standardom 7,62X25 , Ovih pištolja je kupljeno u 1918 150000 komada još u toku rata jer nemačka komanda nije htela da ih kupi a potom je nabavka nastavljena iz tekuće proizvodnje do Versajske a potom sa skraćenim cevima model BOLO.. I kod nas su ruske puške posle prvog sv rata izgleda uništene jer ih nigde u literaturi i periodici nema upravo jer su u toku prvog svetskog rata potpuno izraubovane , pretpostavljam iz tog razloga Pošto se cevi rade na istim mašinama i kalibri žljebova kod pušaka i mitraljeza su 1930 smanjeni iste godine kad počinje i proizvodnja pičtolja TT. Sada puške nose oznaku M1891/30 i imaju okrugao a ne kovan sanduk. E sada jedna zanimljivost : jedan moj drug je imao priliku da vidi zaglavljeno zrno u cevi pištolja TT M57. kad je pogledao prema suncu video je četiri svetle tačkice , OČIGLEDNO JE KORIŠĆENA STARA CEV OD PUŠKE M1891 da se napravi cev za TT koja ima kalibar šljebova od 0,312 coli ! Tako se kod nas ošljari.

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave