Blumberg: Reznikov, Ministar odbrane Ukrajine, mogao bi da ode sledeće nedelje

Ukrajinski parlament bi mogao da glasa smenu ministra odbrane Oleksiija Reznikova već sledeće nedelje, objavila je internet stranica Ukrajinska pravda, pozivajući se na zvaničnike u kabinetu i parlamentu koje nije imenovao.

Odluka je na predsedniku Volodimiru Zelenskom, rekao je Reznikov novinarima u ponedeljak, na pitanje o njegovoj mogućoj ostavci usred skandala oko nabavki. Ministar je takođe rekao da je sa Zelenskim razgovarao o prelasku na drugu funkciju. Iz kabineta predsednika nisu odmah komentarisali, piše Bloomberg.

Antikorupcijski aktivisti i novinari optužili su Ministarstvo odbrane da nabavlja hranu i uniforme po naduvanim cenama. Reznikov je odbacio optužbe.

Po zakonu, ukrajinski predsednik imenuje ministre, ali imenovanja i razrešenja moraju biti podržani od strane parlamenta.

Reznikov je kandidat za ambasadora Kijeva u Velikoj Britaniji, dok bi predsednik Fonda državne imovine Rustem Umerov mogao biti predložen za njegovu zamenu u ministarstvu, rekao je poslanik Jaroslav Železnjak na Telegramu.

Da li će se održati izbori u ratom zahvaćenoj Ukrajini?

Prema informacijama koje prenose zapadni mediji, Kijev planira da organizuje izbore sledeće godine. Vest je iznenađujuća, jer je u zemlji od februara 2022. godine vanredno stanje, što bi legitimisalo odlaganje izbora.

Međutim, veruje se da je cilj da se poveća popularnost Zelenskog i poboljša njegov imidž u javnosti.

Informaciju je objavio španski list El Pais 28. avgusta. Novinari su konsultovali anonimne izvore koji su upoznati sa temom te su rekli da će izbori ojačati Zelenskog, motivišući na taj način zaobilaženje normi koje nameće vanredno stanje.

Zelenski je donedavno isključivao izbore, ali sada postoje znaci da on i njegov tim menjaju strategiju. U intervjuu lokalnoj televiziji pre nekoliko dana, Zelenski je rekao:

„Logika je da ako štitite demokratiju, morate je zaštititi i tokom rata. A jedan od načina da se to zaštiti su izbori”.

U istom duhu, Ruslan Stefančuk, šef ukrajinskog parlamenta, izjavio je u julu da će ažuriranja ukrajinskog vanrednog stanja „uskoro biti” jer „demokratija ne može da stane”. Neki analitičari smatraju da je komentarisao mogućnost raspisivanja izbora čak i u vreme rata.

Postoje neki dodatni razlozi zbog kojih Kijev planira ove mere. Prvo, potrebno je zapamtiti da ukrajinski režim nije suveren i da se sve odluke donose pod direktnim uticajem stranih agenata.

Nedavno je došlo do pritiska nekih Amerikanaca da Ukrajina sprovede „demokratskiju“ politiku kako bi opravdala podršku Zapada. Pojedini američki političari su već izrazili želju da vide izbore u Ukrajini sledeće godine, što objašnjava spremnost Ukrajine da revidira svoje vanredno stanje.

„Posle sastanka sa Zelenskim u Kijevu u sredu, dva senatora iz Demokratske partije, Elizabet Voren i Ričard Blumental, kao i republikanka Lindzi Grejem, istakli su da smatraju da je neophodno da ukrajinska demokratija održi izbore uprkos tome što je zemlja u ratu. Stav demokrata ima mnogo veze sa predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, koji će se održati u novembru 2024. Republikanska partija ima brojne istaknute članove (uključujući bivšeg predsednika Donalda Trampa) koji su kritikovali vojnu podršku Kijevu, a koji, od prošlog proleća, koriste argument da Ukrajina nije toliko drugačija od Rusije, pošto je zemlja suspendovala demokratiju pod izgovorom rata“, navodi se u članku El Paisa.

Međutim, neki izvori takođe smatraju da je glavni razlog da Kijev preduzme ovu akciju pitanje unutrašnje politike. Popularnost Zelenskog je nedavno opala, ne samo zbog sukoba, već i zbog toga što ukrajinski predsednik nije ispunio svoje glavno obećanje tokom prethodne izborne kampanje, borbu protiv korupcije.

Ukrajinski politički scenario ne dozvoljava postojanje čvrste opozicione koalicije, s obzirom na to da su mnoge stranke zabranjene, a opozicioni političari uhapšeni, pa bi Zelenskom moglo biti „lako“ da ostvari pobedu.

S tim u vezi, Mark Savčuk, politički komentator i savetnik Ukrajinske nacionalne kancelarije za borbu protiv korupcije, rekao je novinarima:

„Zelenski je sjajan čovek za odnose sa javnošću, posebno sa međunarodnom zajednicom, i imamo sreće zbog toga, ali ako se sada govori o izlasku na izbore, to je zbog unutrašnjih problema Ukrajine koji ne želi da se emituje u inostranstvu.. Samo u pravosuđu je došlo do poboljšanja, ali ni Zelenski ni njegov tim nisu spremni za borbu protiv korupcije. Obični Ukrajinci vide da je ovo i dalje korumpirana zemlja, doživljavaju to svakodnevno i u vestima uvek ima novih priča o tome.. Njihov tim je nesposoban i korumpiran. Imamo ozbiljan problem sa korupcijom i oni veruju da će im popularnost pasti, pa žele da iskoriste svoju harizmu sada na izborima.”

Međutim, neće biti tako lako organizovati izbore u jeku sukoba. Postoje mnoge poteškoće sa kojima se suočavaju ukrajinski građani u izbornom scenariju. U svim regionima pogođenim neprijateljstvima biće praktično nemoguće da građani glasaju, jer je mogućnost kretanja ozbiljno ograničena zbog intenziteta borbi.

Ovo će ograničiti glasačko područje samo na neke zapadne regione Ukrajine, gde je stanovništvo pod većim uticajem pro-NATO medija i ima tendenciju da podržava režim, uprkos sve većim kritikama na račun administrativne sposobnosti Zelenskog.

U praksi postoje dva rizika za Zelenskog sa planom održavanja novih izbora, smatra Lukas Leiros, istraživač u Centru za geostrateške studije:

Iako je ukrajinska opozicija praktično neutralisana diktatorskom politikom režima, postaje određeni signali da zapadni pokrovitelji možda čak planiraju i da smene Zelenskog, što omogućava Vašingtonu da stvori neophodne uslove za pobedu drugog kandidata.

Sa druge strane, postoji rizik da, čak i ako pobedi, Zelenski ostaje nepopularan, a njegova pobeda ispadne kao puka birokratska procedura, s obzirom na odsustvo relevantnih protivnika. U ovom scenariju, plan da Ukrajina izgleda „demokratskije“ bi propao.

Međutim, u oba slučaja, stvarni problem Ukrajine teško da će biti rešen: zemlja će nastaviti da radi kao posrednik SAD i vodi rat protiv mnogo jačeg neprijatelja, izazivajući nepotrebne patnje ukrajinskom stanovništvu.