Rusija oborila „čudovište od rakete“; Kijev modifikovao 10 metara dugačku raketu za napad na Krimski most

Ministarstvo odbrane Rusije je 12. avgusta tvrdilo da je Kijev pokušao da gađa Krimski (Kerčki) most koristeći konvertovanu „čudovišnu raketu“ S-200 dugu 10 metara; međutim, napad je osujećen pošto su ruski sistemi protivvazdušne odbrane otkrili i presreli projektil.

Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da je 12. avgusta, oko 13 časova po moskovskom vremenu, Kijev pokušao da udari na Krimski most koristeći protivvazdušnu navođenu raketu S-200, modifikovanu kako bi služila kao ofanzivna.

Ruski PVO sistemi su blagovremeno detektovali ukrajinsku raketu i uspešno je presreli u vazduhu, navelo je ministarstvo i dodalo da u presretanju nije bilo žrtava. Pre toga, guverner Krima Sergej Aksjonov potvrdio je da su sistemi PVO u blizini Kerčkog moreuza oborili dve ukrajinske rakete bez oštećenja Krimskog mosta.

Nakon raketnog napada, ruski zvaničnici na Krimu privremeno su zaustavili saobraćaj na Kerčkom mostu, ključnoj vezi između Rusije i poluostrva Krim. Međutim, most je kasnije ponovo otvoren za javni prevoz.

U ranim satima 12. avgusta, Kremlj je takođe saopštio da je presreo 20 bespilotnih letelica koje su se nadvijale nad Krimom, što je treći uzastopni dan izveštaja ruskih zvaničnika o osujećenim napadima dronovima.

U međuvremenu, pojavili su se video snimci na internetu, gde vidimo prizor ekspanzivnih oblaka belog i crnog dima koji se nadvijaju iznad strateški značajnog mosta. Uočeni dim na ovim video snimcima je primena dimne zavese, odbrambene taktike koju koriste ruske snage kao deo svojih zaštitnih mera.

Krimski most je podignut nakon aneksije poluostrva 2014. godine. Ovaj most je podvrgnut brojnim napadima, uključujući napade čamcima bespilotnih letelica u julu, kao i eksploziju u oktobru 2022. godine koja je rezultirala privremenim oštećenjem kolovoza.

S-200 ‘Čudovište od 10 metara’

Modifikovana raketa S-200, čudovište od 10 metara prevazilazi dimenzije čuvene rakete Iskander.

Sistem S-200 je ušao u aktivnu službu tokom kasnih 1960-ih i prvobitno je bio dizajniran da se prvenstveno fokusira na suzbijanje američkih bombardera i izviđačkih aviona na velikim visinama.

Primena ovog sistema je često imala oblik statičkih baterija, od kojih se svaka obično sastoji od šest lansera sa jednom šinom.

Ove baterije su bile dopunjene opsežnom infrastrukturom, koja je uključivala osmatrački radar dugog dometa, radar za traženje ciljeva, radar za navođenje projektila i niz dodatnih komponenti za podršku.

Iako javno dostupne informacije sugerišu da modifikovana raketa S-200 ima domet od približno 300-400 kilometara, obavšten izvor je, govoreći za TASS, otkrio da je upotreba modernizovanih raketa sovjetske proizvodnje S-200 PVO raketnog sistema potencijalno može da posluži za gađanje ciljeva na udaljenosti do čak 600 kilometara.

Modifikacija povećava rizik civilnih žrtava

Sirija je već koristila modifikovani S-200 u ulozi zemlja-zemlja. Međutim, za razliku od primera radi S-300, on nikada nije bio predviđen za takvu ulogu. S-200 se oslanja na poluaktivni tragač, što zahteva da zemaljski radar osvetli ciljeve kako bi projektil efikasno gađao ciljeve.

Raketi verovatno nedostaje kompjuter koji se može reprogramirati te verovatno koristi tehnologiju iz sovjetske ere iz 1970-ih ili 1980-ih u svom sistemu navođenja.

S-200 ima ugrađenu inercijalnu mernu jedinicu koja pomaže raketi u izračunavanju njene brzine i putanje analizom ubrzanja. Ova jedinica teoretski ima potencijal da pomogne modifikaciji zemlja-zemlja.

U praksi, korišćenje raketa zemlja-vazduh za ulogu zemlja-zemlja daje preterano veliku kružnu mogućnost greške, što ukazuje da ove rakete ne pogađaju precizno svoje predviđene ciljeve. Ovo često dovodi do nenamernih žrtava među civilnim stanovništvom, dakle S-200 modifikovan od strane Ukrajinaca predstavlja izuzetan rizik po civile.

Sistem S-200 oborio F-16 u Siriji

U seriji sukoba koji su se odigrali između izraelskih i sirijskih snaga, u februaru 2018. godine, izraelski loavc F-16 oboren je od strane sirijske protivvazdušne odbrane kao odgovor na izraelske vazdušne udare. Evo ključnih detalja ovog incidenta:

1. Izraelski vazdušni udar: 10. februara 2018. godine, Izrael je izveo vazdušni udar ciljajući, kako tvrde, iranske pozicije u Siriji. Izraelski udari su bili odgovor na navodno iransku bespilotnu letelicu koja je prethodno, opet navodno, ušla u izraelski vazdušni prostor.
2. Odgovor sirijske protivvazdušne odbrane: Kao odgovor na izraelske vazdušne udare, sirijski PVO sistemi su lansirali rakete zemlja-vazduh, ciljajući izraelske avione koji su bili uključeni u operaciju. Jedna od raketa je pogodila izraelski F-16, što je dovelo do njegovog pada na severu Izraela. Dvojica članova posade su se bezbedno katapultirala, ali su povređena.
3. Izraelski kontranapad: Nakon obaranja F-16, posramljeni Izrael, izveo je masovni “kontranapad” na sirijske i iranske mete u Siriji. Izraelski borbeni avioni su navodno gađali nekoliko sirijskih baterija PVO i drugih vojnih objekata.
4. Žrtve i šteta: Incident je rezultirao uništenjem izraelskog aviona F-16, kao i oštećenjima nekoliko sirijskih sistema PVO. Nisu prijavljene žrtve na izraelskoj strani, dok broj sirijskih i iranskih žrtava ostaje takođe nepoznat.
5. Brige oko eskalacije: Incident je izazvao zabrinutost zbog dalje eskalacije napetosti između Izraela i Sirije, kao i zbog sve veće uloge Irana u sirijskom konfliktu. Istakao je složenu i nestabilnu prirodu sirijskog rata, sa različitim regionalnim i međunarodnim akterima uključenim u njega.

Incident između Izraela i Sirije u februaru 2018. godine pokazuje postojanje stalnih napetosti i vojnih sukoba između Izraela i Sirije. Naglašen je rizik od šire regionalne eskalacije zbog mešanja različitih aktera u sirijski konflikt. Takođe je pokazao da staro gvožđe nije za bacanje.