KAŽNјENIČKI BATALjONI

Osuđenici u rovovima

Kako se dogodilo da u svim zaraćenim armijama u prve borbene redove stignu osuđenici, umesto da ostanu u zatvorima, kako su pravnosnažne presude potvrdile? Najpoznatiji po upotrebi kažnjeničkih batalјona (štraftbatalјoni) bio je SSSR, mada su i druge zaraćene strane imale takve formacije, ili bar mogućnost da se teški prestupi otkupe na ovaj način. Službeni naziv za robijaše bio je заключенный (zatvorenik) . U žargonu, pa i u službenim dokumentima, pre ćete naći naziv ZK, odnosno ZeKa, ili Zek. Kada ide kao samostalna imenica, onda je pišu i ovako: зэка, koristeći ”e oborotnoe”. U svakom slučaju, najveći ”regrutni centar” za štraftbatalјone bile su zatvorske ustanove raznoih  tipova i ranga. Vrlo malo regularnih pripadnika RKKA stizalo je u te jedinice jer se sistem discipline i pravila ponašanja (pa i sankcija) u vojnoj regulativi bio značajno drugačiji. Mnogi su, da bi izbegli razne građanske kazne ili nadzor političke policije, dobrovolјno se prijavlјivali u vojsku jer je ona imala drugu vrstu sigurnosti. Poznat je primer Stalјinovog nesuđenog zeta koji se ”sklonio” tako što se prijavio u vojsku, stigavši do prve borbene linije odakle je slao vrlo ilustrativne napise o rovovskom životu. Ni tamo nije mirovao. ZK je lice koje je uhapšeno, čovek lišen slobode po presudi suda i izdržava kaznu u nekoj od specijalnih ustanova – koloniji, istražnom zatvoru (izolaciji), zatvoru i tome slično. Termin ZEK etimologijski  dolazi od sintagme ”заключённый каналоармеец” (pritvorenik na kopanju kanala) koji se prvi put pojavio u vreme gradnje belomorsko-baltičkog kanala.

U SSSR postojale su razne vrste zatvora, od poluotvorenog, do strogog nadzora.
–Kolonija (poluotvoren tip naselјa u kome se ostaje posle odležane kazne; osuđenici žive kao slobodni lјudi, imaju svoju upravu, ali ne mogu otići nikuda jer ih u tome sprečava okolna divlјina i sistem unutrašnjih pasoša i dozvola za kretanje. Film ”Kraj” izvanredno opisuje način života u takvom načinu pritvora).

• Izolacija (istražni zatvor)
• Tjurma – klasičan zatvor. Tako se i danas nazivaju zatvori  u RF.
• Katarga – logor sa prinudnim radom. Život i rad u katargama izvanredno je opisao Dostojevski koji je izvesno vreme proveo u takvom zatvoru. Pre toga je preživeo fingirano strelјanje! Rusi su primenjivali sadistički, ali efikasan metod, da osuđenika izvedu pred stroj i izvrše lažno strelјanje, pa da potom osuđenika pošalјu u katargu.
• Lager (zatvoren tip sa maksimalnim obezbeđenjem).

Sve ove vrste zatvora imale su i svoje podvrste, u zavisnosti od položaja gde su se nalazile i pod čijom jurisdikcijom su bile, no zajedničko za sve njih bila je činjenica da su zatvorenici bili lišeni svakog dostojansvenog odnosa prema svojoj ličnosti, svedeni na upotrebnu živu snagu kojoj je bilo ostavlјeno da trpi i da se nada da će neko, nevidlјiv, iznenada jednog dana rešiti da ih pusti na slobodu bez ikakvog objašnjenja. 

Do početka rata broj osuđenika u logorima i kolonijama GULAG (glavna uprava lagera) bio je 2,3 miliona lјudi. Prvog juna 1944. taj broj spao je na 1,2 miliona. Za tri godine rata iz lagera je otišlo oko 2,9 miliona lјudi, a poslato je 1,8 miliona osuđenih.
GULAG je sačekao rat saglasno direktivi Berije i tužioca SSSR V.M. Bočkova br. 221 od 22 . juna 1941. godine u kome je naloženo da se prekine otpuštanje iz lagera, zatvora i kolonija sledećih osuđenika: kontrarevolucionara, bandita, povratnika i drugih opasnih prestupnika, stranaca (Nemaca); time su obuhvaćene i sledeće radnje:  pojačati obezbeđenje u zonama, prekinuti sa proizvolјnim korišćenjem radne snage na radovima, obezbeđenje zatvora prevesti u ratno stanje, obustaviti odsustva zaposlenih lica u logorima, zatvorima i kolonijama, a posebno zabraniti dopisivanje zatvorenika. Svejedno, naložena direktiva faktički nije se primenjivala.

U prvoj godini rata, od 170. divizija koje su sačekale neprijatelјa na granici, 28 je u potpunosti uništeno, a 70 je izgubilo do polovine svog sastava. Opšti gubici iznosili su oko 747 hilјada lјudi. Pored toga, RKKA je izgubila 3985 aviona, 11.703 tenka, 18.794 oruđa i minobacača. Samo u prvoj godini rata u zaroblјeništvo je palo više od 3,8 miliona lјudi, a za ceo rat oko 5,3 miliona. Tako je upisano u većini nemačkih dokumenata. Sovjetski izvori protivrečno govore o drugim podacima. Brojka zaroblјenih koleba se oko četiri i po do pet i po miliona lјudi.

Katastrofalne gubitke nekako su morali nadoknaditi. Zato je u oružane snage SSSR do kraja prve ratne godine pozvano oko 420.000 osuđenika. Od početka rata do juna 1944. godine za formacijsko kompletiranje jedinica  RKKA upotreblјeno je milion zatvorenika GULAGA (uklјučujući i one kojima je skraćena kazna). Početkom jula 1941. godine Prezidijum Vrhovnog Sovjeta donosi Ukaz ”o oslobađanju od kazne nekih kategorija osuđenika”. U saglasnosti s tim ukazom, tamo gde je vladalo ratno stanje, te osuđenike je trebalo osloboditi kazne, po naredbi od 26. jula i 10. avgusta 1940 (retroaktivno!). Reč je o već spominjanoj i poznatoj naredbi o prelasku na osmočasovno radno vreme, sedmodnevnu radnu nedelјu i zabrani samovolјnog prelaska s jednog na drugo radno mesto. Naredba se odnosila na krivična dela sitne krađe, huliganstvo, za manje kućne prestupe, zatim za one kojima je ostalo manje od godinu dana robije, trudne žene i žene sa malom decom, učenike zanatskih škola, železničkih škola, narušioce disipline , itd. Taj ukaz nije se odnosio na povratnike, kontrarevolucionarne prestupnike i bandite. Nešto kasnije ukaz je proširen i na dopunsko oslobađanje nekih kategorija osuđenika, bivših vojnih službenika, osuđenih za kašnjenje sa odsustva ili neke druge beznačajne dužnosti. Vojnički prestupi učinjeni do početka rata vraćeni su u jurisdikciju armije. Oslobođenju su takođe potpadali i invalidi, stariji lјudi koji su imali manje od tri godine da odsluže, osim onih koji su osuđeni za kontrarevolucionarna dela. Ni politički osuđeni (kao ni njihovi rođaci) nisu otpravlјani na front. Posebnu pažnja posvećena je pitanju stroge izolacije osuđenih za kontrarevolucionarne i druge posebno opasne prestupe. U tom cilјu NKVD SSSR koncentrisaće najopasnije prestupnike, osuđene za trockizam, izdaju Domovine, špijunažu, diverziju, teror, itd, u popravno-radnim logorima na krajnjem severu i dalekom istoku (reon reke Kolime i Zapoljarje), gde je postavlјeno pojačano obezbeđenje i režim, kombinovan s teškim fizičkim radovima na vađenju uglјa, nafte, železne rude i šumskim radovima.

Život u logorima bio je veoma težak za one koji su ostali. Preko 248.000 lјudi umrlo je, što je u odnosu na milion zatvorenika gotovo svaki peti. Sve u svemu, u toku rata stradalo je više od dva miliona lјudi u logorima i to po sledećim stavkama:
Gradnja pruga – 448.000
Teška metalurgija – 171.000
Privredna gradnja – 310.000
Gradnja aerodroma i puteva – 268.000
Šumski poslovi – 380.000
Na poslovima GULAG mobilisano je i oko 40.000 specijalista – inžinjera, tehničara, metalurga, železničara, inspektora, pravnika…
Posebna pažnja obraćana je na ispunjenje naređenja Državnog komiteta odbrane i NKVD pri gradnji važnih kompleksa kakvi su avio i tehnkovski zavodi.
Interesantna je nepobitna činjenica da su zatvorenici iskazivali veliki stepen patriotizma i želјe da se iz duboke pozadine prebace na front. To je moglo biti i izraz očaja i želјe za kakvom-takvom promenom, ali sigurno je jedno: svi su oni odlično znali koliko je teško na frontu, jer ta istina se nije mogla sakriti. Svejedno su se javlјali da budu upisani u borbeni sastav. Bili su spremni da se odreknu svojih uverenja samo da bi bili od koristi u narodnoj nesreći. Neslobodni, u logorima, zatvorenici su iskazali maksimalnu pomoć u delu uništenja hitlerovske vojske. Među njima odvijala su se čak i radna takmičenja i njima je bilo obuhvaćeno 95% svih Ze-ka. Onih koji nisu želeli da se uklјuče u ratni napor bilo je svega 0,25 % od opšteg broja radnosposobnog stanovništva. O motivima takvog ponašanja može se posebno pisati, pa ne bih ovde analizirao tu, ionako otužnu, temu. NKVD jeste unutrašnja vojska – vojna organizacija,  pa se tako i ponašala.
Oružjeonline