Da li je pokušaj Evrope da smisli odgovor na hipersonično oružje za tri godine realan?

Dok je evropski proizvođač projektila MBDA nedavno najavio svoju nameru da „vodi konzorcijum” za razvoj presretača sposobnog da se brani od „hipersoničnih pretnji” pod nazivom Aquila projekat, ostaje nejasno koliko će ovaj pokušaj biti plodan.

Vojni ekspert ruskog istraživačkog centra za vojno-političko novinarstvo, Boris Rožin, rekao je za Sputnjik da je malo verovatno da će neki prototip presretača MBDA biti usvojen u naredne tri godine.

Kako je istakao Rožin, čak i SAD trenutno imaju ozbiljne probleme sa razvojem sistema protivvazdušne odbrane sposobnog da se nosi sa hipersoničnim oružjem, a Evropa trenutno zaostaje za SAD u toj sferi.

Definitivno će biti izdvojena dodatna sredstva, biće dodeljeni dodatni istraživački i razvojni timovi“, razmišljao je on. „Ali ne mislim da će Evropa u naredne dve-tri godine moći da nabavi više varijanti sistema protivvazdušne odbrane koji bi mogli efikasno da se bore protiv modernih hipersoničnih projektila.

Rožin je napomenuo da četiri zemlje – Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja – trenutno imaju funkcionalne modele hipersoničnih raketa i da bi SAD mogle da nabave svoju ispravnu hipersoničnu raketu u roku od dve ili tri godine, ali za sada nepostoji PVO sistem sposoban da se efikasno suprotstavi takvoj pretnji.

„Priča o zaostajanju u određenim aspektima najbolji je način da se poveća potrošnja za odbranu“, dodao je Rožin. „To jest, mi kažemo da zaostajemo za našim rivalima i zato nam treba više novca da nešto razvijemo kako ne bismo zaostajali.”

Međutim, u ovom trenutku, odnosno u fazi razvoja, teško je reći koliko će se ta sredstva efikasno koristiti, napomenuo je on.

Rožin je takođe primetio da Rusija trenutno nadmašuje SAD i Evropu u pogledu razvoja hipersoničnog oružja, i iako je priznao da Moskva možda radi na anti-hipersoničnim odbrambenim sistemima, ekspert je tvrdio da bi svako takvo istraživanje bilo visoko poverljivo i da se sa takvim stvarima ne izlazi u javnost.

U međuvremenu, Tiberio Gracijani, predsednik Međunarodnog instituta za globalne analize Vision & Global Trends, tvrdio je da će „realizacija“ prototipa Akuila za tri godine „biti moguća“, iako bi industrijska proizvodnja ovog oružja bila komplikovana, u velikoj meri zbog toga što Ukrajina neprestano traži od Evrope još naoružanja.

„Zapadni ratni industrijski sektor u celini trenutno pati od neke vrste napetosti u lancu snabdevanja, što je, između ostalih, priznao i izvršni direktor MBDA, Erik Berager“, primetio je Gracijani.

Istovremeno, smatra da je malo verovatno da se zapadne hipersonične rakete koriste u tekućem ukrajinskom sukobu, tvrdeći da je „vreme isporuke prekratko“.

MBDA predvodi konzorcijum kompanija iz 14 EU zemalja; u igri i Hrvatska

Kompanija za raketne sisteme i tehnologiju potpisala je sporazume o namerama sa četiri evropske zemlje – Francuskom, Nemačkom, Italijom i Holandijom – za pokretanje faze koncepta za studiju hipersoničnih odbrambenih presretača, ili HYDIS2, koja bi uvela nekoliko dizajna pre nego što se izabere jedan, zvaničnici su rekli 19. juna tokom avio sajma u Parizu.

Konzorcijum uključuje 19 kompanija i 30 dobavljača iz 14 evropskih zemalja, rekao je maloj grupi novinara Bruno Verzoti, direktor budućih sistema MBDA.

Pored četiri zemlje koje su potpisale pisma o namerama da podrže HYDIS2, industrijski partneri dolaze iz Finske, Estonije, Švedske, Danske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Austrije, Španije i Belgije.

„HYDIS2 ima za cilj da definiše evropski presretač“, rekao je Verzoti tokom brifinga. Nakon što se završi trogodišnja studija koncepta, plan je da četiri zemlje koje preuzimaju HYDIS2 izaberu jedan koncept kontrahipersoničnog presretača koji će napredovati.

Kompanija je radila na anti-hipersoničnoj tehnologiji otprilike poslednje četiri godine, rekao je on. Interno za MBDA, sposobnost u razvoju je nazvana „Aquila“, latinska reč za „orao“.

Namera je da razvoj Aquile bude povezan sa programom za blagovremeno upozorenje i presretanje uz pomoć svemirskog TheaTER nadzora (TWISTER), koji finansira EU, podržan od strane EU stalne strukturirane saradnje (PESCO).