Turska čeka odluku SAD o tome da li će dobiti tražene nove borbene avione F-16 Block 70. Vašington još nije doneo odluku, a pregovori između turskih predstavnika i američkog Kongresa se nastavljaju.
U Kongresu postoje protivnici moguće prodaje američkih borbenih aviona, a ni svi turci nisu oduševljeni od koga i šta potražuju. Oklevanje Vašingtona zabrinjava Ankaru. Po ko zna koji put, 2022. godine su pala ograničenja na prodaju aviona Turskoj.
Predsednik SAD, Džo Bajden je čak preuzeo ličnu odgovornost prema svom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu da će ubediti Kongres da proda 40 borbenih aviona potrebnih Turskoj.
Krajem prošle i početkom ove godine raspoloženje se gotovo nije promenilo, ali sada pojedini kongresmeni jasno izjavljuju kako neće dozvoliti prodaju F-16 Turskoj.
U Ankari postoje i predlozi za razuman dijalog ali i pretnje da kako bi mogli da izaberu drugi avion. Ne samo da su Turskoj potrebni novi borbeni avioni, već treba da nastavi sa modernizacijom postojeće flote F-16.
„Očekujemo da će prevladati zdrav razum, da će Sjedinjene Države proceniti problem u celini, doneti odluku i delovati u skladu sa tim. Takođe ponavljamo da F-16 nije jedina opcija“, rekao je turski ministar odbrane Hulusi Akar.
Predsednik Erdogan je više puta citirao zemlje poput Britanije i Francuske da mogu da isporuče borbene avione 4. generacije. Erdogan je takođe u svom govoru naglasio da ako London i Pariz ne pristanu na prodaju Turskoj, Moskva i Peking su uvek otvorene opcije.
To nije prvi put da turski predsednik igra na kartu „Rusije“ pred svojim “zapadnim saveznicima”, ističući da se Ankara ne plaši kupovine ruskih aviona, što je tačno posebno imajući u vidu nedavnu kupovinu ruskih sistema PVO.
Primećujemo, po prvi put, Ankara navodi Peking kao mogućeg dobavljača aviona. Svakako nije iznenađujuće, posebno u pozadini dobrih odnosa Turske i Pakistana. Pakistan je godinama bio uključen u razvoj JF-17 sa Kinom. Kina, sa svoje strane, ima šta da ponudi Turskoj – lovce J-10, J-11 i J-15.
Poslednjih godina Turska je ozbiljno razvila svoju vazduhoplovnu vojnu industriju. Učešće Kine u mogućem budućem snabdevanju moglo bi da znači prenos tehnoloških podataka u oba smera.
Prema nekima, „vojna trgovina“ između Turske i Kine je „na dalekom štapu“. Međutim, stvari bi mogle brzo da se promene nakon što je Ankara pozvala Islamabad da učestvuje u projektu borbenog aviona pete generacije turske kompanije TAI.
