Početkom sedamdesetih godina 20. veka talas terorizma nije mimoišao ni neutralnu Austriju. U to vreme, Austrija je predstavljala važnu tranzitnu stanicu za Jevreje koji su iz SSSR-a emigrirali u Izrael. Palestinski teroristi zaključili su da su ovi nesrećnici laka meta. Početkom 1973, pripadnici Fataha napali su voz, pun jevejskih emigranata, dok se kretao austrijskim prugama.
Ovo je bio prvi alarm za Beč. Aprila iste godine, u sklopu MUP-a, formirana je specijalna antiteroristička žandarmerijska jedinica – ”Žandarmerijska komanda Bad Feslau” (Gendarmerie Kommando Bad Vöslau). Međutim, ova mala grupa nije imala dovoljno iskustva da se ozbiljnije suprotstavi terorizmu. Najbolji primer zabeležen je 1975, kada su teroristi, na čelu sa famoznim ”Karlosom”, u Beču upali na zasedanje zemalja OPEC-a. Austrijanci nisu imali izbora do da prihvate postavljene uslove kako bi spasli taoce – visoke funkcionere država – proizvođača nafte.
Razumljivo je, nakon toga, koliki su utisak na rezignirane policajce ostavile uspešne akcije nemačkog GSG-9 u Mogadišu i Izraelaca na Entebeu. Bečko Ministarstvo unutrašnjih poslova odmah je anagažovalo eksperte GSG-9 i Sayeret Mat ‘Kala, kako bi ”GK Bad Feslau” osposobili za ozbiljne antiterorističke operacije. Tako je 1978, u bečkom zamku Šenau (Schönau) nastala nova specijalna antiteroristička jedinica, GEK ”Kobra” (Gendarmerie Einsatzkommando ”Cobra,KRANICH), sa pukovnikom Johanesom Pehterom (Johannes Pechter) na čelu. Tokom 1992, specijalno za ”Kobre”, na zelenim poljima u okolini Bečkog Novog Mesta (Wiener Neustadt), podignut je novi, moderan centar.
Stvaranje ”GEK Kranih” (”Kobra”), predstavljalo je samo deo sveobuhvatnog plana restruktuiranja bezbednosnih službi. Austrijska žandarmerija bila je zadužena za javni red i mir na čitavoj teritoriji Republike, odnosno, u svakoj pokrajini postojala je po jedna posebna žandarmerijska grupa (Sondereinsatzgruppe, SEG). Jedino je GEK ”Kobra” predstavljala zasebnu, saveznu jedinicu, koja je, po potrebi, intervenisala u svakom kutku zemlje. Međutim, žandarmerija nije bila nadležna na administrativno-upravnim teritorijama većih gradova (slično ustrojstvu javne bezbednosti u Kraljevini Jugoslaviji, 1918-1941). Pri državnim policijskim Direkcijama većih gradova ustanovljene su ”Posebne mobilne komande” (Mobiles Einsatz Kommando – MEK). Pripadnici MEK-a krstarili su kolima ulicama svojih gradova, tako da su u svakom trenutku bili u stanju da na svakom žarištu intervenišu u najkraćem roku (neka vrsta mobilnih SWAT timova). Tek u slučaju da je složenost taktičke situacije prevazilazila njhove mogućnosti, alarmirana je stacionarna, savezna žandarmerijska jedinica, GEK ”Kobra”.
Po obučenosti i opremljenosti, sa ”Kobrama” se moglo meriti jedino prestoničko ”Odeljenje bečke posebne grupe za alarmantne situacije” (Wiener Einsatz Gruppe Alarmabteilung, WEGA). Pripadnici WEGA-e prolazili su istu obuku kao i GEK i samostalno su mogli rešavati i najsloženije taktičke situacije. O obučenosti bečkih specijalaca najbolje govori podatak da su snajperisti WEGA-e, na svetskom šampionatu u Kemp Šelbiju, aprila 1999, osvojili treće mesto.
Inače, u GEK ”Kobra” regrutovani su pripadnici žandarmerije koji su uspešno savladali stroge inicijalne testove. Starosna granica specijalaca je od 25 do 45 godina (suprotno uobičajenim standardima, prema kojima je gornji limit 30 gidina). Nakon ispunjene starosne granice, ”Kobre” se raspoređuju na rukovodeće funkcije u redovnom sastavu MUP-a i žandarmerije. Na ovaj način, snage reda obezbedile su stalni priliv kvalitetnog komandnog kadra a, istovremeno, izbegle eeventualnu pojavu ”SAS sindroma”. S druge strane, od 170 pripadnika, u akcijama se angažuje 70, koji su u najboljem kondicionom stanju. Ostali specijalci operativcima pružaju logističku podršku.
Obuka ”Kobri” bazirana je na programima GSG-9 i Sayeret Mat ‘ Kab-a. Obuhvata antiterorističke akcije, talačke situacije, CQB, borbeno pucanje, veranje u urbanim sredinama, helikopterske desante i ronjenje. Obuka se izvodi u uslovima najbližim realnim taktičkim situacijama, sa gađanjem na distancama od 7 i 10m (snajperisti vežbaju gađanje na distancama od 100, 500 i 800m).
”Kobre” su opremljene crnim kombinezonima, lakim borbenim čizmama (slične GSG-9 ”Adidas”), izraelskim kevlarskim šlemovima ”Eagle” ili nemačkim kacigama ojačanim titanijumom, sa integralnim komunikacionim sistemom, te britanskim zaštitnim prslucima mase 10kg. Od naoružanja, prvobitno (pod uticajem SAS-a) su koristili belgijske pištolje 9mmPara Browning HP, izraelske automate UZI i automatkse pištolje MINI-UZI. Kasnije, opredelili su se za francuske revolvere .357Mag Manurhin MR-73, domaće pištolje Glock 17, AP 5,56mm AUG Steyr, 9mmPara AUG ”P”, snajperske puške SSG-69 Police, ”pumparice” H&K-502, SPAS-12, te Remington 870, automate H&K MP-5, Steyr TMP i podvodne pištolje H&K P-11. Od transportnih sredstava koriste automobile Mercedes – Benz, terenska vozila Cachleitner 4×4, helikoptere Bell-206 Jet-Ranger, Bell-212, avione PC-7 Pilatus, te specijalni voz sa prvenstvom prolaza na svim austrijskim prugama.
Jedna od najpoznatijih akcija ”Kobri” izvedena je 1998, rešavanjem talačke situacije u direkciji kompanije ”Deissenmayr GmbH” u Beču; pripadnik GEK-a, Karl Hajder, tom prilikom sam je spasao 7 talaca.
Juna 2001. godine ministar unutrašnjih poslova Ernst Štraser (Ernst Strasser) izneo je plan o reorganizaciji svog resora, prvenstveno specijalnih snaga. Do sredine 2002, ukinute su sve postojeće SEK i MEK grupe a, umesto njih, formirane su združene regionalne snage (Regionale Unterstützungskräfte, RUK). Žandarmerisjka komando grupa GEK ”Kobra” ojačana je za još 100 ljudi (ukupno 281 specijalac) i njeni delovi raspoređeni su u četiri regiona – Bečkom Novom Mestu, Gracu, Lincu i Insbruku.
Na čelo GEK-a postavljen je brigadir Volfgang Baler (Wofgang Bachler). Načelnik javne bezbednosti, Erik Buksbaum (Erik Buxbaum) potvrdio je da ovim reformama nije bila obuhvaćena jedino bečka WEGA, koja je zadržala formaciju, zaduženja i lokaciju. U osnovi, ideja je bila da se specijalne jedinice stave pod centralnu komandu a, istovremeno, ”približe građanima i postanu operativnije”. Time je postignuta i kompatibilnost u smislu evropskog udruživanja u borbi protiv terorizma. Trenutni naziv ovih specijalnih jedinica je EKO COBRA.
Značajne operacija jedinice Kobra:
- Kobre su učestvovala u spašavanju talaca u zatvoru Grac-Karlau 1996. godine i brojnim drugim operacijama. Iako nikada nisu učestvovali u istoj vrsti operacija spasavanja talaca kao što su na primer imali HRT, GIGN, GIS, NSG, ERU, GSG 9 i SAS, EKO Cobra je jedina jedinica za borbu protiv terorizma koja je okončala otmicu dok je avion je još uvek bio u vazduhu. Četiri oficira Kobra još 1996. godine bila su u avionu Aeroflota Tupoljev Tu-154 koji je pratio deportovane zatvorenike u Lagos kada je Nigerijac zapretio nožem posadi u pilotskoj kabini i zahtevao diverziju ka Nemačkoj ili Južnoj Africi. Tim je savladao čoveka i nakon sletanja ga predao vlastima.
- Tokom Libanskog rata 2006. Kobre su pomagali u evakuaciji Austrijanaca i drugih državljana EU iz Libana.
- U potragu za Aloisom Huberom u pucnjavi u Anabergu učestvovalo je 135 operativaca EKO Kobre zajedno sa jedinicama Oružanih snaga Austrije, koji je 17. septembra 2013. u Donjoj Austriji ubio tri policajca i jednog medicinskog radnika Crvenog krsta.
- U 2016. godini, 42 pripadnika su pružali podršku nemačkoj policiji u pucnjavi u Minhenu.
- U 2017. godini, 20 operativaca EKO Kobre je bilo direktno uključeno u okončanje teških nereda u oblasti Šancenfirtel tokom samita G20 u Hamburgu, tri operativca su povređena.
- Kobre takođe pomažu u potrazi za preostalim osumnjičenim koji je učestvovao u napadu u Beču 2020. godine.
