Iran je tokom vojne parade 22. septembra predstavio dve nove rakete. Reč je o projektilima Rezvan i Hajbar Šekan. Obe rakete su lokalno proizvedene, razvijene i proizvedene od strane vojnih stručnjaka u Vazduhoplovnom odeljenju IRGC-a [Korpusa garde islamske revolucije].
Rezvan je kategorisan kao balistička raketa zemlja-zemlja srednjeg dometa, na tečno gorivo i odvaja svoju bojevu glavu tokom leta ili pre udara. Trenutno je poznato da je punjenje bojeve glave konvencionalni visokobrizantni eksploziv ili HE. Maksimalni radni domet je 1.400 km. Kako prenosi novinska agencija Tasnim, Rezvan se može lansirati iz fiksnih i mobilnih kopnenih vozila.
Hajbar Šekan je kategorisan kao raketni sistem dugog dometa. Prema Irancima, reč je o raketi zemlja-zemlja treće generacije. Ova raketa je takođe na tečno gorivo i ima odvojivu bojevu glavu. Maksimalni domet je 1.450 km, što više liči na raketu srednjeg dometa nego na dalekometnu.
Novinska agencija Tasnim tvrdi da je Hajbar Šekan manevarska raketa. Prema Irancima, raketa može da probije protivraketne štitove.
Parada na kojoj su predstavljene dve rakete održava se širom zemlje. Deo parade održan je i na vodi – u vodama Persijskog zaliva. Parada je u čast imama Homeinija, osnivačem Islamske Republike.
Parada se održava u znak obeležavanja Svete nedelje odbrane Irana. Ovaj period je usko povezan sa ratom sa Irakom od 1980. do 1988. Pre 42 godine tadašnji lider Iraka Sadam Husein objavio je rat Iranu.
Hajbar Šekan, an persijskom znači „Razbijač tvrđava“, „Hajbar“ je jevrejska tvrđava koju su muslimani osvojili na početku islama, „Šekan“ je „razbijač“ ili „razarač“. Rezvan, u prevodu znači “raj”.
Uspeh Irana
Prema novinskoj agenciji Tasnim, koja se poziva na iranske vojne stručnjake, Iran je poslednjih godina postigao značajan uspeh u razvoju i proizvodnji različitih projektila. Mediji ovo definišu kao „samoodrživost“ sistema naoružanja.
Iran tvrdi da oružje koje razvija, a posebno različite kategorije projektila, služi isključivo za odbranu teritorijalnog integriteta Islamske države. Politički krugovi u Teheranu su više puta tvrdili da iranska vojna proizvodnja i oprema nisu predmet pregovora sa drugim zemljama. Takve izjave su uglavnom usmerene na SAD, NATO i neke zemlje Bliskog istoka, a najvećim delom se odnose na Izrael.
Nisu na tecno nego na cvrsto gorivo