Informativna agencija Ministarstva odbrane Ukrajine ”АрміяInform” je 25. marta 2022. obavestila javnost kako je dan ranije, 24. marta, zarobljena Irina Starikova, borac snajperskog voda 11. posebnog gardijskog motostreljačkog puka (11-й отдельный гвардейский мотострелковый полк, в/ч 08818, bivši bataljon Istok). Irina je bila ranjena i napuštena od svojih saboraca pa su joj Ukrajinci ukazali prvu pomoć. No, senzaciju je činila tvrdnja da se, u suštini, radi o čuvenoj ženi-snajperisti, poznatoj pod nadimkom ”Bagira”, koja je imala ”skor” od 40 smrtonosnih pogodaka! Što je još intrigantnije, prema ukrajinskim sredstvima informisanja, ”Bagira” je u stvari Danijela Lazović, državljanka Srbije!
Kod Irine Starikove je tokom zarobljavanja nađena vojna knjižica izdata 3. septembra 2021. godine u Proleterskom/Buđenovskom rejonu Donjecka (Пролетерско-Буденновский рейон г. Донецк) na ime Irine Aleksandrovne Starikove (Федотова Ірина Олександрівна). Prema podacima iz ovog dokumenta, radilo se o podnaredniku Irini Starikovoj (младшии сержант Ирина Александровна Старикова), rođenoj 18. marta 1981. u Donjecku. Do 2000. godine je stekla srednje mašinsko obrazovanje na Višoj profesionalnoj školi br. 67 (Высшее профессиональное училище, ВПУ №.67) u Donjecku. Na knjižici je i pečat 11. posebnog gardijskog motostreljačkog puka, odnosno, broj vojne pošte 08818. Ukrajinci su tvrdili da je famozni snajperista (snajperistkinja) srpskog porekla koristila i identitet Irine Aleksandrovne Fedotove (Федотова Ірина Олександрівна).
Naime, bila je udata za Aleksandra Fedotova (Федотов Александр Александрович), sa kojim ima ćerke Valeriju i Juliju. Kasnije se, navodno, preudala za kapetana Aleksandra Ogreniča (Акесандр, Олександр Огренич) alias ”Goriniča” (“Горинич”) rođenog 1985. u beloruskom selu Ščučinu (Шчучын). Ako je verovati ovim podacima, Starikov je Irini moglo biti možda devojačko prezime. Tokom ”vojnog roka”, ”za izuzetne zasluge”, odlikovana je Georgijevskim krstom IV stepena a bivši dobrovoljac u 2. Majevičkoj lakoj pešadijskoj brigadi vojske Republike Srpske i ministar odbrane DNR (od 16. maja do 14. avgusta 2014) Igor Streljkov-Girkin (Игорь Всеволодович Гиркин, poznat pod pseudonimom Игорь Иванович Стрелков) nagradio je specijalnim nožem sa posvetom (именнoй нож).
Gorgi Revišvili (Giorgi Revishvili), istraživač Odeljenja za ratne studije britanskog Kraljevskog koledža u Londona (Department of War Studies at King’s College London), potvrdio zarobljavanje žene-snajperiste koja je ubila 40 protivničkih vojnika (ali i civila), te izneo priču koja se u potpunosti slaže sa ranijom biografijom ”Bagire”, ali nije naveo da ona potiče iz Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je 28 marta dalo izjavu kako je ”istina je da je D. L., u oktobru 2020. godine uhapšena i da se od tada nalazi u Kazneno popravnom zavodu Požarevac na odsluženju kazne zatvora od šest godina, te stoga nikako nije mogla učestvovati niti biti zarobljena u Ukrajini. Takođe, ističemo da osoba sa slike objavljene u medijima nije D. L. – Bagira”.
Konačno, Vil Stjuart (Will Stewart), ruski dopisnik onlajn izdanja britanskog lista ”Mirror”, 30. marta 2022. je potvrdio da snajperista – ”majka dvoje dece pronađena ranjena na ratištu u Ukrajini, nije iz Srbije, kako neki pričaju, niti je časna sestra koja je postala snajperista”.
Ko je, u suštini bila prva ili, možda je preciznije reći, ”prava Bagira”? Radi se o Danijeli Lazović, rođenoj 1985. u Gornjem Milanovcu. Kako bi produžila uspešnu rukometnu karijeru, iz rodnog grada se preselila u Golubac. No, u jednom trenutku iznenada je rešila da se zamonaši u obližnjem manastiru Tumane, koji je do 2014 godine bio ženski. U manastiru je dobila novo ime – ”mati Ksenija”. Na opšte zaprepašćenje, posle izvesnog vremena je otkriveno da se ”monahinja” bavila švercom droge između Kosova i Beograda, Uhapšena je i zbog “neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga” pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu osuđena na zatvorsku kaznu. No, dok se čekala potvrda Apelacionog suda, Danijela je, bez znanja vlasti, jednostavno nestala. Naime, prema ruskim izvorima, u novembru 2014. se prabacila na teritoriju istočne Ukrajine, u Snežnoe (Снежное, donjecka oblast). U Ukrajinu je, kako je pisao “Informer”, najverovatnije otišla posredstvom Dejana Berića. Berić je jedan od najpoznatijih boraca iz Srbije na ukrajinskom ratištu a domaća javnost ga je upoznala 2015. godine, kada je “uhapsio” Radomira Počuču, bivšeg novinara i portparola PTJ. Danijela se uključila u rad proruske organizacije “Oplot” koju je 2010 godine u Harkovu osnovao bivši oficir MVD, Jevgenij Žilia (Евгений Владимирович Жилин, 1976-2016). Pripadnici “Oplota” su se 14. aprila 2014. prvi put pojavili kao borci u Slavjansku a dva dana kasnije i u Donjecku. Ukrajinske vlasti su tvrdile da su u pitanju pripadnici kontraverznog, otcepljenog krila “Oplota”, koje se nazvalo “Ruska pravoslavna armija” (Русская православная армия). Sa druge strane, Rusi su navodili da se tamo bore pripadnici donjeckog odeljenja “Oplota”, osnovanog 2013. godine. Kako god bilo, od ovih vojnika je formiran “1. bataljon” (1-й батальон) koji je ušao u sastav “2. posebne motostreljačke brigade narodnog opolčenija (2-я отдельная мотострелковая бригада народного ополчения) Narodne milicije DNR”. Početkom 2015, jedinica je preimenovana u “5. posebnu motostreljačku brigadu (5-я отдельная мотострелковая бригада) 1. armijskog korpusa”, za koju se navodi da, praktično, vuče korene od bataljona “Oplot”. U svakom slučaju, Danijela je pod ratnim imenom ”Bagira” stekla slavu jednog od najboljih snajperista proruskih snaga sa nekoliko desetina ”recki” na kundaku, koje su označavale oborene ukrajinske protivnike, rakete, bespilotne letilice…
Kada se saznalo za njene aktivnosti u Ukrajini, domaći “Blic” je 26 oktobra, a “Radio Slobodna Evropa” 20 novembra 2018, pokrenuli pitanje “famozne” Danijele i njenog statusa. No, “slava Bagire” se pronela i van regiona. Ina Oljenič (Инна Оленич), redaktorka rubrike “Kijev 1” (Київ 1, Знай.UA), kao i “analitičar-istraživač problema civilnog društva” Marija Kčerenko (Кчеренко) u video-snimku “Radio Slobode” (Радио Свообода, Донбасс реалии) su tvrdile kako je Danijela, kao pripadnik ”Srpskog husarskog puka” (Сербский гусарский полк), koji је, navodno, podržavala Sveruskа društvenа organizacijа ”Kosovski front” (formirana 18 februara 2008) pod rukovodstvom Aleksandra Kravčenka (Александр Александрович Кравченко), snimljena na vežbama u rejonu Donbasa. Jedinica je uzela učešće u borbama u rejonima Debaljcevo (Бои в районе Дебальцева, 28. jula 2014. i 22. januara — 18. februara 2015) i seoceta Peski (Бои за Пески, severozapadno od Donjecka, od 21. jula 2014).
Na osnovu svih saznanja, protiv Danijele Lazović je viši javni tužilac u Beogradu u junu 2015. godine preduzeo ”dokazne radnje zbog postojanja sumnje da je izvršila krivično delo učestvovanje u ratu ili u oružanim sukobima”. Pošto se nije odazivala pozivima na odsluženje prethodno određene kazne kao i pozivima povodom nove optužnice, naloženo je da se privede. No, policija je utvrdila da Danijela ne živi na adresi na kojoj je prijavljena, kao i da članovi porodice ne znaju gde se ona nalazi. U septembru iste godine Apelacioni sud je potvrdio krivicu za izvršenje krivičnog dela “neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga” i izrečena joj je kazna zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci. Tu nastaje zabuna. Naime, ”Radio Slobodna Evropa” je 2019. godine navela da ”Danijela zatvorsku kaznu (bar do tada) nije odslužila. Kako stoji u saopštenju Krivičnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu dostavljenom ‘Radio Slobodnoj Evropi’ 15. novembra 2018, lice nije prošlo kroz evidenciju odeljenja za izvršenje krivičnih sankcija Prvog osnovnog suda u Beogradu”. Drugi detalji, uključujući i razloge zbog kojih Danijela Lazović navodno još nije odslužila sudski određenu zatvorsku kaznu, nisu navedeni. U suštini, domaća “Bagira” se zaista nalazila na ukrajinskom frontu a u zemlju se vratila u oktobru 2020. godine. Odmah je uhapšena i upućena u KPZ Zabela-Požarevac na odsluženje kazne određene 2015. godine. S druge strane, proces za ”krivično delo učestvovanja u ratu ili u oružanim sukobima” još je u toku. Da bi konfuzija bila veća, njeni ratni drugovi tvrde kako Danijela Lazović ”već nekoliko godina živi u Rusiji sa partnerkom”.
Prema fotografijama, očita je razlika između srpske i rukse ”Bagire”. Osim toga, Danijela je koristila snajpersku pušku SVDM dok jedina fotografija Irine Starikove sa oružjem ukazuje da je nosila zastareli AKMS sa podcevnim bacačem i nadograđenom Picatinny šinom sa optičkim nišanom tipa PU. Da je na društvenim mrežama i u elektronskim medijima ljude (i žene) samo na osnovu fotografije moguće diskreditovati i optužiti, bez provera i dokaza, ukazuje i ”Privremena dozvola” (Временное удостоверение) izdata 9. marta 2015. godine od strane komande bataljona ”Istok” (11. posebni gardijski motostreljački puk, v.p. 08818) izvesnoj Anastasiji Smaljuk (Ф.И.О. Смалюк А.П. – фамилия, имя, отчество: Смалюк Анастасия Павловна), rođenoj 10 aprila 1992 u Gorlovki, a koja likom neodoljivo podseća na Danijelu Lazović.
