Trideset peti dan rata u Ukrajini. UNHCR je saopštio da je iz Ukrajine izbeglo više od četiri miliona ljudi. Putin i Šolc razgovarali o plaćanju gasa u rubljama. Ruska strana poručuje da je Ukrajina spremna da ispuni ključne zahteve Rusije. Ukrajinci ističu da su optimistični po pitanju pregovora.
Šta se dešavalo predhodnih dana, pogledajte ovde. Najvažnije događaje od juče možete videti ovde.
Pregovori delegacija Moskve i Kijeva u Istanbulu doneli su napredak u pregovorima – Rusija će drastično smanjiti vojne aktivnosti oko Kijeva i Černigova, a Ukrajina nudi neutralnost uz bezbednosne garancije.
Posledice sukoba u gradu Bišiv zapadno od Kijeva
Šef ruske delegacije rekao je da su predlozi koje je Ukrajina iznela konstruktivan korak ka kompromisu i da će ih Rusija razmotriti.
Medinski je istakao da Kijev obećava da će odustati od stupanja u vojne saveze i od težnje da vrati Krim i Donbas vojnim putem.
Ministarstvo odbrane Rusije odlučilo je da radikalno smanji borbena dejstva na kijevskom i černigovskom pravcu, zbog činjenice da pregovori o pripremi sporazuma o neutralnosti i nenuklearnom statusu Ukrajine.
Ukrajina je predložila usvajanje neutralnog statusa u zamenu za bezbednosne garancije, što znači da se neće pridruživati vojnim savezima i da neće biti stranih vojnih baza na njenoj teritoriji, rekao je u Istanbulu predstavnik Kijeva David Arahami.
Dodaje da bi Izrael, Poljska, Kanada i Turska mogli da budu među zemljama koje će garantovati ukrajinsku bezbednosti u novom sistemu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u da se signali iz mirovnih pregovora sa Rusijom mogu nazvati pozitivnim, ali da može da veruje samo konkretnim rezultatima.
Sa druge strane, američki državni sekretar Antoni Blinken kaže da ne vidi “znakove ozbiljne namere” Rusije da postigne mir nakon invazije na Ukrajinu, dodajući da “Moskva treba da prekine svoju agresiju odmah i da povuče svoje snage”.
Nešto kasnije, Pentagon je saopštio da je Rusija počela da pomera veoma mali broj vojnika sa položaja oko Kijeva, ocenjujući da je to više bila promena položaja nego povlačenje.
Holandija, Belgija, Irska i Češka proterale su četrdeset troje ruskih diplomata, zbog navodnog špijuniranja i predstavljanja pretnji po bezbednost.
