Kineske strateške snage nastavljaju modernizaciju nuklearnog arsenala, a jedan od najnovijih raketnih sistema prešao je iz faze javnog predstavljanja u redovne aktivnosti vojnih jedinica. Peking poslednjih godina povećava broj interkontinentalnih raketa, razvija nove mobilne lansere i proširuje mogućnosti nuklearnog odvraćanja sa kopna, mora i iz vazduha. Poseban značaj imaju sistemi koji mogu brzo menjati položaje i ostati sposobni za uzvratni udar čak i nakon napada na kinesku vojnu infrastrukturu.
Za razliku od velikih podzemnih raketnih silosa, mobilni lanseri mogu se premeštati između različitih lokacija, čime protivniku otežavaju izviđanje i planiranje eventualnog preventivnog udara. Upravo takve sposobnosti postaju sve važnije u strateškom nadmetanju Kine i Sjedinjenih Država, naročito zbog razvoja protivraketne odbrane i sredstava za precizne dalekometne napade. Najnovije informacije kineske državne televizije otkrivaju koliko je napredovao jedan od sistema prvi put prikazanih na velikoj vojnoj paradi u Pekingu.
DF-61 već u redovnoj obuci kineskih Raketnih snaga
Kineska državna televizija CCTV saopštila je 5. novembra da je nova interkontinentalna balistička raketa DF-61 uvedena u naoružanje Raketnih snaga Narodnooslobodilačke armije Kine i uključena u redovnu borbenu obuku. Raketa je prvi put javno prikazana 3. septembra 2025. tokom parade povodom 80. godišnjice pobede nad Japanom. Prelazak na obuku sa operativnim jedinicama za približno 14 meseci predstavlja novu fazu programa čiji su razvoj i ispitivanja trajali znatno duže.
Kineski vojni komentator Šao Jongling ocenila je da je raketa još pre javnog predstavljanja prošla ključne faze razvoja, završna ispitivanja, probno raspoređivanje i provere pouzdanosti. Prema njenim rečima, DF-61 kompatibilna je sa postojećim komandnim, komunikacionim i logističkim sistemima Raketnih snaga, što omogućava bržu obuku posada. Vojnici sada uvežbavaju kretanje lansirnih vozila na terenu, promenu vatrenih položaja i procedure pripreme za lansiranje.
Koliki je stvarni domet nove kineske rakete?
DF-61 predstavlja novu generaciju kopnenih interkontinentalnih balističkih raketa smeštenih u transportno-lansirne kontejnere na velikim samohodnim vozilima sa osam osovina. Spoljašnja konfiguracija podseća na raniji DF-41, ali Kina još nije objavila podatke o konstrukciji pogona, ukupnoj masi i nosivosti. Pretpostavlja se da koristi raketne motore na čvrsto gorivo, karakteristične za savremene kineske mobilne interkontinentalne sisteme.
U pojedinim vojnim analizama navodi se domet od približno 12.000 do 15.000 kilometara, dok postoje i procene koje dostižu 18.000 kilometara. Peking nije potvrdio nijednu od tih vrednosti, niti je saopštio broj nuklearnih bojevih glava koje DF-61 može da ponese. Njene stvarne mogućnosti zato se za sada procenjuju na osnovu dimenzija lansirnog vozila, poređenja sa prethodnim raketama i strateške namene sistema.
Mobilni lanseri i američki problem sa Sentinelom
Prednost DF-61 nalazi se u mogućnosti raspoređivanja van stalnih raketnih baza, čime se povećava sposobnost preživljavanja kineskih nuklearnih snaga. Upravo je pojava DF-61 ponovo otvorila američku raspravu o mobilnim nuklearnim raketama i budućnosti programa Sentinel, kojim SAD planiraju zamenu zastarelih Minuteman III. Američka strategija i dalje se oslanja na podzemne silose, dok Kina i Rusija značajan deo kopnenog nuklearnog arsenala zasnivaju na pokretnim sistemima.
Mobilnost, međutim, podrazumeva složenu logistiku, pouzdane komunikacije i sposobnost lansiranja sa prethodno pripremljenih ili alternativnih položaja. Zbog toga je integracija DF-61 u postojeću komandnu infrastrukturu posebno važan deo kineskog saopštenja. Sama raketa predstavlja samo jedan element sistema koji mora funkcionisati i u uslovima prekida komunikacija, intenzivnog izviđanja i mogućih napada.
DF-61 postaje deo kineske nuklearne trijade
Na septembarskoj paradi u Pekingu, kada je DF-61 prvi put predstavljena, kineska vojska prikazala je i mobilni DF-31BJ, vazduhoplovnu raketu JL-1 i podmorničku balističku raketu JL-3. Zajedno su predstavljeni kao tri komponente kineskog strateškog nuklearnog odvraćanja. Poseban značaj ima podmornička raketa JL-3, koja kineskim nuklearnim podmornicama omogućava dejstvo na interkontinentalnim rastojanjima.
Objava o DF-61 simbolično je usledila na 66. godišnjicu prvog uspešnog lansiranja kineske rakete DF-1, izvedenog 5. novembra 1960. sa poligona Đućuen u pustinji Gobi. Prva kineska raketa bila je zasnovana na sovjetskoj R-2 i nikada nije uvedena u operativnu upotrebu, ali je postavila tehničke temelje kasnijeg domaćeg raketnog programa. Šezdeset šest godina kasnije, Raketne snage Kine obučavaju posade za upotrebu nove mobilne interkontinentalne rakete, čiji broj primeraka i lokacije raspoređivanja ostaju neobjavljeni.
