Severna Koreja testirala Zam-2.0: Torpedo sa veštačkom inteligencijom i raketnim pogonom prošao 180 proba

Severna Koreja ubrzano proširuje program razvoja pomorskog naoružanja, nastojeći da smanji tehnološku prednost koju Južna Koreja i njeni saveznici imaju u podvodnom ratovanju. Poslednjih godina Pjongjang je najveću pažnju posvećivao balističkim i krstarećim raketama, ali se sve više sredstava usmerava i na torpeda, podmornice i savremene sisteme za podvodno osmatranje. Poseban izazov predstavlja razvoj naoružanja sposobnog da otkrije protivnički brod, prati njegovo kretanje i izvrši precizan napad u uslovima ograničenog dometa podvodnih senzora.

Savremena torpeda odavno nisu samo podvodni projektili koji nakon lansiranja održavaju unapred zadati kurs. Njihova efikasnost zavisi od kombinacije pogona, akustičnih senzora, obrade podataka i sistema navođenja, naročito kada se cilj kreće velikom brzinom ili pokušava da izbegne napad. Pjongjang sada pokušava da unapredi upravo te sposobnosti, koristeći tehnologije koje istovremeno uvodi u raketne sisteme i bespilotne letelice.

Najnoviji razvoj deo je šire modernizacije severnokorejske mornarice, koja je tokom oktobra izvela nekoliko značajnih ispitivanja različitih kategorija naoružanja. Kim Džong Un prethodno je zahtevao veću automatizaciju borbenih sistema i širu primenu veštačke inteligencije u vojnoj industriji. Novi podvodni test pokazuje da takvi zahtevi nisu ograničeni na rakete i dronove, već obuhvataju i klasično mornaričko naoružanje.

Zam-2.0: Novi torpedo sa veštačkom inteligencijom

Severna Koreja je 15. oktobra 2026. godine izvela podvodno ispitivanje novog brzog, precizno vođenog torpeda Zam-2.0, saopštila je dva dana kasnije Korejska centralna novinska agencija KCNA. Test su zajednički organizovali Akademija odbrambenih nauka, Uprava za raketno naoružanje i Biro za istraživanje torpednog oružja. Njegov osnovni cilj bila je provera tehničkih unapređenja ostvarenih tokom višegodišnjeg razvoja sistema.

Prema zvaničnom saopštenju, veštačka inteligencija integrisana je u funkcije otkrivanja ciljeva i upravljanja torpedom tokom njegovog kretanja. Severnokorejski stručnjaci koji su nadgledali ispitivanje ocenili su da postignuti rezultati predstavljaju važan napredak za budući razvoj mornarice. KCNA navodi da su tokom poslednjih pet godina sprovedene više od 180 različitih proba povezanih sa razvojem novog oružja.

Posebna pažnja tokom poslednjeg ispitivanja posvećena je povećanju efikasnosti pogonskog sistema i proveri raketnog pogona torpeda. Pjongjang nije saopštio njegov kalibar, dužinu, maksimalnu brzinu, domet ili vrstu bojeve glave, niti je predstavio detaljan opis sistema za samonavođenje. Nije objavljeno ni sa koje platforme je torpedo lansiran, pa se za sada ne može utvrditi da li je namenjen postojećim podmornicama ili novoj generaciji severnokorejskih ratnih brodova.

Raketni pogon otvara pitanje superkavitacije

Najzanimljiviji tehnički podatak iz saopštenja KCNA odnosi se na raketni pogon, jer takvo rešenje omogućava postizanje znatno većih brzina od onih koje razvijaju klasična torpeda sa električnim ili konvencionalnim toplotnim pogonom. Južnokorejski stručnjaci zato razmatraju mogućnost da Zam-2.0 pripada kategoriji superkavitacionih torpeda. Kod takvog oružja oblikuje se gasna šupljina oko trupa projektila, čime se drastično smanjuje kontakt sa vodom i otpor pri velikim brzinama.

Najpoznatiji primer predstavlja sovjetski, odnosno ruski torpedo VA-111 Škval, koji koristi raketni pogon i superkavitaciju za dostizanje brzina od preko 200 čvorova. Njegova najveća prednost jeste izuzetno kratko vreme potrebno da stigne do cilja, ali takav način kretanja otežava promenu pravca i korišćenje akustičnog samonavođenja. Velika brzina stvara snažnu buku, dok nagli manevri mogu da naruše stabilnost gasne šupljine oko trupa.

Upravo zato kombinacija raketnog pogona i naprednog navođenja kod Zam-2.0 privlači posebnu pažnju. Ukoliko severnokorejski konstruktori uspeju da povežu veoma velike podvodne brzine sa sposobnošću preciznog praćenja pokretnih ciljeva, mogli bi da ublaže jedno od glavnih ograničenja ranijih superkavitacionih torpeda. Međutim, severnokorejsko saopštenje ne potvrđuje da Zam-2.0 zaista koristi superkavitaciju, niti otkriva koliko je uspešno rešeno pitanje upravljanja pri velikoj brzini.

Šta veštačka inteligencija menja kod torpeda?

Kod savremenih akustičnih torpeda sistem navođenja obrađuje signale koje primaju hidroakustični senzori, pokušavajući da izdvoji karakterističan zvuk protivničkog broda od šuma mora, sopstvenog pogona i drugih izvora. Obrada pomoću veštačke inteligencije mogla bi da poboljša prepoznavanje različitih akustičnih obrazaca, praćenje cilja i procenu njegovog budućeg položaja. Posebno važna bila bi sposobnost razlikovanja stvarnog plovila od akustičnih mamaca koje savremene mornarice koriste za odvraćanje torpeda.

Takvo navođenje ne zahteva nužno da torpedo samostalno odlučuje koji će brod napasti, jer veštačka inteligencija može da bude ograničena na pojedine funkcije obrade signala. Kod Zam-2.0 KCNA je izričito navela primenu ove tehnologije u otkrivanju ciljeva i upravljanju oružjem, ali bez objašnjenja konkretnih algoritama, vrste senzora ili stepena autonomije. Posebno je važno kako bi takav sistem radio pri velikim brzinama, kada sopstvena buka torpeda može ozbiljno da oteža akustično osmatranje.

Razvoj u Pjongjangu ovih i povezanih tehnologija odavno pratimo, kada smo obradili Kimov zahtev za većom primenom veštačke inteligencije u ofanzivnim i odbrambenim sistemima, kao i rezultate ispitivanja autonomnog navođenja krstarećih raketa. Novi torpedo predstavlja nastavak istog tehnološkog pravca, ali u znatno zahtevnijem podvodnom okruženju. Napomenimo samo da Kina takođe poseduje torpeda sa veštačkom inteligencijom.

Novi torpedo stiže odmah nakon lansiranja raketa iz podmornice

Ispitivanje Zam-2.0 izvedeno je gotovo odmah nakon što je severnokorejska mornarica lansirala dve različite vrste strateških krstarećih raketa iz podvodnog položaja. Lansiranja su najverovatnije izvedena sa podmornice Heroj Kim Kun Ok, znatno modifikovane konstrukcije zasnovane na sovjetskom projektu 633.

Takva podmornica omogućava Pjongjangu da ispituje različite kategorije raketnog naoružanja, ali savremeni torpedni sistemi predstavljaju zaseban i podjednako važan deo njenih borbenih sposobnosti. Podmornica koja raspolaže raketama velikog dometa mora istovremeno da bude sposobna da se brani od protivničkih podmornica i napada površinske brodove. U tom pogledu, razvoj brzog torpeda sa naprednim navođenjem mogao bi da unapredi čitavu severnokorejsku podvodnu flotu, a ne samo njene najnovije jedinice.

Paralelno sa podmorničkim programom, Severna Koreja je tokom 2026. uvela u službu dva razarača klase Čoe Hjon, pojedinačnog deplasmana približno 5.000 tona. Drugi brod, Kang Kon, uveden je u službu početkom septembra, nakon završetka osnovnih ispitivanja i provere njegovih borbenih sistema. Novi razarači raspolažu raketnim naoružanjem i savremenijom elektronskom opremom, dok razvoj Zam-2.0 otvara mogućnost budućeg proširenja severnokorejskog protivpodmorničkog arsenala.

Dve Koreje istovremeno razvijaju hipersonično oružje

Novo podvodno ispitivanje dolazi usred intenzivnog tehnološkog nadmetanja Pjongjanga i Seula, koje se tokom oktobra posebno zaoštrilo u oblasti hipersoničnih raketa. Severna Koreja je 3. oktobra objavila ispitivanje raketnog sistema srednjeg dometa, navodeći da oružje može da menja putanju na malim visinama i da koristi veštačku inteligenciju, dok Seul tvrdi da raspolaže sistemima kojima se može zaštititi.

Južna Koreja je 8. oktobra odgovorila prvim ispitivanjem sopstvenog hipersoničnog kliznog vozila, događaju kojem je poput svog severnokorejskog kolege, prisustvovao predsednik Li Dže Mjung. Prema saopštenju južnokorejskih vlasti, letelica se uspešno odvojila od pogonske rakete, izvela manevre tokom hipersoničnog leta i pogodila predviđeni cilj. Pjongjang je potom osporio pojedine tehničke karakteristike južnokorejskog testa.

Razvoj Zam-2.0 istovremeno otvara pitanje kada bi novi torpedo mogao da postane operativno naoružanje severnokorejske mornarice. KCNA nije navela rok za završetak razvoja, početak serijske proizvodnje ili uvođenje u službu, iako je potvrdila petogodišnji program sa više od 180 različitih proba. Sledeća ispitivanja trebalo bi da pruže konkretnije podatke o brzini, dometu, načinu navođenja i mogućnosti lansiranja sa postojećih podmornica ili površinskih ratnih brodova.