Britanska Kraljevska mornarica suočava se sa problemom koji sve ozbiljnije opterećuje savremene ratne flote – kako zaštititi višemilionske brodove od relativno jeftinih bespilotnih letelica, bez trošenja skupocenih protivvazdušnih raketa. Iskustva iz Crvenog mora pokazala su koliko brzo masovna upotreba dronova može da iscrpi brodske zalihe naoružanja. Tradicionalna protivvazdušna odbrana, projektovana prvenstveno za presretanje aviona i protivbrodskih raketa, sada mora da odgovori na sasvim drugačiju vrstu pretnje.
Britanska flota već raspolaže razaračima specijalizovanim za protivvazdušnu odbranu, opremljenim moćnim radarima i raketnim sistemima velikog dometa. Njihove sposobnosti, međutim, ne rešavaju problem odnosa cene presretanja i vrednosti cilja, naročito tokom dugotrajnih napada velikim brojem bespilotnih letelica. Mornarice zbog toga traže dodatna sredstva koja bi mogla da preuzmu deo zadataka konvencionalnih protivvazdušnih raketa.
Najnovije fotografije jednog britanskog razarača ukazuju na moguće promene u načinu na koji Kraljevska mornarica namerava da organizuje odbranu svojih brodova. Na palubi se pojavila oprema koja ranije nije bila karakteristična za ovu klasu. Njena namena još nije zvanično objašnjena, ali položaj i konstrukcija otvaraju zanimljiva pitanja o budućem naoružanju britanske flote.
Nepoznati lanseri pojavili se na razaraču HMS Dauntless
Na britanskom razaraču HMS Dauntless (D33), klase Tip 45, primećena su dva nova pravougaona kontejnera postavljena sa obe strane glavnog komunikacionog jarbola. Fotografije je objavilo britansko Ministarstvo odbrane tokom zajedničke pomorske vežbe sa ukrajinskim brodovima. Prema analizi portala Naval News, strukture dimenzija približno dva puta jedan metar podsećaju na višecelijske lansere namenjene manjim presretačkim bespilotnim letelicama.
Kontejneri su postavljeni simetrično, sa leve i desne strane brodske nadgradnje, na položajima koji omogućavaju relativno široke sektore lansiranja. Na fotografijama nisu vidljivi zasebni radari ili optoelektronski senzori povezani sa novom opremom, što otvara mogućnost korišćenja postojećih brodskih sistema za otkrivanje i praćenje ciljeva. Ministarstvo odbrane nije potvrdilo tip instalirane opreme, njenu namenu niti da li je reč o eksperimentalnom ili operativnom sistemu.
Fotografije su nastale tokom vežbe PASSEX u blizini ostrva Vajt, u kojoj su uz britanski razarač učestvovala tri ukrajinska broda za protivminska dejstva. Vežba je organizovana nakon završetka aktivnosti pod nazivom Lion Protector, započetih u avgustu radi unapređenja saradnje pomorskih snaga država okupljenih u Združenim ekspedicionim snagama (JEF). Pojavljivanje novih kontejnera privuklo je posebnu pažnju upravo zbog rastućeg interesovanja za presretačke dronove namenjene zaštiti ratnih brodova.
Zašto britanski razarači traže jeftinije presretače?
Razarači Tip 45 projektovani su kao specijalizovani brodovi protivvazdušne odbrane, sa sistemom Sea Viper, radarima SAMPSON i S1850M i raketama Aster 15 i Aster 30. Ovakva konfiguracija omogućava otkrivanje i presretanje širokog spektra vazdušnih ciljeva, uključujući borbene avione i protivbrodske rakete. Problem nastaje kada se skupocene rakete koriste protiv malih dronova čija je cena višestruko niža od troškova njihovog uništavanja.
Operacije u Crvenom moru pokazale su da Huti mogu da kombinuju bespilotne letelice, krstareće i balističke rakete u napadima na pomorske ciljeve. Britanski HMS Diamond učestvovao je u presretanju ovih pretnji, koristeći brodske protivvazdušne sisteme tokom više borbenih angažovanja. Svako lansiranje rakete Aster smanjuje raspoložive zalihe na brodu, dok njihova dopuna zahteva odgovarajuću lučku infrastrukturu i vreme.
Presretački dronovi predstavljaju jedan od mogućih odgovora na ovaj problem jer mogu da koriste znatno jeftinije komponente i drugačije metode uništavanja ciljeva. U zavisnosti od konstrukcije, mogu da presreću neprijateljske letelice direktnim sudarom ili dejstvom manje bojeve glave, uz navođenje pomoću sopstvenih senzora i podataka sa matičnog broda. Njihova upotreba omogućila bi da se skuplje rakete čuvaju za brže i opasnije ciljeve, dok bi jednostavniji presretači preuzeli deo odbrane od sporijih bespilotnih letelica.
Kvarovi, dugi remonti i problemi klase Tip 45
Moguće uvođenje novih lansera dolazi u trenutku kada britanska mornarica pokušava da produži operativnu upotrebu razarača Tip 45, koji se godinama suočavaju sa ozbiljnim tehničkim problemima. Najveće poteškoće povezane su sa integrisanim električnim pogonskim sistemom, posebno gasnim turbinama Rolls-Royce WR-21 i njihovim pomoćnim sistemima. Tokom operacija u toplim vodama Persijskog zaliva zabeleženi su kvarovi koji su ograničavali raspoloživost brodova.
Problemi su doveli do programa modernizacije pogonskog sistema, poznatog kao Power Improvement Project, koji predviđa ugradnju snažnijih dizel-generatora i izmene elektroenergetskih postrojenja. Cilj je povećanje pouzdanosti proizvodnje električne energije i smanjenje rizika od potpunog gubitka pogona. Modernizacija se sprovodi uz dugotrajne remonte, što dodatno smanjuje broj razarača raspoloživih za operativne zadatke.
HMS Diamond povučen je iz operacija kod Jemena u februaru 2024. zbog tehničkih problema, dok je prvi brod klase, HMS Daring, proveo više godina van aktivne službe tokom remonta i modernizacije. Daring je ponovo isplovio 2025. godine, nakon izuzetno dugog perioda radova koji je premašio 3.000 dana. Takvi zastoji posebno opterećuju mornaricu koja raspolaže sa svega šest razarača ove klase.
Britanska mornarica produžava život postojećih brodova
Dodatni značaj modernizaciji Tip 45 daje odluka britanskog Ministarstva odbrane iz juna 2026. da otkaže program razvoja budućeg razarača Tip 83. Time je povećan značaj postojećih brodova, čija će borbena vrednost sve više zavisiti od nadogradnje radara, raketnih sistema i dodatnih sredstava za protivvazdušnu odbranu. Kraljevska mornarica već sprovodi program Sea Viper Evolution, namenjen proširenju sposobnosti razarača za presretanje savremenih vazdušnih pretnji.
Ugradnja presretačkih dronova mogla bi da predstavlja dodatni sloj odbrane, bez potrebe za velikim konstrukcionim izmenama postojećih brodova. Takvi sistemi ne bi zamenili rakete Aster, ali bi mogli da smanje njihovu potrošnju protiv ciljeva koji ne zahtevaju upotrebu skupog raketnog naoružanja. Pritom bi najvažniji tehnički izazovi bili pouzdano otkrivanje malih letelica, brzo dodeljivanje ciljeva i usklađivanje novih presretača sa postojećim brodskim sistemima.
Za sada nema zvaničnih podataka o proizvođaču, broju presretača ili načinu lansiranja opreme primećene na HMS Dauntless. Nije poznato ni da li Kraljevska mornarica namerava da slične sisteme ugradi na preostalih pet razarača klase Tip 45. Fotografije ipak pokazuju da se na britanskim brodovima pojavljuju nova rešenja upravo u oblasti u kojoj su iskustva iz Crvenog mora otkrila ozbiljna ograničenja tradicionalne raketne protivvazdušne odbrane.
