Evropske države poslednjih godina izdvajaju rekordne sume za naoružavanje, potpisuju milijardske ugovore i najavljuju nove vojne kapacitete. Međutim, između potpisivanja ugovora i dolaska oružja u jedinice pojavljuje se problem koji se novcem ne može odmah rešiti. Fabrike ne mogu preko noći da povećaju proizvodnju složenih raketnih sistema, posebno kada njihove proizvode istovremeno traže desetine država.
Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku dodatno su poremetili planove evropskih ministarstava odbrane. Municija namenjena dugoročnim rezervama troši se u količinama koje su donedavno bile nezamislive, dok proizvođači pokušavaju da ispune ranije ugovorene isporuke. Pojedine države sada otkrivaju da čak ni status bliskog američkog saveznika ne garantuje poštovanje ugovorenih rokova.
Najteža situacija nastaje kada se potrebe kupaca sudare sa interesima države u kojoj se oružje proizvodi. Upravo takvo upozorenje stiglo je iz Vašingtona, i to na međunarodnom skupu posvećenom evropskoj bezbednosti. Poruka američkog predstavnika otvara ozbiljno pitanje koliko se evropski planovi naoružavanja mogu oslanjati na proizvodne kapacitete SAD.
Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker izjavio je 12. oktobra na Varšavskom bezbednosnom forumu da će veliki deo kapaciteta američke vojne industrije biti potreban za popunjavanje domaćih arsenala. Evropskim saveznicima poručio je da moraju da povećaju sopstvenu proizvodnju, naglašavajući da su SAD potrebni prijatelji koji imaju proizvodne kapacitete. Njegove reči dolaze nakon septembarskih upozorenja da bi pojedine isporuke američkog naoružanja evropskim kupcima mogle kasniti čak pet godina.
Poljska čeka Patriot, Nemačka Tomahawk
Poljski general Irenejuš Novak potvrdio je na istom forumu da će isporuke raketa PAC-3 MSE za sisteme Patriot kasniti. Naglasio je da problem pogađa i ranije zaključene ugovore, dok su neizvesni rokovi isporuke pojedinih drugih američkih sistema. Poljska je među najvećim evropskim kupcima američkog oružja, ali joj to ne obezbeđuje prednost nad potrebama Pentagona.
Nemačka je zatražila ubrzanje nabavke krstarećih raketa Tomahawk i kopnenih lansera Typhon, ali je američka kompanija Raytheon suočena sa nedostatkom raspoloživih projektila. Prema septembarskim informacijama Blumberga, ispunjenje nemačkih zahteva u narednih pet godina smatra se malo verovatnim. Sličan problem već je pogodio Japan, kome su odložene isporuke 400 naručenih Tomahawka.
Rat sa Iranom troši zalihe brže nego što fabrike proizvode
Američke snage su tokom rata protiv Irana potrošile ogromne količine precizno vođenog naoružanja, uključujući, prema pojedinim procenama, više od hiljadu krstarećih raketa Tomahawk. O razmerama tog iscrpljivanja pisali smo još u martu, kada je postalo jasno da proizvodnja ne može da prati potrošnju. Sada posledice osećaju evropske države kojima je isto naoružanje potrebno za popunjavanje sopstvenih rezervi.
Kompanija Lokid Martin isporučila je tokom 2025. godine 620 presretača PAC-3 MSE, a u januaru je sa Pentagonom dogovorila povećanje godišnjeg proizvodnog kapaciteta na približno 2.000 raketa tokom narednih sedam godina. To je više nego trostruko povećanje, ali novi proizvodni kapaciteti neće biti dostupni odmah. Pentagon u međuvremenu mora da odlučuje kako će raspodeliti ograničene količine između sopstvenih snaga i stranih kupaca.
Evropa povećava budžete, ali fabrike ne prate narudžbine
Evropska odbrambena agencija upozorila je krajem septembra da rekordna ulaganja još nisu otklonila ozbiljne nedostatke u vojnim sposobnostima država EU. Rashodi za odbranu dostigli su 418 milijardi evra tokom 2025, ali novac nije automatski pretvoren u nove proizvodne linije i raspoloživu municiju. Posebno su izražene potrebe za protivvazdušnom odbranom, preciznim raketama i održivim zalihama za dugotrajne operacije.
Nemačka razvija proizvodnju raketa Patriot GEM-T kroz saradnju kompanija MBDA i Raytheon, ali to nije isto što i evropska proizvodnja američkih presretača PAC-3 MSE. Poljska sada traži širu domaću proizvodnju i održavanje kupljenih sistema, umesto potpunog oslanjanja na strane dobavljače. Tokom Varšavskog foruma poljsko Ministarstvo odbrane upravo je lokalne dobavljače, zajedničku proizvodnju i servisne kapacitete izdvojilo kao uslove za buduće velike nabavke.
