Kineski eksperimentalni lovac šeste generacije nezvanično nazvan J-36 ponovo je u centru pažnje, ovog puta zbog tehničkih karakteristika koje su izazvale veliku raspravu među vazduhoplovnim stručnjacima. Letelica neobične konstrukcije već gotovo dve godine prolazi intenzivna letna ispitivanja, tokom kojih su zabeležene značajne promene aerodinamičkih površina, usisnika vazduha i pogonskog sistema. Međutim, njene stvarne performanse i dalje predstavljaju jednu od najvećih nepoznanica savremenog vojnog vazduhoplovstva.
Razvoj kompanije Čengdu razlikuje se od dosadašnjih programa borbenih aviona, prvenstveno zbog dimenzija, tri motora i potpunog odsustva klasičnih repnih površina. Takva konstrukcija ukazuje na zahteve koji prevazilaze uobičajene zadatke lovaca namenjenih neposrednoj borbi za prevlast u vazduhu. Posebno je zanimljivo koliko prostora veliki trup ostavlja za gorivo, unutrašnje naoružanje i elektronske sisteme.
Najnoviju raspravu pokrenuli su podaci predstavljeni na kineskoj izložbi vojne tehnike, koji su se tokom septembra proširili domaćim medijima. Pojedine navedene karakteristike odgovaraju dosadašnjim procenama, dok druge otvaraju ozbiljna tehnička pitanja. Istovremeno, novi snimci letnih ispitivanja pružaju mnogo konkretniji uvid u napredak kineskog programa.
Izložbeni pano otkrio procene dimenzija, mase i dometa J-36
Na izložbi odbrambene tehnike i vojnih modela u Šenženu predstavljen je J-36 sa nizom tehničkih podataka koji do sada nisu bili sistematizovani na jednom mestu. Prema izložbenom panou, avion je dug između 21 i 23 metra, ima raspon krila od 19 do 24 metra i maksimalnu poletnu masu između 50 i 60 tona. Naveden je i dolet veći od 6.000 kilometara, dok se borbeni radijus procenjuje na približno 4.000 kilometara.
Izložba je održana od 24. jula do 16. avgusta, a kineski mediji su tokom septembra počeli detaljnije da analiziraju predstavljene karakteristike. Međutim, organizatori su priredili komercijalnu popularno-naučnu manifestaciju sa modelima vojne tehnike, a ne zvanično predstavljanje novih aviona kompanije AVIC. Kineski portal Sohu posebno je naglasio da su podaci na panou sastavljeni pretežno od ranijih stručnih i javnih procena, a ne iz zvanične tehničke dokumentacije proizvođača.
Procena poletne mase od 50 do 60 tona odgovara pretpostavci da je J-36 znatno veća platforma od postojećih lovaca pete generacije. Za poređenje, maksimalna poletna masa američkog F-22 iznosi približno 38 tona, dok kineski J-20 pripada kategoriji teških dvomotornih lovaca. Međutim, stvarnu masu J-36 nije moguće precizno odrediti samo na osnovu njegovih spoljašnjih dimenzija.
Brzina od 5,2 Maha zahtevala bi potpuno drugačiji pogonski sistem
Najviše pažnje izazvao je podatak o maksimalnoj brzini između 2 i 5,2 Maha, pri čemu gornja vrednost već pripada hipersoničnom režimu leta. Takva brzina zahteva rešavanje izuzetno složenih problema zagrevanja konstrukcije, upravljanja protokom vazduha kroz motore i očuvanja funkcionalnosti radarske i optoelektronske opreme. Poseban izazov predstavljaju usisnici vazduha i pogonski sistem, pošto standardni turboventilatorski motori nisu namenjeni kontinuiranom radu pri takvim brzinama.
Na dostupnim snimcima J-36 jasno se razlikuju tri motora, sa centralnim usisnikom na gornjoj strani trupa i dva bočna usisnika. Njihove tačne oznake nisu objavljene, dok su pretpostavke o mogućoj primeni motora sa promenljivim radnim ciklusom ili dodatnog nabojno-mlaznog pogona zasad deo stručnih analiza. Stručnjaci koji su proučavali izložbeni pano takođe su ukazali da raspon od 2 do 5,2 Maha predstavlja široku procenu, a ne rezultat objavljenih letnih ispitivanja.
Podatak o radarskoj odraznoj površini od približno 0,001 kvadratnog metra takođe se pojavio na izložbi, ali bez navođenja frekvencije radara i pravca osmatranja. Bez tih parametara takva vrednost ne omogućava ozbiljno poređenje sa drugim stelt avionima. Za razliku od ovih procena, stvarna konfiguracija bez repa, veliki unutrašnji odeljci i trostruki pogon već su dokumentovani na fotografijama prototipova.
Pet prototipova pokazuje koliko je program napredovao
Od prvog javno zabeleženog leta krajem decembra 2024. godine, kineski konstruktori više puta su menjali spoljašnju konfiguraciju J-36. Najnoviji snimci iz jula 2026. ukazuju na postojanje mogućeg petog prototipa, sa izmenjenim usisnicima, izduvnim mlaznicama i konstrukcijom stajnog trapa. Razlike između pojedinih primeraka pokazuju da se paralelno ispituju različita rešenja, a ne samo usavršava jedna nepromenjena konstrukcija.
Posebno su značajni snimci zahtevnih režima leta, na kojima veliki bezrepi avion izvodi nagle promene položaja i pravca kretanja. Kako smo detaljno analizirali u avgustu, takvi manevri predstavljaju ozbiljan izazov za stabilnost i digitalno upravljanje letelicom koja nema klasične horizontalne i vertikalne repne površine. Njihovo uspešno izvođenje pruža konkretnije informacije o razvoju upravljačkog sistema nego procene maksimalne brzine navedene na izložbenom panou.
Veliki trup otvara mogućnost integracije novih borbenih sistema
J-36 nije projektovan samo oko zahteva za smanjenje radarskog odraza, već i za smeštaj velikih unutrašnjih odeljaka za naoružanje, dodatnih senzora i elektronske opreme. U septembru je kineski AVIC predstavio i laserski sistem za samoodbranu borbenih aviona, uz grafički prikaz letelice koja odgovara konstrukciji J-36. Prikazana tehnologija omogućava razmatranje novih metoda zaštite od raketa, ali njena integracija na leteći prototip nije javno demonstrirana.
Kina paralelno proširuje infrastrukturu namenjenu ispitivanju novih generacija vojnih aviona, uključujući aerodrom kod Lop Nura u Sinđangu. Satelitski snimci, o kojima smo pisali početkom septembra, prikazuju nove hangare dimenzija približno 80 puta 40 metara, rulne staze i proširene kapacitete za prihvat eksperimentalnih letelica. Takva infrastruktura pogodna je za ispitivanje velikih borbenih aviona, ali i budućih platformi koje bi mogle biti znatno veće od J-36.
Borbeni radijus mogao bi da bude važniji od maksimalne brzine
Za kinesko ratno vazduhoplovstvo veliki borbeni radijus mogao bi da predstavlja značajniju prednost od postizanja ekstremnih brzina. Ogromna unutrašnja zapremina aviona omogućava smeštaj više goriva bez spoljašnjih rezervoara, dok veliki odeljci za naoružanje otvaraju mogućnost nošenja raketa dugog dometa. Takva konfiguracija posebno je pogodna za operacije na velikim udaljenostima, uključujući praćenje pomorskih formacija i dejstva protiv udaljenih vazdušnih ciljeva.
Ipak, procene doleta od 6.000 kilometara i borbenog radijusa od približno 4.000 kilometara zahtevaju razjašnjenje uslova pod kojima su dobijene, jer borbena misija sa povratkom zahteva drugačiju količinu goriva od jednosmernog preleta. Posebno je važno koliko naoružanja avion nosi, kojom brzinom leti i koliku rezervu goriva mora da sačuva. Konačna konfiguracija J-36, broj članova posade, stvarni kapacitet goriva i planirani borbeni komplet ostaju nepoznati, dok se naredna faza razvoja očekuje tokom druge polovine decenije.
