Rusija predstavila novi samohodni top „Mak“: šta donosi naslednik „Gijacinta-K“ sa kalibrom 152 mm?

Rat u Ukrajini značajno je promenio zahteve koji se postavljaju pred savremenu artiljeriju. Domet i razorna moć više nisu jedini kriterijumi za procenu borbene vrednosti jednog oruđa, jer protivbaterijska borba i stalno prisustvo izviđačkih dronova ostavljaju sve manje vremena za dejstvo sa istog položaja. Artiljerijske jedinice moraju da otvaraju vatru, menjaju položaje i ponovo se pripremaju za gađanje znatno brže nego ranije.

Ruska vojna industrija poslednjih godina ubrzano razvija samohodne artiljerijske sisteme na točkovima, oslanjajući se na postojeća oruđa i savremene automobilske platforme. Takav pristup omogućava korišćenje već proizvedenih artiljerijskih komponenti, uz istovremeno unapređenje pokretljivosti, automatizacije i zaštite posade. Iskustva sa ratišta neposredno utiču na promene koje konstruktori uvode u nove verzije borbenih vozila.

Jedno od takvih rešenja nedavno je privuklo pažnju tokom velikih vojnih manevara u Rusiji. Vozilo je predstavljeno bez opširne tehničke dokumentacije, ali pojedini detalji njegove konstrukcije ukazuju na pravac kojim se razvija ruska artiljerija velikog dometa. Posebno je zanimljiv način na koji su spojena rešenja već poznata sa fronta sa novom opremom namenjenom povećanju preciznosti i zaštite.

Novi „Mak“ prikazan na vežbi Centar-2026

Na strateškoj komandno-štabnoj vežbi Centar-2026, održanoj od 28. septembra do 3. oktobra, prikazan je novi ruski samohodni artiljerijski sistem na točkovima pod nazivom „Mak“. Vozilo je predstavljeno na poligonu Čebarkul u Čeljabinskoj oblasti, gde su ruske oružane snage demonstrirale različite vrste savremenog naoružanja i vojne tehnike. Prema dostupnim informacijama, reč je o daljem razvoju samohodnog topa 2S44 „Gijacint-K“, koji je već uveden u borbenu upotrebu.

Ruska gazeta je 9. oktobra objavila fotografiju novog sistema i navela da se od prethodnika razlikuje dodatnom zaštitom i Doplerovim radarom za merenje početne brzine artiljerijskih projektila. Informacije o tim izmenama zasad potiču pretežno iz javnih prikaza i objava na društvenim mrežama, dok Ministarstvo odbrane Rusije nije objavilo potpunu tehničku specifikaciju. Nisu saopšteni ni nova zvanična vojna oznaka sistema, obim eventualne proizvodnje niti datum njegovog formalnog uvođenja u naoružanje.

Pojavljivanje „Maka“ uklapa se u razvoj ruske porodice samohodnih artiljerijskih oruđa na točkovima, koju trenutno predstavljaju 2S43 „Malva“ i 2S44 „Gijacint-K“. Obe konstrukcije koriste srodnu automobilsku osnovu, ali su naoružane različitim artiljerijskim sistemima kalibra 152 mm. Novi model, prema dosadašnjim opisima, zadržava osnovnu koncepciju „Gijacinta-K“, uz izmene proistekle iz iskustava njegove borbene upotrebe.

Top 2A36 i šasija BAZ-6910: šta je preuzeto sa „Gijacinta-K“?

Osnovu sistema „Mak“ predstavlja četvoroosovinska terenska platforma BAZ-6910-027 „Voščina“, sa pogonom na svih osam točkova. Kod srodnih sistema koristi se dizel motor snage približno 470 konjskih snaga, koji omogućava maksimalnu brzinu od oko 80 kilometara na čas i autonomiju kretanja do 1.000 kilometara. Reč je o karakteristikama poznate platforme, dok eventualne promene mase i performansi nove verzije tek treba precizirati.

Za razliku od klasičnih guseničnih samohodnih topova, ovakva konstrukcija omogućava jednostavnije kretanje javnim putevima, manju potrošnju goriva i jeftinije održavanje hodnog dela. Brzo premeštanje između udaljenih položaja posebno je važno za jedinice koje moraju da izbegavaju protivbaterijsku vatru i napade bespilotnih letelica. Prilikom gađanja koriste se oslonci za stabilizaciju vozila i prenos sila trzaja na podlogu, pošto samo automobilsko ogibljenje ne može da prihvati opterećenja koja stvara top ovog kalibra.

Glavno naoružanje „Gijacinta-K“, koje se povezuje i sa novim „Makom“, jeste top 2A36 „Gijacint-B“ kalibra 152 mm, razvijen još tokom sovjetskog perioda. Konstrukcija je prvobitno uvedena kao vučeno artiljerijsko oruđe, a odlikuju je dugačka cev, velika početna brzina projektila i balističke karakteristike namenjene dejstvu na velikim daljinama. Top ima poluautomatski horizontalni klinasti zatvarač, hidropneumatske protivtrzajne uređaje i sistem razdvojenog punjenja projektila i pogonskog punjenja.

Standardni top 2A36 može da gađa klasičnim razornim projektilima na daljinama do približno 28,5 kilometara, dok se upotrebom aktivno-reaktivnih projektila domet povećava na oko 33 kilometra. Za osnovnu vučenu verziju navodi se brzina gađanja od pet do šest projektila u minuti, ali se taj podatak ne može automatski pripisati novom samohodnom sistemu. Stvarna brzina gađanja „Maka“ zavisiće od izvedbe mehanizma punjenja, načina posluživanja i eventualnih izmena uvedenih na artiljerijskom delu vozila.

Doplerov radar: važna promena u upravljanju artiljerijskom vatrom

Jedna od najzanimljivijih novina na sistemu „Mak“ jeste ugradnja Doplerovog radara za merenje početne brzine projektila. Ovakav uređaj registruje brzinu projektila neposredno nakon napuštanja cevi, koristeći promenu frekvencije odbijenog radarskog signala. Dobijeni podatak omogućava preciznije određivanje stvarnih balističkih karakteristika oruđa tokom gađanja.

Početna brzina projektila nije uvek identična vrednosti navedenoj u balističkim tablicama, čak ni kada se koristi ista vrsta municije. Na nju utiču temperatura pogonskog punjenja, stanje i istrošenost cevi, proizvodne razlike između punjenja i drugi tehnički faktori. Odstupanja koja na manjim daljinama mogu biti relativno mala postaju mnogo značajnija kada projektil leti više desetina kilometara.

Radarsko merenje omogućava da se stvarna početna brzina uporedi sa proračunatom i da se podaci iskoriste za korekciju narednih gađanja. Povezivanje radara sa balističkim računarom smanjuje potrebu za oslanjanjem isključivo na unapred pripremljene tablice i procenjene karakteristike municije. Takav sistem posebno dobija na značaju kada se gađanje izvodi na velikim daljinama, gde i relativno mala odstupanja mogu da utiču na mesto pada projektila.

Doplerov radar ovog tipa ne treba mešati sa protivbaterijskim radarima koji prate projektile u letu radi određivanja položaja protivničke artiljerije. Njegova osnovna funkcija nije otkrivanje ciljeva, već merenje balističkih parametara sopstvenog oruđa. Takođe, samo prisustvo radara ne znači da je sistem dobio vođene projektile ili mogućnost automatskog ispravljanja putanje granate nakon ispaljivanja.

Dodatna zaštita posade i iskustva iz Ukrajine

Druga uočljiva promena na novom artiljerijskom vozilu odnosi se na dodatnu oklopnu zaštitu. Kod osnovnog „Gijacinta-K“ posada je smeštena u zaštićenu kabinu, dok se artiljerijski deo nalazi na otvorenoj platformi u zadnjem delu vozila. Takav raspored omogućava jednostavniju konstrukciju i manju masu, ali deo posluge tokom rukovanja municijom ostaje izložen dejstvu protivničkog naoružanja.

Dodatni oklop može da poveća otpornost vozila na fragmente artiljerijskih granata i vatru pešadijskog naoružanja, ali se stepen zaštite „Maka“ zasad ne navodi. Nije poznato ni da li nova verzija poseduje fabrički integrisane protivdronovske zaštitne elemente, sisteme elektronskog ometanja ili dodatnu zaštitu artiljerijskog dela. Ovakva oprema već se ugrađuje na brojna ruska borbena vozila, uključujući samohodne artiljerijske sisteme koji se nalaze na ukrajinskom ratištu.

Poseban problem za artiljerijske posade predstavlja povećana upotreba izviđačkih i napadačkih dronova, koji omogućavaju brzo otkrivanje položaja i napade tokom pripreme za gađanje. Kod samohodnih topova na točkovima prednost predstavlja mogućnost brzog napuštanja položaja bez posebnog artiljerijskog tegljača, kakav je potreban vučenim oruđima. Međutim, brzina kretanja ne uklanja ranjivost tokom samog gađanja, naročito ako je posada primorana da duže vreme radi na otvorenoj platformi.

„Malva“, „Gijacint-K“ i „Mak“: tri sistema sa različitim karakteristikama

Razvoj ruske artiljerije na točkovima ubrzan je uvođenjem samohodne haubice 2S43 „Malva“, koja je državna ispitivanja završila 2023. godine. Ovaj sistem koristi haubicu 2A64 kalibra 152 mm, poznatu sa gusenične samohodne haubice 2S19 „Msta-S“. Prema podacima proizvođača Rosteh, „Malva“ ima brzinu gađanja veću od sedam projektila u minuti, borbeni komplet do 30 granata i domet veći od 24 kilometra sa odgovarajućom municijom.

„Gijacint-K“ nastao je povezivanjem srodne automobilske platforme sa topom 2A36, čime je dobijen sistem sa drugačijim balističkim karakteristikama. Ruska državna korporacija Rosteh početkom 2025. navela je da je novo oruđe razvijeno u kratkom roku, koristeći iskustva iz borbene upotrebe „Malve“. Time je ruska industrija dobila dva samohodna artiljerijska sistema na točkovima, sa različitim topovima i delimično zajedničkom automobilskom osnovom.

Važna razlika između ovih sistema odnosi se i na municiju, pošto „Gijacint“ koristi posebnu porodicu artiljerijskih metaka sa razdvojenim punjenjem. Iako su „Malva“ i „Gijacint-K“ istog nominalnog kalibra, njihovi kompletni artiljerijski meci nisu međusobno zamenljivi, zbog različitih konstrukcija oruđa i pogonskih punjenja. Zadržavanje topa 2A36 na novom „Maku“ omogućilo bi korišćenje postojeće municije namenjene porodici „Gijacint“, bez potrebe za razvojem potpuno novog artiljerijskog sistema.

Borbena upotreba „Gijacinta-K“ dokumentovana je od kraja 2024. i početka 2025. godine, uključujući jedinice ruske 238. gardijske artiljerijske brigade. Ministarstvo odbrane Rusije više puta je objavljivalo snimke njihovog dejstva, a posade su isticale prednosti automatizovanog upravljanja vatrom i bržeg prelaska između marševskog i borbenog položaja. U jednom od zvaničnih priloga iz septembra 2025. pripadnici 8. kombinovane armije opisivali su rad sistema koji automatski prati usmerenost vozila, položaj cevi i ugao njenog podizanja.

Koliko je „Mak“ spreman za serijsku proizvodnju?

Pojavljivanje novog samohodnog topa na vežbi Centar-2026 predstavlja javno predstavljanje modernizovane konstrukcije, ali još ne pruža dovoljno podataka o njenom proizvodnom statusu. Rusko Ministarstvo odbrane nije saopštilo koliko je primeraka izrađeno, da li su završena sva predviđena ispitivanja niti da li je „Mak“ već isporučen operativnim artiljerijskim jedinicama. Otvoreno je i pitanje da li će nova oprema biti ugrađivana na postojeće „Gijacinte-K“ ili će predstavljati posebnu serijsku verziju.

Za rusku industriju značajna je mogućnost da se nova konstrukcija proizvodi korišćenjem postojećih artiljerijskih cevi, poznatog automobilskog podvozja i već uspostavljenih remontnih kapaciteta. Takav pristup pojednostavljuje proizvodnju u odnosu na razvoj potpuno novog sistema, posebno kada je potrebno brzo povećavati broj raspoloživih artiljerijskih oruđa. Istovremeno, masovnija proizvodnja zavisiće od raspoloživosti šasija BAZ, artiljerijskih komponenti, elektronskih uređaja i specijalizovane municije.

Među tehničkim podacima koji tek treba da budu objavljeni nalaze se borbena masa, sastav posade, brzina gađanja, kapacitet municije i stepen automatizacije novog sistema. Posebno je važno utvrditi da li su konstrukcione promene obuhvatile i mehanizam punjenja, jer bi to neposredno uticalo na vreme zadržavanja vozila na vatrenom položaju. Za sada su dokumentovane razlike u dodatnoj zaštiti i opremi za merenje početne brzine projektila, dok se ostale karakteristike uglavnom procenjuju na osnovu postojećeg „Gijacinta-K“.

Procenjene tehničke karakteristike samohodnog topa „Mak“

Napomena: Navedeni podaci predstavljaju procene zasnovane na poznatim karakteristikama samohodnog topa 2S44 „Gijacint-K“, artiljerijskog oruđa 2A36 i šasije BAZ-6910. Zvanične tehničke karakteristike sistema „Mak“ još nisu objavljene, pa se navedene vrednosti ne mogu smatrati potvrđenim specifikacijama nove verzije.