Rusija ga odavno otpisala, a sada je ponovo na frontu: neobičan povratak sovjetskog tenka T-64

Na ukrajinskom ratištu pojavio se tenk koji se danas izuzetno retko može videti u sastavu ruskih jedinica. Njegova pojava privukla je pažnju vojnih analitičara, jer nije reč o još jednom remontovanom T-72 ili T-80, već o borbenom vozilu koje je Moskva praktično otpisala pre više decenija. Posebno je zanimljivo što je upravo taj model svojevremeno predstavljao jedan od najvećih tehnoloških iskoraka sovjetske vojne industrije.

Reč je o glavnom borbenom tenku T-64, koji je posle raspada Sovjetskog Saveza imao sasvim različitu sudbinu u ruskoj i ukrajinskoj vojsci. Dok ga je Kijev zadržao kao jednu od osnovnih platformi svojih oklopnih snaga, Moskva je odlučila da se osloni na druge porodice tenkova. Novi snimci sa fronta ponovo su otvorili pitanje zašto je Rusija napustila nekada izuzetno naprednu konstrukciju.

Povratak ovog tenka zanimljiv je i zbog toga što se rat u Ukrajini već godinama vodi uz intenzivnu upotrebu oklopne tehnike različitih generacija. Savremeni sistemi osmatranja, protivoklopne rakete i borbeni dronovi promenili su uslove u kojima tenkovi moraju da deluju, ali nisu eliminisali potrebu za njihovom upotrebom. Zbog toga su i vozila koja su decenijama provela u skladištima ponovo postala predmet interesovanja vojnih komandi.

T-64 u ruskim redovima: zaplenjeni tenk ili povratnik iz skladišta?

Prema pisanju magazina Military Watch od 9. oktobra, snimci sa ukrajinskog fronta prikazuju T-64 u upotrebi ruskih snaga. Mi takve nismo uspeli da pronađemo. Slike koje prate njihov tekst prikazuju ukrajinske T-64BM2 i T-64BV iz 56. motorizovane brigade. Ipak ukoliko je zaista tačno šta ovaj magazin tvrdi, reč je o tipu tenka koji je praktično nestao iz regularnih ruskih oklopnih jedinica tokom godina nakon raspada SSSR-a. Njegovo ponovno pojavljivanje otvara dva moguća objašnjenja porekla vozila.

Prva mogućnost jeste da je tenk zaplenjen od ukrajinskih snaga, zatim popravljen i vraćen u borbenu upotrebu. Druga podrazumeva aktiviranje nekog od preostalih primeraka iz ruskih skladišta, gde su pojedini T-64 čuvani zajedno sa starijim tenkovima T-55 i T-62. Jedna od poznatih lokacija takvih rezervi nalazila se kod Kozuljke u Krasnojarskom kraju.

Dodatnu mogućnost predstavlja činjenica da su tenkovi T-64 korišćeni i u jedinicama Donjecke i Luganske Narodne Republike tokom sukoba započetog 2014. godine. Pojedina vozila mogla su da ostanu u njihovom sastavu i nakon uključivanja tih formacija u ruske oružane snage. Sam snimak ne omogućava da se precizno utvrdi poreklo konkretnog tenka niti koliko se takvih vozila trenutno nalazi u ruskoj službi.

T-64 je svojevremeno bio tehnološka revolucija

Razvoj T-64 započeo je u Harkovu pod rukovodstvom čuvenog sovjetskog konstruktora Aleksandra Morozova, a tenk je uveden u naoružanje šezdesetih godina prošlog veka. Njegova konstrukcija donela je kombinaciju višeslojnog oklopa, automatskog punjača i tročlane posade, uz znatno manju siluetu od mnogih tadašnjih zapadnih tenkova. Prvobitni T-64 imao je top kalibra 115 mm, dok je modernizovani T-64A dobio glatkocevni top kalibra 125 mm, koji je postao standard za naredne generacije sovjetskih tenkova.

Posebnu karakteristiku predstavljao je dizel motor 5TDF snage 700 konjskih snaga, sa pet cilindara, deset naspramno postavljenih klipova i dve radilice. Njegova kompaktna konstrukcija omogućila je smanjenje visine motornog prostora, ali je istovremeno zahtevala složenije održavanje i specifične remontne kapacitete. Upravo su motor, transmisija i pojedini elementi automatskog punjača predstavljali ozbiljan izazov tokom prvih godina eksploatacije.

Kasniji T-64B dobio je napredniji sistem za upravljanje vatrom, laserski daljinomer i mogućnost lansiranja protivoklopnih vođenih raketa kroz cev topa. Verzija T-64BV dodatno je zaštićena eksplozivnim reaktivnim oklopom Kontakt-1, dok je Ukrajina kasnije razvila sopstvene modernizacije, uključujući T-64BM Bulat. Takve verzije dobile su poboljšane nišanske uređaje, oklopnu zaštitu i sisteme veze.

Zašto je Rusija odustala od T-64, a zadržala T-72 i T-80?

Posle raspada Sovjetskog Saveza najveći deo proizvodnih i razvojnih kapaciteta vezanih za T-64 ostao je u Ukrajini, pre svega u Harkovu. Rusija je istovremeno nasledila veliki broj tenkova T-72 i T-80, čiju je proizvodnju i održavanje mogla da nastavi u sopstvenim fabrikama. Održavanje još jedne porodice oklopnih vozila, sa drugačijim motorom i nizom specifičnih sklopova, predstavljalo je nepotreban dodatni trošak.

T-72 je razvijen kao jednostavnija i pogodnija konstrukcija za masovnu proizvodnju, dok je T-80 zadržao deo tehnološkog nasleđa T-64, uz drugačiji pogonski sistem i hodni deo. Moskva je tokom narednih decenija postepeno povlačila T-64, dok je veliki deo preostalih primeraka rashodovan. Za razliku od Rusije, Ukrajina je nastavila modernizaciju ovog tenka koristeći postojeće industrijske kapacitete i ogromno iskustvo harkovskih konstruktora.

Ruska odluka imala je i određenu cenu, jer je T-64 posedovao pojedine prednosti u odnosu na T-72, uključujući znatno veću brzinu kretanja unazad. Takva karakteristika posebno je korisna prilikom povlačenja iza zaklona nakon otvaranja vatre, bez okretanja tenka i izlaganja slabije zaštićenih delova. Međutim, prednosti pojedinih tehničkih rešenja nisu bile dovoljne da opravdaju održavanje dodatne proizvodne i logističke infrastrukture.

Isti tenk, različita merila u medijima

Način na koji se starija vojna tehnika predstavlja u medijima često zavisi od toga ko je koristi i kakvu priču određeni izvor želi da istakne. Povratak tenkova iz skladišta može biti opisan kao dokaz iscrpljivanja vojnih rezervi, dok se upotreba jednako starih vozila na drugoj strani predstavlja kao primer snalažljivosti, izdržljivosti i uspešne modernizacije. Takav pristup posebno je uočljiv u izveštavanju o oklopnim vozilima sovjetskog porekla, koja se u velikom broju koriste na savremenim ratištima.

Starost tenka sama po sebi ne određuje njegovu borbenu vrednost, baš kao što ugradnja savremenih uređaja ne otklanja automatski nedostatke osnovne konstrukcije. Modernizacija sistema za upravljanje vatrom, termovizijskih uređaja, komunikacione opreme i oklopne zaštite može značajno da poveća efikasnost vozila razvijenog pre više decenija. Međutim, ograničenja pogonskog sistema, konstrukcije kupole, rasporeda municije i osnovne oklopne zaštite ostaju važni faktori bez obzira na rezultate modernizacije.

Posebno su problematična poređenja u kojima se pojedinačna iskustva posada predstavljaju kao dokaz opšte superiornosti jednog tenka nad drugim. Preživljavanje protivoklopnog pogotka, uspešno izvršen zadatak ili uništenje savremenijeg vozila ne mogu sami po sebi da posluže kao pouzdano merilo ukupnih borbenih sposobnosti. Za ozbiljno poređenje neophodno je uzeti u obzir konkretnu verziju tenka, nivo modernizacije, uslove borbene upotrebe i stvarne rezultate, umesto oslanjanja na selektivno predstavljene primere.

Stari tenkovi u ruskoj i ukrajinskoj vojsci

Rusija je tokom rata vratila u upotrebu veliki broj tenkova T-62, kao i različite verzije T-72 i T-80, dok je Ukrajina nastavila da koristi modernizovane T-64 i obnavlja stariju tehniku iz sopstvenih rezervi. Ukrajinske oklopne jedinice dodatno su popunjavane tenkovima T-72 iz istočnoevropskih zemalja, pa i primerke koje je prethodno koristila marokanska vojska, dok su obe strane ulagale značajne napore u popravku oštećenih vozila. Dugotrajnost sukoba povećala je značaj remontnih kapaciteta, rezervnih delova i mogućnosti da se postojeća tehnika održava u borbenom stanju bez obzira na godinu proizvodnje.

Savremeno ratište pokazalo je da stariji tenkovi mogu biti korisni i izvan klasičnih oklopnih prodora, naročito za pružanje vatrene podrške sa zaklonjenih položaja i dejstva po utvrđenim ciljevima. Ruski T-62M i modernizovani T-72, kao i ukrajinski T-64BV i T-64BM Bulat, predstavljaju različite primere prilagođavanja sovjetskih konstrukcija uslovima savremenog ratovanja, uz različite nivoe zaštite, osmatranja i vatrene moći. Njihova upotreba istovremeno podrazumeva ograničenja u zaštiti od dronova, mina i savremenih protivoklopnih sredstava, dok dostupnost rezervnih delova i osposobljenih posada neposredno utiče na broj vozila koja mogu ostati u operativnoj upotrebi. Ukrajinski sukob pokazao nam je svima da beskorisno i zastarelo oružje ne postoji.