Kupovina savremenog borbenog aviona jedan je od najskupljih poslova za svako ratno vazduhoplovstvo, ali njegova proizvodnja predstavlja znatno veći industrijski izazov. Brazil je prilikom izbora novog lovca želeo više od gotovih letelica, obuke pilota i rezervnih delova. Zemlja sa jednom od najvećih vazduhoplovnih industrija izvan Evrope i Severne Amerike insistirala je na tome da deo proizvodnje i razvoja ostane u domaćim rukama.
Takva odluka zahtevala je godine ulaganja u proizvodne pogone, obuku stručnjaka i prenos tehnologije. Švedski Saab i brazilski Embraer morali su da uspostave proizvodni proces koji zadovoljava iste zahteve kao pogoni u kojima se Gripen već izrađuje. Za Brazil je posebno važna sposobnost da učestvuje u integraciji, ispitivanju i budućim modernizacijama aviona.
Posle više od decenije saradnje stigao je trenutak koji pokazuje dokle je taj program odmakao. Sa aerodroma uz Embraerov industrijski kompleks poleteo je prvi Gripen E proizveden u Brazilu, a pred njim je sada završna serija provera pre predaje ratnom vazduhoplovstvu.
Prvi brazilski Gripen E uspešno obavio probni let
Avion je poleteo iz industrijskog kompleksa kompanije Embraer u mestu Gavijao Peišoto, u brazilskoj saveznoj državi Sao Paulo. Za komandama se nalazio probni pilot kompanije Saab, a osnovni zadatak leta bio je provera rada glavnih sistema, upravljanja i letnih karakteristika novoizrađene letelice.
Prema saopštenju Embraera, prvi let protekao je uspešno i prikupljeni su podaci potrebni za nastavak fabričkih ispitivanja. To još nije značilo završetak proizvodnog procesa, jer avion mora da prođe dodatne provere pre formalnog prijema.
Nakon završetka ispitivanja Gripen E biće predat brazilskom ratnom vazduhoplovstvu, gde nosi vojnu oznaku F-39E. Njegovo buduće odredište je vazduhoplovna baza Anapolis, u saveznoj državi Gojas, u kojoj je raspoređena Prva grupa vazdušne odbrane, jedinica koja već koristi ovaj tip lovca.
Embraer više nije samo partner za održavanje
Brazil je 2014. potpisao ugovor sa Švedskom o nabavci 36 aviona Gripen nove generacije, uključujući 28 jednoseda Gripen E i osam dvoseda Gripen F. Ugovor nije podrazumevao isključivo isporuku gotovih aviona, već i širok program industrijske saradnje koji je trebalo da uključi brazilske kompanije u proizvodnju i razvoj.
Brazilski inženjeri i tehničari godinama su se obučavali u Švedskoj, radeći zajedno sa Saabovim stručnjacima na konstrukciji, sistemima i proizvodnim postupcima. Deo iskustva prenet je u pogone Embraera, dok je u Brazilu uspostavljena infrastruktura za završnu proizvodnju, integraciju i ispitivanje aviona.
Prethodno isporučeni brazilski Gripeni proizvedeni su u Švedskoj. Novi F-39E predstavlja drugačiji industrijski korak, jer je proizveden na brazilskoj proizvodnoj liniji, uz korišćenje tehnologije, komponenti i stručne podrške međunarodnog programa Saab.
Predsednik kompanije Embraer Defense & Security Bosko da Kosta Junior ocenio je da prvi let potvrđuje uspeh dugoročne strategije koju su zajednički razvili brazilsko ratno vazduhoplovstvo, Saab i Embraer. Posebno je istakao da su znanja stečena tokom programa sada pretvorena u konkretne industrijske kapacitete za proizvodnju, integraciju i ispitivanje savremenog borbenog aviona.
Šta Brazil dobija sa F-39E Gripen?
Gripen E pripada najnovijoj generaciji švedske porodice višenamenskih borbenih aviona, ali se od starijih Gripena C/D značajno razlikuje po konstrukciji, pogonu, elektronskim sistemima i nosivosti.
Pokreće ga jedan motor američkog porekla General Electric F414G, dok njegovu glavnu senzorsku opremu čine radar Raven ES-05 sa aktivnom elektronski skeniranom antenom (AESA), infracrveni sistem za otkrivanje i praćenje ciljeva Skyward-G i savremeni sistemi elektronskog ratovanja.
Avion ima deset podvesnih tačaka za naoružanje i dodatnu opremu, a predviđen je za vazdušnu borbu, napade na kopnene i pomorske ciljeve i izviđačke zadatke. Među oružjem koje se integriše u brazilski Gripen nalaze se evropske rakete vazduh-vazduh Meteor i IRIS-T.
Posebna prednost programa za Brazil jeste učešće domaćih stručnjaka u razvoju pojedinih sistema, uključujući rešenja za prikaz informacija u pilotskoj kabini. To omogućava brazilskoj industriji da stekne iskustvo ne samo u sastavljanju aviona već i u složenijim poslovima integracije opreme i prilagođavanja platforme nacionalnim zahtevima.
Zašto je proizvodnja u Brazilu važnija od same isporuke?
Brazil je i ranije imao iskustvo sa proizvodnjom vojnih aviona, uključujući zajednički brazilsko-italijanski jurišni avion AMX, kao i sopstvene školsko-borbene avione. Embraer je takođe razvio transportni KC-390, čime je pokazao sposobnost samostalnog projektovanja i proizvodnje složenih vojnih letelica.
Međutim, proizvodnja savremenog nadzvučnog lovca sa AESA radarom, naprednim sistemima elektronskog ratovanja i integrisanim naoružanjem predstavlja poseban tehnološki nivo. Program Gripen omogućava Embraeru da postojeće industrijsko iskustvo proširi na oblast u kojoj su proizvođači i dobavljači tradicionalno znatno malobrojniji.
Za Saab je brazilska proizvodna linija istovremeno dodatni industrijski oslonac programa Gripen E. Ona otvara prostor za dugoročnu saradnju, zajedničke modernizacije i potencijalno učešće brazilskih pogona u budućim izvoznim poslovima, ukoliko za to budu postojali odgovarajući ugovori.
Direktor Saabovog vazduhoplovnog sektora Markus Vandt izjavio je da prvi let pokazuje zrelost proizvodnje Gripena u Brazilu i potvrđuje vrednost saradnje dve kompanije.
Sledeća stanica – operativna eskadrila u Anapolisu
Prvi let nije završetak ispitivanja novoproizvedenog F-39E. Avion sada prolazi kroz dalji program provera u okviru proizvodnog i prijemnog postupka, tokom kojeg se ocenjuju rad sistema, letne karakteristike i usklađenost sa zahtevima brazilskog ratnog vazduhoplovstva.
Nakon formalnog prijema biće prebačen u Anapolis, gde će se pridružiti već isporučenim Gripenima. Prva grupa vazdušne odbrane postepeno uvodi novi tip u operativnu upotrebu, uz obuku pilota, tehničkog osoblja i razvoj taktike prilagođene njegovim mogućnostima.
Za Embraer će naredni proizvedeni avioni biti podjednako važni kao prvi, jer će upravo kontinuitet proizvodnje pokazati koliko je uspešno savladan prelazak sa dugogodišnjeg razvoja industrijskih kapaciteta na redovno izrađivanje borbenih lovaca.
