Obaranje neprijateljske bespilotne letelice ne znači uvek da je borbeni zadatak uspešno završen. Za pilota lovca koji gađa cilj iz neposredne blizine, najopasniji trenutak može nastupiti upravo nakon pogotka. Eksplozija bojeve glave, raspad trupa i delovi motora koji nastavljaju da se kreću velikom brzinom predstavljaju ozbiljnu opasnost i za avion koji je izvršio presretanje.
Takav incident je zabeležen tokom jedne od operacija nedavnih ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva protiv ruskih udarnih dronova. Na snimku koji se širi društvenim mrežama vidi se, lovac MiG-29 koji nakon otvaranja vatre prolazi kroz prostor u kojem je nekoliko trenutaka ranije eksplodirala bespilotna letelica. Usledio je nagli poremećaj leta koji je naveo na zaključke da je avion pretrpeo ozbiljna oštećenja.
Bespilotna letelica koju je ukrajinski lovac oborio navodno je ruski Geranj-4. Pojedini stručnjaci tvrde da je MiG-29 oštećen pri prolasku kroz krhotine i da je došlo do problema sa motorom, dok pojedini čak incident predstavljaju kao pad aviona. Bez originalnog snimka pune dužine i potvrde o ishodu leta nije moguće utvrditi da li je lovac izgubljen, ali sam opis događaja ukazuje na poznatu opasnost upotrebe avionskog topa protiv bespilotnih ciljeva.
Top od 30 mm može da uništi dron, ali i da ugrozi lovca
MiG-29 koristi jednocevni avionski top GŠ-30-1 kalibra 30 mm, ugrađen u koren levog krila. Reč je o oružju namenjenom vazdušnoj borbi i napadima na ciljeve na zemlji, sa velikom početnom brzinom projektila i izuzetno visokom brzinom paljbe.
Kod presretanja bespilotnih letelica top ima jednu očiglednu prednost – omogućava uništavanje cilja bez trošenja vođenih raketa vazduh-vazduh. Međutim, pilot mora da priđe na relativno kratko rastojanje, pravilno proceni kretanje cilja i otvori vatru u vrlo kratkom vremenskom intervalu.
Najveći problem nastaje kada pilot nastavi let približno istom putanjom neposredno nakon pogotka. Uništena bespilotna letelica ne nestaje iz vazduha, već se raspada na delove koji nastavljaju kretanje različitim pravcima. Fragmenti konstrukcije, metalni delovi pogonskog sistema i ostaci bojeve glave mogu se naći direktno na putanji lovca.
Ukoliko dođe do detonacije eksplozivnog punjenja, rizik je još veći. MiG-29 može da pretrpi oštećenja napadnih ivica krila, usisnika vazduha, kabine ili upravljačkih površina, čak i kada nije direktno pogođen protivničkim oružjem.
Šta se moglo dogoditi motorima MiG-29?
MiG-29 ima dva turbomlazna motora RD-33, čiji se usisnici nalaze ispod trupa. Tokom prolaska kroz područje sa velikom koncentracijom krhotina postoji mogućnost da strani predmet dospe u usisni kanal i izazove oštećenja lopatica kompresora.
U vazduhoplovstvu je takva vrsta oštećenja poznata kao FOD, odnosno oštećenje izazvano stranim predmetom. U zavisnosti od veličine i brzine fragmenta, posledice mogu biti od ograničenog oštećenja kompresora do ozbiljnog poremećaja rada ili otkaza motora.
Dvomotorna konfiguracija MiG-29 pruža dodatnu mogućnost nastavka leta ako jedan motor prestane da radi. Ipak, oštećenje motora pri velikoj brzini i maloj visini može dovesti do nagle promene potiska, otežanog upravljanja i gubitka dragocenog vremena za reakciju.
Prema komentarima koje prate snimak, ukrajinski lovac je upravo posle prolaska kroz ostatke pogođenog drona naglo promenio putanju, a nazire se i crni dim iz motora. Takva reakcija može biti posledica oštećenja, ali i pilotovog pokušaja da izbegne preostale fragmente, zbog čega samo odstupanje od pravca leta nije dovoljan dokaz otkaza motora.
Geranj-4 i nova generacija ruskih udarnih dronova
Ruska porodica Geranj poslednjih godina prolazi kroz značajne promene. Pored široko korišćenih Geranja-2 sa klipnim pogonom, pojavile su se nove konstrukcije i mlazne varijante, razvijane sa ciljem povećanja brzine, smanjenja vremena reakcije protivničke PVO i otežavanja presretanja.
U objavama o ovom incidentu cilj se označava kao Geranj-4, mada dostupni opis ne pruža dovoljno podataka za pouzdano utvrđivanje tačnog modela. To je važna razlika, jer svi pripadnici porodice Geranj nemaju iste letne karakteristike, pogonske sisteme niti brzine.
Za pilote lovaca presretanje sporih dronova i bržih mlaznih bespilotnih letelica predstavlja dva različita zadatka. Kod sporijih ciljeva problem može biti velika razlika u brzinama između lovca i drona, dok kod bržih bespilotnih letelica raste zahtev za pravovremenim otkrivanjem, preciznim dovođenjem u položaj za napad i izvođenjem presretanja u kratkom vremenu.
Zašto je obaranje drona topom posebno rizično?
Borbeni avioni mogu da presreću bespilotne letelice vođenim raketama sa znatno većeg rastojanja, što pilotu omogućava da ostane daleko od mesta eksplozije. Upotreba topa zahteva ulazak u zonu u kojoj se vreme između pogotka i prolaska aviona pored ostataka cilja može meriti sekundama.
Zato presretanje ne podrazumeva samo precizno gađanje. Pilot mora unapred da odredi i bezbednu izlaznu putanju, uzimajući u obzir brzinu približavanja, visinu leta, pravac kretanja bespilotne letelice i mogućnost eksplozije njenog punjenja.
Sličan problem postoji i pri presretanju krstarećih raketa, čije uništenje na malom rastojanju može ugroziti avion koji ih je pogodio. Razlika je u tome što se protiv sporijih i jeftinijih dronova top češće razmatra kao ekonomičnije sredstvo, naročito kada je neophodno sačuvati ograničene zalihe raketa vazduh-vazduh.
Ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo tokom rata koristi preostale i donirane MiG-29, Su-27, F-16 i druge platforme za presretanje ruskih udara iz vazduha. Svaki takav zadatak nosi rizik, posebno kada se piloti upućuju na male ciljeve koji mogu imati eksplozivno punjenje dovoljno snažno da izazove ozbiljna oštećenja i nakon uspešnog pogotka.
Pre nešto više od mesec dana, takođe ukrajinski lovac MiG-29 izveo je neobično i rizično presretanje ruske bespilotne letelice, pri čemu pilot nije upotrebio ni top ni raketu, već je pokušao da obori cilj samom aerodinamikom leta. Snimak i tog događaja pojavio se na internetu i prikazuje borbeni avion koji prilazi kamikaza dronu na maloj visini i veoma blizu.
U najnovijem slučaju nema dovoljno podataka da se pilotu MiG-29 pripiše greška ili potvrdi gubitak aviona. Za to bi bili potrebni pouzdan snimak kompletnog događaja, podaci o visini i brzini leta ili saopštenje o sudbini letelice. Samo presretanje, prema dostupnom snimku, pokazuje koliko mala razdaljina može da deli uspešno uništen cilj od ozbiljne opasnosti za lovca koji ga je oborio.
