Američki MQ-9 Reaper, simbol dvadesetogodišnjeg rata na Bliskom istoku, dobija novu metu. Umesto Avganistana, Iraka ili Sahela, teške bespilotne letelice sada se pojavljuju u Kolumbiji i Ekvadoru, gde treba da prate mreže krijumčara, laboratorije i rute kojima se kokain kreće prema Severnoj Americi. Vašington u borbu protiv kartela tako uvodi platformu koja je prvobitno projektovana za dugotrajno izviđanje i precizne udare hiljadama kilometara od američkih granica.
Gotovo istovremeno, na drugom kraju sveta pojavio se snimak koji ovoj operaciji daje znatno neugodniju pozadinu. Na videu koji već danima kruži društvenim mrežama vidi se grupa latinoameričkih boraca na ukrajinskom frontu, dok se u razgovoru otvoreno pominju kartele La Chapiza i Cártel Jalisco Nueva Generación – CJNG. Identitet ljudi i njihova eventualna ranija pripadnost kartelima nisu utvrđeni, ali sam snimak dolazi u trenutku kada američki bezbednosni izvori već upozoravaju da kriminalne organizacije traže borce sa iskustvom upravo iz Ukrajine.
Veza između te dve priče nije u tvrdnji da karteli organizovano ratuju za Kijev, već u nečemu mnogo konkretnijem. Ukrajinski proksi rat postao je najveća praktična škola savremenog dronskog ratovanja, dok latinoameričke kriminalne grupe sve brže usvajaju napade, izviđanje i improvizovano bombardovanje dronovima. Tehnologija sa fronta sada se vraća na američki kontinent, gde je Pentagon protiv nje počeo da raspoređuje sve ozbiljnije sisteme, poput Ripera.
MQ-9 Reaper prelazi na narko-kartele
SAD su u Južnu Ameriku prebacile MQ-9A koji su prethodno bili angažovani u drugim regionima, uključujući Afriku. Ekvador je dobio prve dve letelice raspoređene u vazduhoplovnoj bazi Taura kod Gvajakila, dok je Kolumbija dogovorila prijem tri i razmatra dodatni primerak. Javno navedena misija za sada obuhvata obaveštavanje, nadzor i izviđanje u operacijama protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima.
Riper je za takav posao napravljen gotovo po meri. Raspon krila mu je oko 20 metara, u vazduhu može da provede više od 27 sati, operativno leti na visinama do približno 15.000 metara i nosi oko 1,7 tona korisnog tereta. Elektrooptički i infracrveni sistem MTS-B, radar Lynx i satelitska veza omogućavaju mu da satima prati automobil, čamac ili grupu ljudi i podatke prosleđuje snagama na zemlji.
Međutim, MQ-9 istovremeno može da nosi rakete AGM-114 Hellfire i vođene bombe, ipak njihovo raspoređivanje ne znači odmah da je odobreno njihovo korišćenje za udare na teritoriji Kolumbije ili Ekvadora. Za sada je potvrđena prvenstveno izviđačka i nadzorna uloga. Sama mogućnost naoružavanja, međutim, ostavlja znatno širi prostor ukoliko se politička pravila operacije kasnije promene.
Karteli su već ušli u rat dronovima
Latinoameričke kriminalne organizacije više nisu grupe koje se oslanjaju samo na pikapove, automatske puške i krijumčarske tunele. Dronovi se koriste za izviđanje policijskih i vojnih položaja, nadzor rivalskih grupa, prebacivanje manjih tereta i napade improvizovanim eksplozivnim napravama. Na pojedinim područjima Meksika FPV i komercijalne letelice već su postale sastavni deo sukoba kartela.
Američka vojska zbog toga na granici sa Meksikom testira radare, elektronsko ometanje, presretačke dronove, automatske topove i druge sisteme koji su do pre nekoliko godina bili namenjeni pre svega klasičnom ratištu. Zabeležene su stotine preleta bespilotnih letelica duž granice, a problem više nije samo krijumčarenje droge preko ograde. Dron može da prati patrolu, proveri rutu pre prolaska krijumčara ili prenese sliku ljudima kilometrima dalje.
Upravo takvu evoluciju detaljnije smo pratili kroz priču o tome kako FPV dronovi iz ukrajinskog rata postaju škola za narko-kartele. Problem za američke službe više nije samo nabavka komercijalnog drona, već prenošenje taktike: kako leteti nisko, zaobići ometanje, koristiti repetitore, pronaći cilj i napasti ga jeftinom letelicom.
Snimak iz Ukrajine latinoameričkih plaćenika
Na snimku koji se pojavio početkom oktobra vidi se grupa naoružanih plaćenika u ukrajinskoj uniformi sa plavim oznakama u šumovitom području. Muškarac koji snima govori da se vraćaju sa zadatka, a zatim se u razgovoru čuje “Pura Chapiza y puro Cártel Jalisco, cuatro letras”, uz uzvike drugog plaćenika koji snima “Slava Ukrajini” i živeli Meksiko, Kolumbija i Panama.
“La Chapiza” je naziv koji se koristi za frakciju usko povezanu sa sinovima Hoakina “El Čapa” Guzmana unutar kartela Sinaloa, poznatu i kao Los Chapitos. Izraz “Cártel Jalisco, cuatro letras” odnosi se na Cártel Jalisco Nueva Generación, čiji se inicijali četiri slova CJNG. Čovek na snimku, dakle, ne pominje kartel usput, već koristi formulaciju koja zvuči kao otvoreno identifikovanje ili iskazivanje lojalnosti kriminalnim strukturama.
Iz samog videa nije moguće dokazati da su ljudi koji se pojavljuju na njemu zaista aktivni ili bivši pripadnici CJNG-a ili Los Chapitosa, niti je javno potvrđena njihova jedinica. Međutim, poruka koju izgovaraju ima sasvim određeno značenje i teško je banalizovati. Posebno zato što se već duže pojavljuju upozorenja da ljudi povezani sa latinoameričkim kriminalnim strukturama odlaze na ukrajinsko ratište zbog iskustva sa FPV dronovima i savremenim borbenim taktikama.
Snimak je posebno zanimljiv zbog već poznatog šireg obrasca. Južna Amerika ima veliki broj bivših vojnika i policajaca sa iskustvom iz višedecenijskog sukoba sa gerilom i narko-kartelima, pa su latinoamerikanci već dugo traženi na međunarodnom tržištu plaćenika. Ukrajinski front im nudi zarade koje su višestruko veće od prosečnih primanja kod kuće, zbog čega su Kolumbijci postali jedna od najbrojnijih latinoameričkih grupa među stranim borcima.
Granica između bivših vojnika, privatnih vojnih angažmana i kriminalnog miljea, u zemljama niskih primanja posebno nije čista. Karteli godinama angažuju ljude sa policijskim i vojnim iskustvom. Zato mogućnost da se borbeno znanje stečeno u Ukrajini kasnije proda kriminalnoj organizaciji više je nego izvesno.
Ukrajinski front kao škola koju znanje može da napusti
Američke procene već su upozoravale da karteli pokazuju interesovanje za ljude sa ukrajinskim iskustvom, posebno za operatere FPV dronova. Za kriminalnu grupu čovek koji zna kako da napravi udarnu letelicu od komercijalnih komponenti, kako da radi pod elektronskim ometanjem i kako da koordinira izviđački i napadački dron vredniji je od još jednog klasičnog naoružanog člana.
Postoji i obrnuti tok: pojedinci koji su već povezani sa kriminalnim strukturama mogu da odlaze na strano ratište upravo da bi stekli takvo iskustvo. Nema dokaza da Ukrajina ili njeni zapadni pokrovitelji sistematski regrutuju članove narko-kartela, ali masovno angažovanje stranih ugovornih boraca stvara očigledan problem provere njihove prošlosti. Kada rat završi ili pojedinac napusti jedinicu, vojno znanje ne ostaje u Ukrajini.
Američka odluka da narko-kartele tretira kao sve ozbiljniju bezbednosnu i vojnu pretnju danas izgleda drugačije nego pre samo par godina. MQ-9 sada odlazi u Latinsku Ameriku da lovi mreže koje istovremeno pokušavaju da usvoje taktiku razvijenu hiljadama kilometara dalje.
Riper je tako stigao do neobičnog obrta u sopstvenoj karijeri. Od službe za CIA sada juri kartele zajedno sa DEA, dok se na drugom kraju sveta među američkim saveznicima pojavljuju ljudi koji se hvale vezama sa istim tim kriminalnim podzemljem. Dok jedna služba pokušava da gasi požar, druga po ko zna koji put u paktu je sa đavolom.
