Turski Korkut već godinama gađa mete na poligonima, menja šasije i postaje jedan od donjih slojeva nove turske protivvazdušne odbrane. Sada se, međutim, pojavila informacija o testu koji nijedan proizvođač ne može potpuno da simulira kod kuće. Nekoliko sistema navodno je završilo u Ukrajini i tamo mesecima gađa ruske dronove.
Prema Middle East Eye, Turska je tokom ove godine bez javne najave poslala neotkriven broj Korkuta ukrajinskim snagama. Izvor publikacije iz Ukrajine tvrdi da se sistem pokazao uspešnim, uz nekoliko problema koji zahtevaju manje izmene, dok Kijev već razmatra nabavku dodatnih primeraka. Ankara i Aselsan zasad nisu javno objavili detalje takvog angažovanja.
Priča je posebno zanimljiva jer razvoj Korkuta pratimo kroz dve potpuno različite faze. Prošle godine pisali smo o njegovom mestu unutar turske Čelične kupole, a u februaru o integraciji na kamion Tatra Force 6×6 za evropsko tržište. Ukrajina sada potencijalno daje ono što je toj industrijskoj ekspanziji nedostajalo – ozbiljno borbeno iskustvo.
Korkut nije raketni sistem, već topovski lovac na male ciljeve
Osnovni Korkut koristi dvostruki automatski top kalibra 35 mm i programabilnu municiju ATOM, koja eksplodira u unapred određenoj tački i stvara oblak fragmenata ispred cilja. Takav princip posebno odgovara malim dronovima, jer nema potrebe da granata direktno pogodi letelicu veličine nekoliko desetina centimetara. Standardna baterija sastoji se od tri borbena vozila i komandnog vozila.
Najnovija konfiguracija Korkut 35 može da ispali do oko 1.100 granata u minuti, sa efektivnim dometom topa približno četiri kilometra. Aselsan ga namenjuje dronovima, rojevima dronova, helikopterima, krstarećim raketama i drugim niskoletećim ciljevima. Upravo je odnos cene projektila i cilja danas njegova najveća prednost, jer je besmisleno na jeftin FPV ili kamikaza dron trošiti raketu vrednu stotine hiljada dolara.
Ukrajina je mnogo ozbiljniji poligon od Konje
Aselsan je 26. septembra u Konji demonstrirao Korkut 35 delegacijama iz 12 država, uključujući gađanje kamikaza dronova. Poligon ipak ne može potpuno da reprodukuje stalne promene pravca napada, elektronsko ratovanje, različite profile leta i svakodnevnu pojavu novih improvizovanih sistema. Ukrajinsko ratište zato proizvođaču može da otkrije slabosti koje se na fabričkom testu teško vide.
Posebno je zanimljiva tvrdnja da je sistem korišćen protiv dronova sa optičkim vlaknom. Takav FPV ne zavisi od radio-veze između operatora i letelice, pa klasično ometanje ima ograničenu vrednost. Topovska granata ne mora da ometa signal – dovoljno je da fizički uništi letelicu.
Ukrajinski izvor MEE upravo zbog toga Korkut već opisuje kao borbeno testiran sistem, mada detalji o broju oborenih ciljeva, utrošku municije i konkretnim problemima nisu objavljeni. Kijev bi navodno želeo još sistema ukoliko komercijalni uslovi budu prihvatljivi.
Od Čelične kupole do evropskog Korkuta na Tatri
Korkut je već deo najnižeg topovskog sloja turske Čelične kupole, zajedno sa raketnim sistemima Hisar i Siper i drugim sredstvima za borbu protiv dronova. Turska je još 2025. počela masovnije da gradi tu nacionalnu mrežu, pri čemu je Korkutu namenjena upravo zaštita od ciljeva koji lete nisko i koje je ekonomski neracionalno gađati velikim raketama.
U februaru 2026. Aselsan i češki Excalibur International otišli su korak dalje i dogovorili integraciju Korkuta na Tatra Force 6×6, uz plan lokalizacije proizvodnje u EU. Tada smo pisali da evropsko tržište traži mobilni topovski PVO sposoban da prati jedinice i jeftino obara masovne dronove.
Sada se ta industrijska priča direktno spaja sa ratom u Ukrajini. Korkut više nije samo turski element Čelične kupole niti proizvod koji Aselsan pokušava da uvede u Evropu preko češke šasije. Ukoliko se navodi o njegovom ukrajinskom angažovanju potvrde kroz kupovinu, rat protiv ruskih dronova mogao bi postati najvrednija reklama koju taj sistem može da dobije.
