Bayraktar je pre samo nekoliko godina postao sinonim za relativno jeftin udarni dron koji može da promeni situaciju na frontu protiv protivnika sa slabom ili nedovoljno organizovanom protivvazdušnom odbranom. Turski TB2 prošao je kroz Siriju, Libiju i Nagorno-Karabah, zatim nakratko postao jedna od najvećih zvezda početne faze rata u Ukrajini.
Sada Baykar pokušava da porodicu odvede u potpuno drugačiji pravac. Noviji TB3 više nije zamišljen samo kao izviđačko-udarna letelica, već kao palubni sistem koji sa TCG Anadolu može da traži površinske ciljeve, upravlja drugim bespilotnim platformama, koristi rakete, a od sada i da učestvuje u lovu na podmornice.
Tokom vežbe Denizkurdu-I/2026 TB3 je sa palube TCG Anadolu izveo dva ispitivanja izbacivanja sonarnih bova. Letelica je pritom sarađivala sa turskim pomorskim patrolnim avionom i obrađivala akustičke podatke pristigle sa sopstvenih bova, ali i senzora koje je postavila druga platforma. To je prvi poznati slučaj da je turska bespilotna letelica u realnom pomorskom okruženju izvela ovakav zadatak.
Sonarne bove umesto samo bombi i raketa
Ispod krila TB3 nalazio se SAS POD, novi sistem za izbacivanje sonarnih bova koji je razvio Baykar.
Sonarna bova je mali potrošni akustički senzor koji se izbacuje u more, spušta hidrofon ispod površine i zatim radio-vezom prosleđuje podatke avionu, helikopteru ili drugoj platformi. Mreža takvih bova može da pokrije šire područje i pokuša da otkrije, klasifikuje i prati podmornicu.
TB3 tokom testa nije samo služio kao nosač. Njegov ugrađeni sistem obrađivao je telemetriju u realnom vremenu i povezivao informacije sa bova koje je sam izbacio sa podacima drugih učesnika operacije. Time dron postaje dodatni akustički čvor u protivpodmorničkoj mreži, a ne samo platforma koja prenosi senzore.
Važno je, međutim, ne otići korak dalje od onoga što je demonstrirano. TB3 ovim testom nije postao potpuna zamena za protivpodmornički avion ili helikopter i nije prikazana upotreba torpeda protiv podvodnog cilja. Pokazana je sposobnost postavljanja i praćenja sonarnih bova.
Zašto je dron zanimljiv za lov na podmornice
Protivpodmorničko ratovanje tradicionalno traži skupe platforme koje satima pretražuju velike površine mora. Pomorski patrolni avioni mogu brzo da pokriju ogromno područje, dok helikopteri sa spuštajućim sonarom detaljno proveravaju sumnjivu zonu, ali obe vrste letelica imaju posadu, ograničeno vreme boravka i visoke operativne troškove.
TB3 može da provede više od 30 sati u vazduhu i da se vraća na TCG Anadolu bez klasičnog sistema za zaustavljanje palubnih aviona. Portal Naval News navodi da je, pored MQ-9B SeaGuardian, trenutno tek drugi zapadni bespilotni sistem srednje ili velike klase koji je demonstrirao stvarno izbacivanje sonarnih bova uz integrisanu obradu akustičkih podataka.
Posebna vrednost takve letelice nije nužno da sama pronađe i uništi podmornicu. Mnogo realnija uloga jeste da satima održava senzorsku mrežu na prolazima, prilazima floti i područjima za koja se sumnja da kroz njih prolaze podmornice.
Od TCG Anadolu do Baltika
TB3 je prethodno već prošao intenzivna palubna ispitivanja. Tokom 2025. postao je prvi naoružani dron koji je autonomno poleteo i sleteo na brod sa kratkom poletnom palubom bez klasične opreme za prihvat aviona. Do juna iste godine završio je 100 letova sa TCG Anadolu.
U februaru 2026. sa istog broda je tokom vežbe Steadfast Dart u Baltiku izveo udar raketama MAM-L po površinskim ciljevima. Još ranije je testirao MAM-T i supersoničnu raketu UAV-122, dok je krajem 2025. preko sopstvene podatkovne veze komandovao i bespilotnim površinskim plovilom Albatros-S.
Protivpodmornička uloga sada dodatno širi spisak zadataka platforme koja je prvobitno nastala kao palubni naslednik i znatno veći rođak TB2.
Bayraktar je već doživeo munjevit uspon, pa naglo otrežnjenje
Ime Bayraktar postalo je svetski poznato zahvaljujući dronu TB2. Dron se posebno istakao u Siriji, Libiji i ratu u Nagorno-Karabahu 2020, gde je delovao protiv snaga čija protivvazdušna odbrana nije bila prilagođena masovnoj upotrebi malih bespilotnih letelica. U Nagorno-Karabahu veliki deo jermenske PVO činili su stariji sistemi poput Ose, Kuba i Strele-10, dok je TB2 korišćen zajedno sa drugim dronovima, artiljerijom i preciznim udarima.
Početkom rata u Ukrajini 2022. TB2 je nakratko ponovio uspeh protiv ruskih kolona, posebno tokom prvih nedelja kada ruska PVO i elektronsko ratovanje nisu bili organizovani u stabilnu mrežu. Njegovi snimci udara postali su deo ukrajinske ratne propagande i doneli letelici gotovo kultni status.
Međutim, slava u klasičnoj udarnoj ulozi trajala je kratko. Kako je ruska strana ubrzo konsolidovala PVO i elektronsko ratovanje, gubici TB2 porasli su drastično i Ukrajina ga je povukla iz neposrednih udarnih misija. Britanski IISS navodi najmanje 16 oborenih TB2 između marta 2022. i aprila 2023, posle čega je platforma korišćena za izviđanje sa distance i pomorske zadatke.
Novi TB3 zato predstavlja pokušaj da se ime Bayraktar izvuče iz uske kategorije relativno sporog udarnog drona. Posle bombi, raketa, palubnih operacija i upravljanja drugim bespilotnim sistemima, sonar bove otvaraju mu potpuno novu nišu u kojoj njegov glavni adut više nije samo oružje, već vreme provedeno iznad mora i sposobnost da bude deo mnogo veće mreže senzora.
