Međunarodna svemirska stanica neće završiti svoj rad 2028. godine, kao što je ranije najavljivano. Jedan od najvećih i najdugovečnijih međunarodnih projekata u istoriji istraživanja svemira dobio je još dve godine života i nastaviće da prima posade najmanje do 2030.
Produženje je zanimljivo i zbog trenutka u kojem se događa. Rusija i Sjedinjene Države već pripremaju ono što dolazi posle MSS, ali nijedna strana još nije spremna da jednostavno ugasi postojeću stanicu. Četvrt veka zajedničkog rada stvorilo je sistem u kojem ruski i američki segment nisu dve potpuno nezavisne stanice spojene hodnikom, već delovi jednog kompleksa koji zavise jedan od drugog.
Generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Bakanov sada je potvrdio da će Rusija ostati dve godine duže nego što je ranije planirala. Prema njegovim rečima, predlog je stigao iz Sjedinjenih Država. Moskva ga je prihvatila, dok će razvoj naslednika na obe strane teći paralelno. MSS će tako poslednje godine provesti upravo u trenutku kada se iza nje već pripremaju sasvim drugačiji modeli boravka ljudi u orbiti.
Rusija prvobitno planirala odlazak 2028. godine
Ruski plan do sada je predviđao rad sopstvenog segmenta MSS do 2028. godine, dok su SAD, Kanada, Japan i evropske zemlje već računale na korišćenje stanice do 2030.
Bakanov je tokom sastanka sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom objasnio da su se američke kolege obratile Roskosmosu sa zahtevom da Rusija ostane do kraja decenije.
“Obratile su nam se naše američke kolege, budući da se Međunarodna svemirska stanica danas sastoji od dva segmenta, ruskog i američkog, sa predlogom da produžimo njenu eksploataciju sa 2028. do 2030. godine. Izašli smo im u susret”, rekao je Bakanov.
Dogovor je zapravo sazrevao mesecima. Bakanov je još u aprilu govorio da Rusija i SAD razmatraju 2030. umesto 2028, a u julu je objavljeno da je takav okvir usaglašen. Početkom septembra šef Roskosmosa ponovo je potvrdio da je američka strana tražila produženje.
Zašto jedna strana ne može jednostavno da ode
NASA otvoreno opisuje problem: nijedan glavni partner trenutno nije sposoban da održava MSS potpuno samostalno.
Ruski segment obezbeđuje pogonske sposobnosti koje se koriste za podizanje orbite, deo kontrole položaja i manevre izbegavanja svemirskog otpada. Američki segment obezbeđuje veliki deo električne energije, komunikacione infrastrukture i drugih sistema potrebnih čitavom kompleksu.
Stanica je tokom više od 25 godina građena kao međuzavisan sistem. Njeni moduli mogu da pripadaju različitim državama, ali je njihovo svakodnevno funkcionisanje odavno povezano. NASA zbog toga navodi da nijedan partner trenutno ne može jednostavno da nastavi rad bez ostalih.
To objašnjava zašto se saradnja nastavlja i u vreme kada su politički odnosi Moskve i Vašingtona na sasvim drugom nivou nego kada je projekat započet.
Rusi grade svoju stanicu, Amerikanci prelaze na privatne
Do 2030. godine dve najveće učesnice MSS već bi trebalo da počnu prelazak na različite naslednike.
Rusija razvija Rusku orbitalnu stanicu, ROS. Bakanov je potvrdio da produženje rada MSS ne menja njen raspored i da je proizvodnja i lansiranje prvog modula i dalje planirano za 2028. godinu. To bi značilo da bi ruski kosmonauti određeno vreme mogli da rade na MSS dok se istovremeno u orbiti pojavljuju prvi elementi nove nacionalne stanice.
Američki put je drugačiji.
NASA ne planira klasičnu novu državnu stanicu koja bi jednostavno nasledila MSS. Umesto toga finansira i podržava razvoj više komercijalnih orbitalnih stanica, a zatim namerava da od privatnih kompanija kupuje prostor, vreme posada i istraživačke usluge.
Među projektima su Axiom Station, Starlab i Orbital Reef, dok NASA sarađuje i sa drugim kompanijama koje razvijaju sopstvene orbitalne platforme poput Haven-1 i Haven-2 u razvoju Vast Space. Cilj je da najmanje jedna komercijalna stanica bude spremna pre nego što MSS nestane, kako američko prisustvo u niskoj Zemljinoj orbiti ne bi bilo prekinuto.
Axiom ima poseban pristup: prvi moduli ove stanice trebalo bi najpre da budu spojeni sa MSS kako bi se prebacio značajan teret, a kasnije odvojeni i pretvoreni u samostalnu komercijalnu stanicu. Sa druge strane, veruje se da će prva američka operativna stanica biti mala Haven-1, sa četiri člana posade, zakazana za lansiranje već prvog kvartala 2027. godine.
Tako bi krajem decenije mogla da nastane zanimljiva situacija u kojoj se stara međunarodna stanica još koristi, dok se istovremeno u orbiti pojavljuju njeni ruski i američki naslednici.
Poslednja misija MSS neće biti povratak na Zemlju
Kada poslednja posada napusti stanicu, MSS neće moći jednostavno da ostane u orbiti.
Kompleks je prevelik za nekontrolisan povratak kroz atmosferu. Veliki deo konstrukcije bi izgoreo, ali pojedini masivni delovi mogli bi da stignu do površine Zemlje.
NASA je zato još 2024. izabrala SpaceX da razvije posebno američko vozilo za obaranje stanice, U.S. Deorbit Vehicle. Njegov zadatak neće biti transport ljudi ili tereta, već stvaranje dovoljno snažnog i preciznog potiska da se čitava stanica u završnoj fazi usmeri na unapred određenu putanju.
Pre toga će se orbita MSS postepeno snižavati. U završnom delu operacije pogonski sistemi stanice, brodovi povezani sa njom i novo vozilo kompanije SpaceX trebalo bi da izvedu poslednji manevar.
Cilj je da MSS uđe u atmosferu iznad udaljenog, nenaseljenog dela okeana, gde bi završili delovi konstrukcije koji prežive prolazak kroz atmosferu. NASA i partneri upravo takav kontrolisani povratak smatraju jedinim prihvatljivim načinom da se ukloni orbitalni kompleks koji je od 1998. godine narastao do objekta mase od nekoliko stotina tona.
