Američka vojska preuzela je prvi prototip borbenog vozila pešadije XM30 Wolf kompanije General Dynamics Land Systems i time prebacila višegodišnju potragu za naslednikom Bredlija sa digitalnih modela na poligon. Vozilo je isporučeno na poligonu Aberdin u Merilendu, gde počinje praktična provera sistema koji bi tokom naredne decenije trebalo da uđe u američke oklopne brigade.
Protivnik mu je XM30 Lynx kompanije American Rheinmetall Vehicles, duboko prilagođena verzija nemačkog KF41 Lynx. Konačni pobednik neće dobiti samo veliki industrijski ugovor, već će njegova konstrukcija postati M30, buduće osnovno borbeno vozilo američke mehanizovane pešadije.
Podsetimo, još u maju mesecu, kada su na MDEX 2026 predstavljeni prvi detaljni koncepti oba finalista, pisali smo da program ulazi u završnu fazu između Wolfa i Lynxa. Tada su postojali CAD modeli, tehnički zahtevi i planovi. Sada je prvi Wolf fizički predat vojsci. Sledeći prototipovi odlaze u Fort Hud u Teksasu, gde će ih američke jedinice proveravati u uslovima mnogo bližim stvarnoj borbenoj upotrebi.
Šesti pokušaj da se Bredli konačno zameni
XM30 predstavlja šesti veliki američki pokušaj da se pronađe naslednik M2 Bradley, čija služba traje više od četiri decenije. Prethodni programi od osamdesetih godina do danas završavali su otkazivanjem, promenom zahteva, eksplozijom troškova ili prototipovima koji nisu uspeli da ispune ono što je vojska tražila.
Sadašnji program ponovo je pokrenut 2021. godine, ali je ovog puta konkurencija svedena na samo dva proizvođača. General Dynamics Land Systems nudi Wolf, razvijen na osnovama koncepta Griffin III, dok American Rheinmetall Vehicles nastupa sa XM30 Lynx, izvedenim iz KF41.
Američka vojska planira da izbor pobednika izvrši 2027. godine. Puna proizvodnja trebalo bi da počne oko 2030. ukoliko razvoj i testiranja budu završeni bez većih problema, dok bi prva operativna vozila u jedinice ulazila početkom tridesetih.
Ranije objavljeni plan predviđa nabavku prvih 108 vozila do 2031. godine. Konačan broj M30 još nije objavljen, ali približno 2.400 oklopnih i mehanizovanih vozila trenutno je raspoređeno u 16 američkih oklopnih i mehanizovanih formacija, pa potencijalni obim programa može biti veoma veliki.
Wolf dobio top XM913 od 50 mm
Prvi XM30 Wolf donosi znatno veću vatrenu moć od Bredlija.
Glavno oružje je automatski top Nortrop Gruman XM913 kalibra 50 mm, posebno razvijen za program XM30. Koristi municiju 50×228 mm, što predstavlja veliki skok u odnosu na top M242 Bushmaster kalibra 25 mm kojim je naoružan M2 Bradley.
Uz glavni top nalazi se mitraljez M240 kalibra 7,62 mm. Konfiguracija može biti dopunjena daljinski upravljanim modulom sa teškim mitraljezom Browning M2A1 kalibra 12,7 mm na krovu kupole.
Predviđen je i univerzalni raketni lanser. Može da koristi protivtenkovske vođene rakete TOW ili budući CCMS-H, a arhitektura je zamišljena tako da prihvati i lutajuću municiju.
Time M30 više nije zamišljen samo kao vozilo koje desant dovodi do linije borbe i zatim ga podržava topom. Trebalo bi da napada oklop, pešadiju, utvrđene položaje, bespilotne letelice i ciljeve izvan direktne linije vidljivosti.
Dva člana posade i šest pešadinaca
XM30 napušta klasičnu tročlanu posadu.
Wolfom upravljaju samo dvojica članova posade, smeštena jedan pored drugog iza motornog odeljka. Zadnji deo trupa namenjen je transportu šest pešadinaca.
Smanjenje posade omogućila je potpuno automatizovana kupola koja ne prodire duboko u unutrašnji prostor vozila. Nišandžija više ne mora fizički da sedi u kupoli sa topom i municijom, pa je borbeni modul odvojen od prostora u kojem se nalaze ljudi.
Takvo rešenje istovremeno povećava zahteve prema senzorima, automatizaciji i softveru. Dvojica članova posade moraju da upravljaju kretanjem vozila, oružjem, senzorima, komunikacijama i velikom količinom taktičkih podataka koje bi kod starijih vozila delilo više ljudi.
Zaštita od FPV dronova postala osnovni zahtev
Jedna od najvećih razlika između Bredlija i njegovog budućeg naslednika nalazi se u načinu na koji je projektovana zaštita.
XM30 od početka nastaje u svetu u kojem mali FPV dron vredan nekoliko stotina ili nekoliko hiljada dolara može da napadne višemilionsko oklopno vozilo sa krova, zadnjeg dela ili drugog slabije zaštićenog pravca.
Wolf koristi višeslojnu modularnu pasivnu zaštitu, dok tačan nivo balističke otpornosti ostaje poverljiv. Pasivni oklop dopunjava aktivni sistem zaštite Iron Fist izraelske kompanije Elbit Systems.
Iron Fist je već izabran i za modernizovane verzije Bredlija, ali kod XM30 aktivna zaštita postaje sastavni deo čitavog koncepta preživljavanja. Senzori treba da otkriju dolazeći projektil, raketu ili drugu pretnju, a sistem zatim pokušava da je uništi pre udara u vozilo.
Oba finalista programa posebnu pažnju posvećuju napadima dronova. Predviđeni su dodatni senzori za njihovo otkrivanje, povezivanje sa sistemom za upravljanje vatrom i upotreba automatizovanih funkcija koje bi posadi pomogle da reaguje dovoljno brzo na male i kratkotrajno vidljive ciljeve.
Veštačka inteligencija ulazi u sistem za upravljanje vatrom
XM30 pripada američkom programu digitalnog razvoja borbenih vozila i od početka se projektuje kao softverska platforma.
Vozilo koristi modularnu arhitekturu usklađenu sa standardom MOSA, Modular Open Systems Approach, kako u softveru tako i u hardveru. Ideja je da se senzori, računari, komunikaciona oprema, sistemi elektronskog ratovanja i novi algoritmi menjaju tokom životnog veka vozila bez velikih intervencija na osnovnoj konstrukciji.
Sistem za upravljanje vatrom koristi softversku pomoć i elemente veštačke inteligencije za obradu podataka sa više senzora. Posada treba da dobije automatsku pomoć pri otkrivanju, klasifikovanju i određivanju prioriteta ciljeva umesto da svaki senzor prati kao zaseban sistem.
GDLS-ov direktor strategije i razvoja Džefri Norman, nekadašnji oficir američke vojske koji je učestvovao i u definisanju zahteva za novu generaciju borbenih vozila, naglasio je da je Wolf napravljen sa modularnom arhitekturom koja omogućava kontinuirano dodavanje novih tehnologija i softverskih verzija.
Od virtuelnog vozila do pravog prototipa
U prethodnim tekstovima detaljno smo pisali i o neobičnom načinu na koji se XM30 razvija. Veliki deo konstrukcije, sistema i borbenih scenarija proveravan je digitalno pre izrade fizičkih prototipova.
Američka vojska koristi pristup u kojem se različite konfiguracije testiraju u virtuelnom okruženju, uključujući položaj posade, rad senzora, naoružanje i integraciju softvera. Eksperimentalna kupola Proteus služila je za proveru veštačke inteligencije, automatizacije i novih digitalnih funkcija pre nego što se kompletno vozilo pojavilo na gusenicama.
Dolazak prvog Wolfa u Aberdin označava prelazak iz te faze u stvarna ispitivanja. Sledeći primerci biće poslati u Fort Hud, gde će vojnici proveravati mobilnost, vatrenu moć, ergonomiju, senzore, pouzdanost i način na koji dvočlana posada funkcioniše pod opterećenjem. Rezultati testa biće direktno upoređivani sa XM30 Lynxom.
Wolf protiv Lynxa
Dva kandidata dele nekoliko osnovnih zahteva američke vojske. Oba imaju top od 50 mm, bespilotnu kupolu, posadu od dva člana, prostor za šest pešadinaca, modularnu zaštitu, aktivni sistem zaštite i arhitekturu koja mora da prihvata buduće senzore i oružje.
Razlike se nalaze u samoj konstrukciji i načinu na koji proizvođači pokušavaju da ispune iste zahteve.
Wolf koristi kompaktniju arhitekturu zasnovanu na iskustvu General Dynamicsa sa porodicom Griffin i drugim guseničnim platformama. Lynx polazi od većeg KF41 i ostavlja dosta prostora za buduće pakete oklopa, elektronsko ratovanje i dodatnu opremu.
Rheinmetall računa na modularnost već razvijene platforme, dok General Dynamics ima ogromno iskustvo proizvodnje i održavanja američkih kopnenih sistema. Američka vojska neće birati samo bolju demonstraciju na poligonu, već i cenu proizvodnje, mogućnost održavanja, industrijski kapacitet i prostor za modernizaciju tokom nekoliko decenija.
Naše mišljenje: Wolf je favorit
Rheinmetallov Lynx jeste ozbiljan kandidat i američka vojska ga očigledno ne drži u programu samo radi dekoracije. American Rheinmetall je ponudu duboko prilagodio američkim zahtevima, okupio lokalne partnere (RTX, L3Harris, Allison, Textron i Anduril) i pokušao da ukloni politički problem nemačkog porekla platforme. Ipak, prednost trenutno vidimo na strani General Dynamics Land Systemsa.
GDLS već decenijama proizvodi i održava najvažnije američke gusenične borbene sisteme, raspolaže domaćom industrijskom infrastrukturom, dobavljačkim lancem i odnosima sa vojskom, a XM30 će se uvoditi gotovo paralelno sa novim tenkom M1E3 Abrams, a američka vojska želi da oba sistema radi zajedno u oklopnim brigadama. Kod programa koji može obuhvatiti hiljade vozila, Pentagon neće gledati samo rezultate gađanja i mobilnosti, već i cenu životnog ciklusa, brzinu proizvodnje, rezervne delove, održavanje i mogućnost naglog povećanja proizvodnje u ratu.
Lynx može da pobedi ukoliko tokom testiranja pokaže veću tehničku ili finansijsku prednost, ali ukoliko rezultati budu približno izjednačeni, teško je zamisliti da američka vojska bez ozbiljnog razloga prepusti jedan od svojih najvažnijih budućih oklopnih programa Rheinmetallu umesto General Dynamicsu. Trenutno bismo Wolfu dali približno 60 do 70 odsto šanse, a Lynxu 30 do 40 odsto. Konačnu odluku očekujemo 2027. godine, kada će stvarna vojna ispitivanja pokazati da li Rheinmetall ima dovoljno veliku prednost da preokrene industrijsku računicu koja trenutno ide u korist GDLS-a.
