Kina i Rusija trenutno prednjače u odnosu na Sjedinjene Države u operativnom hipersoničnom oružju. Vašington je sada identifikovao još jednu ključnu oblast, antisatelitske kapacitete, gde planira da ih sustigne.
Svemir je decenijama predstavljao prednost vojska najvećih sila, od navigacije i komunikacija do izviđanja, navođenja oružja i ranog upozoravanja na raketne napade. Upravo ta zavisnost sada postaje i jedna od najvećih potencijalnih slabosti SAD u sukobu sa tehnološki ravnopravnim protivnikom.
Američki vojni vrh sve otvorenije govori da sateliti više ne mogu da se tretiraju kao infrastruktura koja će jednostavno nastaviti da radi dok se rat vodi hiljadama kilometara ispod njih. Kina i Rusija razvile su rakete, ometače, lasere, manevarske satelite i druge sisteme namenjene ometanju ili uništavanju protivničkih sredstava u orbiti.
Vašington zato priprema sopstveni zaokret ka mnogo otvorenijoj militarizaciji svemira. Posle projekta protivraketne odbrane Zlatna kupola i ubrzavanja proizvodnje ključnih vrsta municije, među visoke prioritete sada ulaze i takozvane integrisane svemirske vatre.
Sam naziv skriva prilično direktan zahtev: američkoj vojsci nisu potrebni samo sateliti koji mogu da prežive napad, već i sredstva kojima može da onesposobi protivničke satelite. Komandant Američke svemirske komande, general Stiven Vajting, sada je tu potrebu izneo bez mnogo diplomatskog jezika.
Govoreći na godišnjem Simpozijumu o svemirskoj i protivraketnoj odbrani u Hantsvilu u Alabami, Vajting je zatražio kredibilne i poznate kinetičke i nekinetičke sposobnosti kojima bi SAD mogle da oštete ili unište protivnička svemirska sredstva ukoliko rat zahvati orbitu.
Satelit nema rov u koji može da se sakrije
Vajting je upozorio da čak ni izuzetno napredan satelit nema veliku vrednost ukoliko je lako pronaći, ometati ili uništiti.
“U svemiru nema sigurne luke. Ne možete iskopati rov ili izgraditi štit”, rekao je, naglašavajući da se sateliti stalno ili predvidljivo nalaze unutar dometa protivničkog oružja.
Prema njegovim rečima, SAD mogu napraviti najnaprednije satelite u istoriji, ali njihove performanse postaju beznačajne ukoliko zavise od ranjive prateće infrastrukture koja može biti uništena prvog dana rata.
Posebno je izdvojio Kinu, za koju je naveo da raspolaže protivsatelitskim raketama sa direktnim usponom, zemaljskim laserima, sistemima za ometanje i manevarskim satelitima dvostruke namene.
Vajting smatra da je cilj tih sposobnosti da oslabe sadašnju američku prednost i omoguće Kini veću slobodu manevra i logističku prednost u svemiru.
“Opstanak u svemiru nije samo nešto što je dobro imati. Potrebno ga je imati”, poručio je.
Pet sposobnosti koje SAD žele između 2029. i 2033.
Američka svemirska komanda definisala je pet oblasti na koje želi da usmeri razvoj tokom perioda od 2029. do 2033. godine. Vajting je naglasio da se ne radi o listi želja, već o jasnom signalu industriji i drugim institucijama koje sposobnosti vojska očekuje.
Prvi prioritet predstavljaju integrisane svemirske vatre. Pod tim izrazom podrazumevaju se kinetička i nekinetička sredstva kojima bi SAD odvraćale, ometale ili uništavale pretnje u orbiti.
“Mi smo borbena komanda i borimo se da bismo dobili ratove”, rekao je Vajting. “Da bismo pobedili, potrebne su nam verodostojne, priznate kinetičke i nekinetičke vatre.”
Drugi prioritet je kontra-pLEO tehnologija, odnosno sposobnost delovanja protiv velikih konstelacija u proliferisanoj niskoj Zemljinoj orbiti. U toj zoni već se nalaze hiljade satelita, uključujući gotovo 10.000 SpaceX satelita, dok Kina i Rusija takođe ubrzano povećavaju broj svojih sistema.
Vajting je otvoreno rekao da ne želi da američke snage budu ugrožene zato što protivnik raspolaže velikom konstelacijom sposobnom da ih pronađe, identifikuje, prati i prosledi podatke za napad.
Treći prioritet je zajednička integrisana svemirska komanda i kontrola. Cilj je povezivanje senzora, računarskih sistema i komandi tako da se odluke u mogućem svemirskom sukobu donose u taktički relevantnom vremenu.
Četvrti predstavlja namensku svest o svemirskom domenu. Američke snage žele da mnogo preciznije znaju gde se nalazi svaki važan objekat, šta radi i da li predstavlja pretnju. Vajting je zatražio pristup “kvaliteta cilja”, sličan onome koji protivraketna odbrana koristi prilikom praćenja balističkih raketa.
Peti prioritet je održivi svemirski manevar, odnosno mogućnost dopunjavanja goriva i servisiranja satelita u orbiti.
Američki sateliti danas uglavnom zavise od količine goriva koju ponesu prilikom lansiranja. Svaki manevar zato troši ograničen resurs i može skratiti njihov životni vek.
Kina je u martu demonstrirala servisiranje satelita u orbiti pomoću fleksibilne robotske ruke, uključujući operacije povezane sa dopunjavanjem goriva i uklanjanjem svemirskog otpada. Ista tehnologija može imati i vojnu primenu.
“Moramo biti u stanju da aktivno izbegavamo pretnje i manevrišemo kako bismo stekli prednost nad našim protivnicima”, rekao je Vajting.
Kina je satelit uništila još 2007. godine
Najdirektnije kinetičko protivsatelitsko oružje predstavlja raketa koja sa Zemlje presreće satelit u orbiti.
Kina je 2007. izvela poznati test u kojem je balističkom raketom i kinetičkim presretačem uništila sopstveni neaktivni meteorološki satelit FengJun-1C na visini od približno 865 kilometara.
Peking je od tada izveo više testova tehnologija povezanih sa direktnim protivsatelitskim presretanjem.
Najpoznatiji kineski sistem je SC-19, kome se pripisuje sposobnost delovanja na visinama približno 1.000 do 1.500 kilometara, što bi pokrivalo veliki deo satelita u niskoj Zemljinoj orbiti.
Sposobnosti protiv LEO ciljeva smatraju se znatno zrelijim od kineskih programa namenjenih satelitima u srednjoj i geostacionarnoj orbiti. Za MEO i GEO sisteme nema dovoljno javnih podataka da bi se pouzdano ocenilo koliko su blizu operativne upotrebe.
Kina je istovremeno razvijala manevarske satelite sposobne da priđu drugim objektima, kao i zemaljske lasere, elektronske ometače, sajber sposobnosti i moguće mikrotalasne sisteme velike snage.
Bivši načelnik američkih svemirskih operacija general Čens Salcman upozoravao je da Kina razvija čitav arsenal kontrasvemirskih sistema, od lasera koji mogu poremetiti ili oštetiti optičke senzore do satelita sposobnih za fizičku interakciju sa drugim objektima u orbiti.
Ruski Nudol
Rusija je razvila protivsatelitski sistem Nudol, poznat i kao A-235, i više puta ga testirala.
Najpoznatiji slučaj dogodio se 2021. godine, kada je Rusija kinetičkim presretačem uništila sopstveni satelit u niskoj Zemljinoj orbiti.
Moskva je razvijala i manevarske satelite koji su se približavali američkim svemirskim sredstvima, uključujući sisteme koje američki izvori opisuju kao konstrukcije tipa “ruske lutke”, gde se iz jednog satelita oslobađa drugi objekat.
Rusija takođe ulaže u elektronsko ratovanje, zemaljske lasere, usmerenu energiju i sajber sposobnosti protiv svemirske infrastrukture.
Sjedinjene Države su javno priznale znatno uži deo svog arsenala. Među poznatim sistemima je Counter Communications System, zemaljski sistem elektronskog ratovanja namenjen ometanju satelitskih komunikacija.
To ne znači da je CCS jedina američka protivsatelitska sposobnost. Rusija, Kina i SAD verovatno imaju dodatne programe koji nisu javno predstavljeni.
Administracija Džoa Bajdena je 2022. uvela jednostrani moratorijum na destruktivna testiranja protivsatelitskih raketa sa direktnim usponom, pre svega zbog ogromne količine svemirskog otpada koju takva presretanja stvaraju.
Sadašnji zahtev Američke svemirske komande ne govori o ukidanju tog moratorijuma, ali jasno pokazuje smer razvoja. Vajting želi sposobnosti koje mogu da “pucaju, kreću se i komuniciraju” na isti način na koji to rade ostale grane američkih snaga.
“Ukratko, svemir mora da se bori kao zajedničke snage”, rekao je.
General nije objasnio kakva konkretna kinetička oružja SAD planiraju, niti da li bi budući sistemi bili lansirani sa Zemlje, raspoređeni u orbiti ili kombinovali više metoda. Integrisane svemirske vatre su, međutim, sada eksplicitno postavljene među glavne američke prioritete za period nakon 2029. godine.
Kina je tigar od papira, a Amerika je preparini beloglavi orao i porediti ih vojno sa Rusijom je stvarno presmesno!