Ruski raketni i bespilotni udari na Ukrajinu više ne zavise samo od zaliha stvorenih pre početka rata. Prema najnovijoj proceni ukrajinske vojne obaveštajne službe, ruska industrija došla je do tačke na kojoj sada može istovremeno da nadoknađuje potrošeno naoružanje i održava visok tempo napada.
Zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Vadim Skibicki tvrdi da se najvažnije porodice raketa trenutno proizvode iznad planiranih mesečnih količina. Posebno se ubrzava proizvodnja sistema koji su Moskvi najpotrebniji za napade na ciljeve duboko iza linije fronta.
Paralelno sa raketama, menja se i struktura proizvodnje bespilotnih letelica, gde pored velikog broja Geranja sve veće mesto dobijaju brže verzije sa mlaznim pogonom. To znači da se ukrajinska protivvazdušna odbrana ne suočava samo sa većim brojem ciljeva, već i sa njihovom sve različitijom brzinom i putanjama leta.
Ruska industrija pritom, prema Kijevu, ne pokušava da jednako povećava proizvodnju svakog postojećeg tipa projektila. Kapaciteti se prebacuju između programa u zavisnosti od trenutnih potreba vojske, što omogućava koncentraciju resursa na oružje koje se intenzivnije koristi.
Skibicki zbog toga ocenjuje da nema osnova za očekivanje duže prinudne pauze u ruskim napadima zbog nedostatka raketa ili dronova.
Proizvodnja premašuje planove, Cirkon već završio godišnju kvotu
Prema podacima koje je izneo ukrajinski obaveštajni zvaničnik, proizvodnja glavnih tipova ruskih raketa trenutno dostiže između 110 i 120 odsto planiranih mesečnih količina.
Skibicki tvrdi da su godišnji planovi za proizvodnju hipersoničnih raketa Cirkon i modernizovanih projektila porodice P-800 ispunjeni već tokom prvih sedam meseci 2026. godine.
Takvi podaci, ukoliko odražavaju stvarni tempo proizvodnje, ukazuju da ruska vojna industrija ne pokušava samo da nadoknadi rakete potrošene tokom prethodnih godina, već da pojedine programe ubrzava iznad prvobitnih planova.
Istovremeno se sredstva ne raspoređuju ravnomerno. Prema Skibickom, proizvodnja vazdušno lansiranih balističkih raketa Kinžal i raketa H-32 obustavljena je od aprila, dok su novac, komponente i proizvodni kapaciteti preusmereni na druge tipove projektila.
Takva odluka ne mora da znači odustajanje od tih sistema, već pokazuje mogućnost prebacivanja industrijskih resursa tamo gde ruska komanda trenutno vidi veću potrebu.
Balističke rakete ostaju najteži problem za ukrajinsku PVO
Posebno povećanje proizvodnje balističkih projektila predstavlja ozbiljan problem za ukrajinsku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.
Balistički ciljevi zbog velikih brzina i putanje leta zahtevaju naprednije presretače od većine krstarećih raketa i sporijih bespilotnih letelica. Broj ukrajinskih sistema sposobnih za takva presretanja ograničen je, kao i količina odgovarajućih raketa za njih.
Ruska strana zato može da kombinuje različite kategorije naoružanja u istom napadu: jeftiniji dronovi povećavaju broj ciljeva, krstareće rakete prilaze sa različitih pravaca, dok balistički projektili ostavljaju znatno kraće vreme za reakciju.
Industrijska fleksibilnost koju opisuje ukrajinska obaveštajna služba omogućava Moskvi da proizvodne kapacitete prilagođava upravo takvoj strukturi udara.
Oko 11.000 udarnih dronova samo tokom avgusta
Još veći brojevi pojavljuju se kod bespilotnih letelica. Skibicki tvrdi da Rusija tokom avgusta planira proizvodnju približno 11.000 udarnih dronova različitih tipova.
Dosadašnja ruska kampanja velikim delom se oslanjala na relativno jeftine Geranje sa klipnim motorima, koji se mogu lansirati u velikom broju i koristiti za iscrpljivanje ukrajinske PVO.
Sada se proizvodna infrastruktura prilagođava većem obimu izrade Geranja-4 i Geranja-5 sa mlaznim pogonom. Njihova veća brzina skraćuje vreme dostupno posadama protivvazdušne odbrane i smanjuje mogućnost presretanja nekim jeftinijim sredstvima koja su uspešno korišćena protiv sporijih dronova.
Ruska proizvodnja tako se kreće prema kombinaciji masovnosti i većih performansi, umesto oslanjanja na samo jednu kategoriju oružja. Prema proceni ukrajinske obaveštajne službe, upravo ta proizvodna baza omogućava nastavak velikih raketnih i bespilotnih napada bez dugih perioda potrebnih za ponovno punjenje skladišta.
Vidim,proizvodnja se sve više okreće ka kvalitetu,ali kako reče Generalisimus Staljin:’i kvantitet je kvalitet sam po sebi!’
Ukri,
koga i zasto upozoravate, pa zar vi ne pobedjujete Rusiju?
Ustvari, a sta to bese ukrajinska PVO?
Koliko je opste poznato uki nikad nisu imali vlastitu PVO, do kraja 2022. su se koristili sovjetskim sistemima “S-300”, zatim americkim “Patriot”-ima i nemackim “Iris-T” koji su i jedni i drugi pri kraju evropskih-svetskih zaliha.