Počasni probni pilot Ruske Federacije, pukovnik Pjotr Pavlovič Tutakin, poginuo je u padu lakog aviona na aerodromu Vihrevo u Moskovskoj oblasti. Prema prvim izveštajima, nesreća se dogodila tokom leta na maloj sportsko-školskoj letelici tipa Zlin, a u avionu su se nalazile dve osobe.
Pored Tutakina, koji je imao 70 godina, poginuo je i Aleksej N, star 52 godine. Avion se srušio u neposrednoj blizini piste, na oko 50 metara od poletno-sletne staze, nakon čega se trup zapalio. Preživeli nisu pronađeni.
Ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj, Rosavijacija, klasifikovala je pad kao vazduhoplovnu katastrofu. Pokrenuta je istraga, a u proveru okolnosti uključeni su nadležni vazduhoplovni i istražni organi. Preliminarno se kao mogući uzrok pominje greška u pilotiranju, ali za sada nije zvanično potvrđeno ko je bio za komandama u trenutku nesreće.
U prvim izveštajima pojavljuju se i različite oznake letelice, pa se navodi Zlin-142, odnosno Zlin Z-42. Reč je o porodici lakih čehoslovačkih školskih i sportskih aviona, korišćenih za obuku, trenažu, navigacione letove i osnovne akrobatske manevre. Takve letelice deluju jednostavno u poređenju sa borbenim avionima na kojima je Tutakin proveo karijeru, ali upravo mali aerodromi, kratki prilazi, niske visine i ograničeno vreme za reakciju često ne ostavljaju mnogo prostora za ispravljanje greške.
Pilot iz sveta ozbiljnih ispitivanja
Pjotr Pavlovič Tutakin nije bio običan sportski pilot koji je stradao u privatnom letu. Bio je deo uskog kruga ruskih probnih pilota koji su radili na zadacima gde se greške plaćaju trenutno, a svaki let ima inženjersku, vojnu i operativnu vrednost.
Prema dostupnim biografskim podacima, Tutakin je od 1982. služio kao probni pilot u lovačkoj avijaciji. To vreme pripada završnoj fazi Hladnog rata, kada su sovjetski lovci i presretači prolazili kroz intenzivne programe ispitivanja, modernizacije i uvođenja novih sposobnosti. Takvi piloti nisu samo upravljali avionima, već su proveravali granice sistema, ponašanje letelice u posebnim režimima, rad opreme, naoružanja, dopunskih rezervoara, veza i procedura.
Posebno se izdvaja njegov rad na ispitivanju dopune gorivom u vazduhu na MiG-31 i Su-33. Kod MiG-31, teškog presretača velikog dometa, dopuna gorivom u letu značila je povećanje operativnog radijusa i duže zadržavanje u zoni patroliranja. Za avion čija je osnovna uloga zaštita ogromnog vazdušnog prostora, naročito severnih i udaljenih pravaca, to nije bila sporedna sposobnost.
Kod Su-33, palubnog lovca razvijenog za upotrebu sa nosača aviona, dopuna gorivom u vazduhu imala je drugačiju, ali jednako važnu dimenziju. Pomorska avijacija radi u ograničenijim uslovima, sa kratkim poletanjem, ograničenom masom pri poletanju i stalnim pritiskom dometa. Ispitivanje takvih režima zahteva pilota koji razume i samu letelicu i širi taktički smisao sposobnosti koju proverava.
Tutakin se u izvorima navodi kao vodeći pilot u ispitivanjima dopune gorivom na MiG-31. To znači da nije bio samo učesnik programa, već jedan od ljudi koji su neposredno izvodili i potvrđivali postupke od kojih kasnije zavise borbene jedinice.
Instruktor probnih pilota
Još jedan važan deo njegove karijere bio je rad instruktora u Centru za obuku probnih pilota. Ta uloga često ostaje u senci samih letova, ali je za vojnu avijaciju presudna. Probni pilot ne mora samo da bude hrabar i vešt; mora da ume da analizira ponašanje aviona, prenese utiske inženjerima, poštuje program ispitivanja, prepozna rizik i ostane hladan kada letelica ne reaguje kako se očekuje.
Obuka takvih pilota traži ljude koji iza sebe imaju stvarno iskustvo na složenim avionima. Instruktor u toj oblasti ne predaje školsku teoriju, već prenosi način razmišljanja: kada nastaviti ispitivanje, kada prekinuti zadatak, kako opisati kvar, kako odvojiti osećaj od instrumenta i kako preživeti situaciju u kojoj avion više nije u normalnom režimu leta.
Tutakinova karijera imala je i trenutke koji pokazuju koliko je posao probnog pilota opasan. U dostupnim biografskim podacima pominje se da se katapultirao iz MiG-29UB tokom obuke za dopunu gorivom u vazduhu. Sam taj detalj govori da je radio u zoni visokog rizika, gde se novi postupci i sistemi proveravaju pre nego što uđu u širu upotrebu.
Zvanje počasnog, odnosno zaslužnog probnog pilota Ruske Federacije nije formalna etiketa za dug staž. Dodeljuje se ljudima koji su godinama učestvovali u ispitivanju nove vazduhoplovne tehnike, doprinosili razvoju sistema, unapređenju procedura i obuci kadrova. U ruskoj avijaciji, gde je tradicija probnih pilota posebno jaka još od sovjetskog perioda, takvo zvanje nosi ozbiljnu težinu.
Tragičan kraj na malom avionu
Zbog toga je smrt Pjotra Tutakina u padu lakog Zlina posebno upečatljiva. Čovek koji je testirao režime leta i dopune gorivom na borbenim avionima velikih performansi poginuo je ne u presretaču, palubnom lovcu ili eksperimentalnoj mašini, već na malom aerodromu, u avionu namenjenom za daleko skromnije zadatke.
Takvi slučajevi nisu nepoznati u avijaciji. Iskusni vojni i probni piloti često nastavljaju da lete i posle završetka aktivne službe, na lakim avionima, u aeroklubovima, privatnim letelicama ili kao instruktori. Veliko iskustvo smanjuje rizik, ali ga ne uklanja. Mala avijacija ima sopstvene opasnosti: kratke piste, niske visine, brze promene situacije, starije letelice, ograničene sisteme zaštite i minimalnu rezervu za grešku pri poletanju ili sletanju.
Prema dostupnim izveštajima, avion se srušio veoma blizu piste, što ukazuje na kritičnu fazu leta. Poletanje i sletanje su najosetljiviji delovi svakog leta, jer avion ima malu visinu, brzina je ograničena, a vreme za odluku meri se sekundama. Požar koji je izbio posle udara dodatno je smanjio šanse za preživljavanje.
Istraga će morati da utvrdi stanje letelice, tok leta, meteorološke uslove, postupke posade, tehničku ispravnost, eventualni kvar motora ili komandi i tačan trenutak u kojem je let prešao u katastrofu. Dok se ti nalazi ne objave, preliminarna verzija o grešci u pilotiranju ostaje samo početna radna pretpostavka.
