Ažuriranje: eksplozije na jugu Irana, Teheran gađao američke baze u regionu
Kriza oko oborenog američkog helikoptera AH-64 Apač kod Ormuskog moreuza prerasla je u direktan oružani sukob između Irana i Sjedinjenih Država. Nakon što je Donald Tramp optužio Teheran za obaranje američkog helikoptera i najavio odgovor, snažni udari pogodili su ključne infrastrukturne i priobalne objekte na jugu Irana, a Islamska Republika je zatim proširila odmazdu na američke vojne baze u više arapskih država.
Prema iranskoj državnoj agenciji Mehr, potvrđena je vanredna situacija zbog eksplozija u lučkom kompleksu Sirik, na obali Omanskog zaliva. Reč je o objektu koji se nalazi kritično blizu ulaza u Ormuski moreuz, upravo u zoni gde su prethodno naglo porasle vojne tenzije između Teherana i Vašingtona.
Istovremeno, međunarodni resursi za praćenje i kanali za brzo upozoravanje, uključujući Rerum Novarum, prijavili su prve izveštaje o eksplozijama na ostrvu Kešm, gde se nalaze baze Korpusa islamske revolucionarne garde. Detonacije su prijavljene i iz Bandar Abasa, glavnog iranskog lučkog grada na jugu zemlje. Lokalne snage bezbednosti i jedinice protivvazdušne odbrane stavljene su u stanje pripravnosti, dok zvanične informacije o prirodi udara i obimu štete još nisu objavljene.
Prema dostupnim navodima, američki udari usledili su nakon što je Pentagon, uz odobrenje predsednika Donalda Trampa, pokrenuo operaciju kao odgovor na obaranje Apača iznad Ormuskog moreuza. Američki helikopter se srušio kod obale Omana, a oba člana posade su spasena. Kasniji izveštaji naveli su da je spasavanje izvedeno uz pomoć bespilotnog čamca američke mornarice, koji je pilote prevezao do mesta gde ih je pokupio helikopter.
Iran je potom pokrenuo masovnu operaciju odmazde. Prema rečima američkog novinara Baraka Ravida iz Aksiosa, koji se poziva na zvaničnika američke administracije, iranske snage su istovremeno lansirale najmanje četiri balističke rakete i grupu udarnih dronova na američke vojne baze u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu.
Centralna komanda iranskih oružanih snaga Hatam el-Anbija zvanično je potvrdila operaciju. U posebnom saopštenju navedeno je da su mete bili američki kopneni objekti, kao i sedište i baze Pete flote američke mornarice u Bahreinu. Prema saopštenju iranskog vojnog rukovodstva, napadi su izvedeni kamikaza dronovima, dok se obim štete i moguće žrtve među američkim osobljem još analiziraju u Pentagonu.
Novinska agencija Fars, pozivajući se na vojno rukovodstvo, objavila je da su baze američke Pete flote u Bahreinu bile među primarnim metama. U isto vreme, udarne jedinice IRGC-a napale su glavnu američku vojnu bazu u jordanskom gradu Al-Azrak.
Time je kriza koja je počela padom američkog Apača i američko-iranskim nadmetanjem u Ormuskom moreuzu prešla u novu fazu. Više se ne radi samo o blokadi iranskih luka, presretanju tankera ili pojedinačnom incidentu u vazduhu. Nakon američkih udara na jug Irana i iranskog raketno-dronovskog napada na američke baze u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu, sukob je prerastao u otvorenu razmenu udara između dve države.
Nadležne službe trenutno procenjuju štetu na američkim objektima, dok se broj mogućih žrtava još utvrđuje.
Obaranje Apač helikoptera
Pad američkog jurišnog helikoptera AH-64 Apač kod Ormuskog moreuza više nije samo incident nepoznatog uzroka. Prema Aksiosu, koji se poziva na visokog američkog zvaničnika, istraga američke vojske pokazala je da je iranski dron udario u helikopter koji se 8. juna srušio kod obale Omana.
Time je slučaj prešao iz zone tehničke istrage u direktnu vojno-političku krizu između Vašingtona i Teherana. Prvobitno je Centralna komanda SAD saopštila da se helikopter srušio u blizini Ormuza i da je uzrok incidenta pod istragom. Sada američki izvori navode da je u pitanju kontakt sa iranskom bespilotnom letelicom.
Jedan visoki američki zvaničnik rekao je Aksiosu da istraga još ispituje da li je napad bio nameran. Drugi američki zvaničnik, koji je razgovarao sa Al-Arabijom, otišao je korak dalje i naveo da postoje indikacije da je Iran namerno ciljao helikopter.
Predsednik SAD Donald Tramp već je javno optužio Iran. U objavi na Truth Socialu poručio je da je Islamska Republika „oborila“ američki visokotehnološki helikopter Apač dok je patrolirao Ormuskim moreuzom.
„Upravo me je naša sjajna vojska obavestila da su Iranci sinoć oborili jedan od naših visokotehnoloških helikoptera Apač dok je patrolirao Ormuskim moreuzom. U njemu su bila dva pilota, oba živa i nepovređena. Ipak, Sjedinjene Države, naravno, moraju da odgovore na ovaj napad“, naveo je Tramp.
Piloti spaseni posle dva sata, prvi put korišćen bespilotni čamac
Oba člana posade preživela su pad. Centralna komanda SAD objavila je da su pilot i oficir za sisteme naoružanja spaseni oko dva sata nakon što se Apač srušio kod obale Omana.
Kasniji izveštaji otkrili su zanimljiv detalj: spasavanje je izvedeno uz pomoć bespilotnog čamca američke mornarice. To plovilo je pilote prevezlo do lokacije gde ih je potom pokupio helikopter. Prema dostupnim navodima, ovo je prvi put da su Sjedinjene Države koristile bespilotni čamac za spasavanje ljudi na moru.
Taj podatak dodatno pokazuje koliko se rat u Zalivu promenio. Bespilotni sistemi više nisu samo izviđačke ili napadne platforme, već ulaze i u zadatke izvlačenja ljudi iz opasnih zona. U prostoru kao što je Ormuski moreuz, gde se prepliću dronovi, helikopteri, ratni brodovi, tankeri i raketne pretnje, čak i spasavanje postaje deo šire borbene arhitekture.
Apač nije jeftina platforma. Potpuno opremljen helikopter ovog tipa može koštati više od 50 miliona dolara. Američka vojska ih je koristila za patroliranje Ormuskim moreuzom, napade na male iranske čamce i presretanje dronova lansiranih iz Irana preko plovnog puta i drugih zona Persijskog zaliva.
Iran odbacuje američku verziju i preti odgovorom
Teheran nije prihvatio američku verziju događaja. Iranski zvaničnik koji je razgovarao sa Al-Džazerom odbacio je tvrdnje američke vojske i rekao da helikopter nije leteo iznad međunarodnih voda.
Još važnije, isti zvaničnik upozorio je da će Islamska Republika snažno i odmah odgovoriti na svaki američki napad. To znači da bi eventualna američka odmazda mogla da otvori novi krug direktnih udara, ne samo u Ormuskom moreuzu, već i širom Zaliva.
Upozorenje je stiglo i od iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija. On je na mreži X napisao da Iran preferira diplomatiju, ali je jasno stavio do znanja da Teheran zna da odgovori i vojnim jezikom.
„Iran preferira jezik diplomatije. Međutim, kao što su naši hrabri ratnici pokazali svetu, znamo da govorimo i druge jezike“, poručio je Aragči.
Ta poruka dolazi u trenutku kada su diplomatski napori praktično zaglavljeni, a sukob se sve brže vraća na teren. Američki napad na Iran mogao bi da usledi u roku od nekoliko sati, ali se ne očekuje da bi bio opsežan. Ipak, iranski odgovor bi gotovo sigurno usledio, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju.
Ormuz, Izrael i Iran ponovo u istom lancu eskalacije
Incident sa Apačem dogodio se neposredno posle ozbiljne eskalacije tokom vikenda, kada su Iran i Izrael razmenili prve direktne udare od početka primirja. Time je formalni prekid vatre ponovo doveden na ivicu pucanja.
Ormuski moreuz već je bio tačka pritiska. Iran je ograničio pomorski saobraćaj kao odgovor na američke i izraelske vazdušne napade, dok su Sjedinjene Države 13. aprila uvele pomorsku blokadu iranskih luka. Američke snage su od tada, prema podacima CENTCOM-a, onesposobile više brodova koji nisu postupili po instrukcijama, preusmeravale tankere i dozvoljavale prolaz brodovima sa humanitarnom pomoći.
U prethodnom incidentu, američki F/A-18 Super Hornet sa nosača USS Abraham Linkoln pogodio je tanker Marivex u Omanskom zalivu nakon što je posada, prema američkoj strani, pokušala da nastavi ka Iranu uprkos blokadi. Sada se toj pomorskoj krizi dodaje i obaranje, odnosno udar iranskog drona u američki Apač.
Za Trampa, incident traži odgovor. Za Iran, svaki američki odgovor tražiće protivodgovor. Upravo tu se nalazi najopasniji deo cele krize: nijedna strana ne želi da izgleda kao da se povlači, a prostor za grešku u Ormuskom moreuzu meri se minutima.
Rat je sada udaljen samo jednu pogrešnu procenu od nastavka.
