Bliski istok ponovo se našao na ivici velike eskalacije nakon što je predsednik SAD Donald Trump izjavio da je u poslednjem trenutku otkazao planirani veliki vojni napad na Iran.
Prema njegovim rečima, udar je trebalo da bude izveden već narednog dana, ali je stopiran nakon direktnih poziva lidera Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su tražili dodatno vreme za pregovore sa Teheranom.
Tramp je u objavi na Truth Social naveo da su ga emir Katara šeik Tamim bin Hamad Al Tani, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman i predsednik UAE Mohamed bin Zajed zamolili da sačeka jer smatraju da još postoji mogućnost postizanja sporazuma.
„Ovaj sporazum će uključivati, što je najvažnije, nikakvo nuklearno oružje za Iran“, napisao je Tramp.
Istovremeno je jasno stavio do znanja da planovi za napad nisu odbačeni, već samo privremeno odloženi.
Prema njegovim rečima, ministru rata Hegsetu, načelniku Združenog generalštaba generalu Danijelu Kejnu i američkoj vojsci naređeno je da budu spremni za nastavak operacije „u svakom trenutku“ ukoliko pregovori propadnu.
Dakle, poruka Vašingtona više liči na ultimatum nego na stvarnu deeskalaciju.
Tramp je dodatno pojačao ton u razgovoru za New York Post, gde je izjavio da trenutno „nije otvoren ni za kakve ustupke“ Iranu, uključujući ranije pominjani mogući moratorijum na obogaćivanje uranijuma.
„Žele dogovor više nego ikada, jer znaju šta će se uskoro dogoditi“, rekao je američki predsednik.
Prema američkim medijima, Tramp je tokom vikenda održao više sastanaka sa svojim timom za nacionalnu bezbednost u golf klubu u Virdžiniji nakon povratka iz Kine, dok deo američkih saveznika i dalje vrši pritisak da se nastave vojne operacije protiv Irana.
Teheran je reagovao gotovo odmah
Iranski predsednik Masoud Pezeshkian poručio je da Islamska Republika „ni pod kojim okolnostima“ neće odustati od svojih prava.
„Dijalog ne znači predaju“, napisao je Pezeškijan na mreži X.
Istovremeno je iranska vojska podigla retoriku na još viši nivo. Portparol iranskih oružanih snaga Mohamed Akramini upozorio je da će Iran „otvoriti nove frontove“ protiv SAD ukoliko se rat nastavi. Prema njegovim rečima, Teheran koristi period primirja kao ratno stanje i aktivno jača svoje borbene kapacitete.
„Ako neprijatelj ponovo upadne u cionističku zamku i pokrene novu agresiju protiv našeg voljenog Irana, otvorićemo nove frontove sa novom opremom i novim metodama“, izjavio je Akramini, prenela je iranska agencija ISNA.
Paralelno sa tim pojavili su se i novi izveštaji o premeštanju iranskih balističkih raketa.
Prema pisanju New York Times-a, koji se poziva na američkog vojnog zvaničnika, Iran od početka primirja 8. aprila ubrzano premešta mobilne lansere, obnavlja oštećene lokacije i prilagođava taktiku za eventualni nastavak sukoba.
Američki zvaničnici tvrde da su tokom prethodnih udara bombardovani ulazi u podzemne raketne komplekse, ali da veliki deo samih lansera nije uništen jer su bili sakriveni duboko u podzemnim tunelima i pećinama.
To znači da Teheran, uprkos gubicima, i dalje bi mogao da raspolaže značajnim raketnim kapacitetima. Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da je trenutna pauza samo privremeni predah, a ne stvarni kraj krize.
Pregovori koje posreduje Pakistan za sada nisu doneli ozbiljan napredak, dok ključna pitanja poput obogaćivanja uranijuma ostaju nerešena. Sve više se govori o mogućnosti privremenog sporazuma koji bi kupio vreme za šire pregovore, ali bez rešavanja osnovnih sporova između Vašingtona i Teherana.
Problem je što situacija više ne zavisi samo od SAD i Irana.
Israel zadržava sposobnost da samostalno pokrene nove udare protiv Irana, što znači da bi čak i eventualni dogovor mogao veoma brzo da se raspadne.
Iranska upozorenja o „novim frontovima“ dodatno pojačavaju zabrinutost da bi eventualna eskalacija mogla da prevaziđe granice samog Bliskog istoka.
U Teheranu već otvoreno govore o mogućnosti udara na američke ciljeve van regiona, dok se ponovo pominju i ključne pomorske tačke poput Ormuskog moreuza i Bab el-Mandaba. Posebno se ističe mogućnost da saveznici Irana u Jemenu, Houthis, pokušaju blokadu Bab el-Mandaba, jednog od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza.
Zbog toga najnovije Trampove izjave ne deluju kao signal trajnog smirivanja situacije, već više kao kratko odlaganje potencijalno mnogo šireg sukoba čije pripreme očigledno i dalje traju na obe strane.
