Rat između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ušao je u dvanaesti dan, a situacija na Bliskom istoku nastavlja da eskalira dok se vojni udari i uzvratni napadi nastavljaju širom regiona. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je tokom operacije pogođen ogroman broj ciljeva i da u Iranu „više gotovo da nema ništa što bi se moglo napasti“.
Prema navodima iz Vašingtona, američke snage su od početka operacije izvele udare na oko 5.500 ciljeva širom Irana. Među njima se nalaze vojne instalacije, logistički objekti, transportna infrastruktura i pomorske mete, uključujući 16 rudarskih brodova. Prema američkom tumačenju, jedan od ključnih ciljeva operacije bio je da se spreči iranska vojska da postavi mine u Ormuskom moreuzu, strateškom prolazu kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine naftom.
Ormuskog moreuz već danima predstavlja jednu od glavnih tačaka globalne zabrinutosti zbog mogućnosti blokade energetskih ruta i potencijalnog udara na svetsku ekonomiju.
Istovremeno, iz Teherana stižu drugačije poruke o situaciji na terenu. Savetnik i sin predsednika Irana, Jusef Pezeškijan, demantovao je u sredu spekulacije da je Modžtaba Hamnei, koji se u pojedinim medijskim izveštajima pominje kao novi vrhovni vođa zemlje, povređen tokom nedavnih napada.
U izjavi za list Etemad, Pezeškijan je rekao da je proverio informacije kod ljudi koji su u kontaktu sa Hamneijem.
„Čuo sam vest da je gospodin Modžtaba povređen. Pitao sam neke prijatelje koji su bili u kontaktu sa njim i rekli su da je, hvala Bogu, dobro i da nema problema“, rekao je Pezeškijan.
U međuvremenu, sukob se proširio i na druge tačke regiona. U Bagdadu je dron pogodio američki diplomatski objekat u iračkoj prestonici. Napad je u prvim izveštajima pripisan proiranskim milicijama koje deluju u Iraku.
Istog dana Katar je saopštio da je njegova protivvazdušna odbrana presrela neodređeni broj projektila nakon iranskih vazdušnih napada na Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Kuvajt. Jedna od raketa, prema dostupnim informacijama, pala je u blizini aerodroma u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Njujork tajms je identifikovao najmanje 17 oštećenih američkih lokacija i drugih instalacija, od kojih su neke pogođene više puta od početka rata.
Sa iranske strane saopšteno je da je pokrenut novi talas napada koji je opisan kao „najrazorniji i najsuroviji“ od početka sukoba. Među ciljevima su, prema tim tvrdnjama, bili izraelski komunikacioni centar južno od Tel Aviva, kao i vojni objekti u Jerusalimu i Haifi. Takođe, na udaru je bio i Oman, tačnije njihova skladišta nafte.
Tokom protekle noći, Teheran je bio meta jednog od najintenzivnijih bombardovanja od početka sukoba. Američke i izraelske vazdušne snage izvele su niz udara na više ciljeva u iranskoj prestonici.
Prema izveštajima zapadnih medija i snimcima objavljenim na društvenim mrežama, među metama se našla i infrastruktura oko međunarodnog aerodroma Mehrabad, jednog od glavnih vazdušnih čvorišta u zemlji. Tokom noći čule su se snažne eksplozije koje su trajale do ranih jutarnjih sati, dok je dim iznad grada bio vidljiv na više mesta.
Očevici su prijavili razaranja i u stambenim zonama koje se nalaze u blizini strateških objekata. Snimci sa terena prikazuju zapaljene objekte i oštećene zgrade u nekoliko delova grada.
U iranskim izjavama i analizama naglašava se da su napadi pogodili i civilnu infrastrukturu, uključujući transportne i administrativne objekte, dok Vašington tvrdi da su udari bili usmereni na vojne i logističke ciljeve povezane sa iranskim vojnim kapacitetima.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je ranije da su napadi deo pokušaja da se izvrši pritisak na iransku državu i destabilizuje zemlja. Prema njegovim rečima, planovi za brzu promenu političkog sistema u Teheranu nisu ostvareni.
Istovremeno, globalni energetski tržišni pritisci rastu zbog straha od daljeg pogoršanja situacije u Ormuskom moreuzu. Blokada ili poremećaj u tom području mogao bi da izazove ozbiljne posledice po međunarodnu trgovinu energentima.
Dok se rat nastavlja i širi na više frontova širom regiona, diplomatski kontakti i pokušaji smirivanja situacije i dalje su ograničeni, a analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla imati dugoročne posledice po bezbednost i stabilnost Bliskog istoka.
