Dronovi iznad Azerbejdžana: Teheran negira napad, Baku preti, da li je u pitanju provokacija treće strane?

Kriza između Irana i Azerbejdžana naglo je eskalirala nakon što su iz Bakua stigle tvrdnje da su iranski dronovi ušli u vazdušni prostor regiona Nahčivana i pogodili civilne objekte. Međutim, iranski generalštab kategorički je negirao bilo kakvu umešanost, ističući da Teheran poštuje suverenitet susednih država i da nije lansirao nijednu bespilotnu letelicu prema Azerbejdžanu.

Teheran: Poštujemo suverenitet suseda

U saopštenju Generalštaba Islamske Republike naglašava se da Iran ne napada susedne i muslimanske zemlje i da su optužbe o lansiranju dronova neosnovane. Iranska strana sugeriše da bi incident mogao biti rezultat akcije treće strane, uz direktno ili indirektno učešće izraelskih obaveštajnih struktura.

Prema iranskom tumačenju, prekid odnosa između muslimanskih država ide u korist Izraelu, pa se, kako se navodi, organizuju provokacije sa ciljem da se Iran prikaže kao agresor. U istom saopštenju podseća se da iranska vojska, prema njihovim tvrdnjama, napada isključivo ciljeve povezane sa američkim vojnim prisustvom.

Šta se dogodilo kod Nahčivana

Ranije je objavljeno da su dva drona tipa Araš-2 navodno napala Međunarodni aerodrom Nahčivana. Prema tim informacijama, jedna bespilotna letelica oštetila je zgradu terminala, dok se druga srušila na polje iza aerodroma, u blizini škole u selu Šekarabad.

Međutim, azerbejdžansko Ministarstvo odbrane kasnije je saopštilo da su ukupno četiri drona lansirana iz pravca Irana. Prema njihovim tvrdnjama, jedan dron je oboren, dok su ostali ciljali civilnu infrastrukturu, uključujući i srednju školu tokom nastave. Dron koji je navodno ciljao školu promašio je metu i eksplodirao u blizini objekta.

Ako je tačno da je škola bila meta, to otvara ozbiljna pitanja. Gađanje obrazovne ustanove tokom školskog vremena teško se uklapa u logiku vojnog udara, što dodatno podgreva sumnje o mogućoj provokaciji.

Alijev traži izvinjenje i podiže vojsku

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev incident je nazvao terorističkim napadom. Zatražio je javno izvinjenje od Teherana i poručio da je azerbejdžanskoj vojsci naredio da uzvrati udarac. Ipak, istakao je da Azerbejdžan nema nameru da ulazi u rat protiv Irana.

Ministarstvo odbrane, Državna granična služba i specijalne jedinice stavljene su u stanje visoke pripravnosti. Prema Alijevu, sve strukture bezbednosti moraju biti spremne za izvođenje bilo kakve operacije.

Ova reakcija pokazuje da Baku incident doživljava kao ozbiljan bezbednosni izazov, bez obzira na to što Teheran odbacuje odgovornost.

Da li je u pitanju treća strana

Eskalacija sa Azerbejdžanom u ovom trenutku objektivno ne ide u korist Iranu. Otvaranje novog fronta na severozapadu, uz već postojeće tenzije, oslabilo bi poziciju Teherana i stvorilo prostor za dublje uključivanje spoljašnjih aktera.

Zapadni i severozapadni pravci često se pominju kao potencijalne zone za eventualnu kopnenu operaciju protiv Irana. Ako na to dodamo moguću aktiviraju kurdske strukture duž iračko-iranske granice zaista bi se stvorio opasan dodatni pritisak na Teheran. Ukoliko bi takva strategija bila sprovedena, to bi značilo otvaranje novog fronta protiv Irana, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po ceo region.

U tom kontekstu, destabilizacija odnosa sa Bakuuom i potencijalno Ankarom mogla bi biti geopolitički korisna trećim stranama.

Posebnu težinu ovoj tezi daje činjenica da je neposredno pre incidenta Ilham Alijev posetio iransku ambasadu u Bakuu i izrazio saučešće povodom smrti Alija Hamneija i stotina iranskih civila. U takvom trenutku, nagla pojava dronova iz pravca Irana deluje u najmanju ruku nelogično.

U regionalnoj realnosti gde se sukobi vode i kroz dezinformacije, sajber operacije i prikrivene akcije, mogućnost provokacije ne može se isključiti. Incident kod Nahčivana tako ostaje otvoreno pitanje: da li je reč o direktnom udaru, grešci, ili pažljivo režiranoj operaciji čiji je cilj da dodatno zapali ionako nestabilan prostor Južnog Kavkaza.