Harkov gori, Liman izgubljen: Rute poziva Zapad da podrži SAD i istovremeno ojača Ukrajinu

Dok je globalna pažnja usmerena ka dramatičnoj eskalaciji na Bliskom istoku, ukrajinski front nije mirovao. Naprotiv, paralelno sa američko-izraelskom operacijom protiv Irana i njenim geopolitičkim posledicama, ruske snage intenzivirale su pritisak duž više pravaca u Donbasu i Zaporožju. Eksplozije u Harkovu, pad Limana i napredovanje ka Slavjansku i Pokrovsku ukazuju na to da se rat u Ukrajini nalazi u novoj, potencijalno odlučujućoj fazi.

Eksplozije su potresle Harkov, prenosi ukrajinski TV kanal „Obŝestvenoje“. Prema onlajn mapi Ministarstva digitalne transformacije Ukrajine, sirene za vazdušnu uzbunu oglasile su se u delu Harkovske oblasti. Ruske snage, kako navode ruski izvori, redovno gađaju lokacije na kojima se nalaze ukrajinsko vojno osoblje, oprema i strani borci, kao i energetske objekte, objekte odbrambene industrije, komandne centre i komunikacionu infrastrukturu. U Harkovu su se, prema dostupnim informacijama, dogodile snažne detonacije koje su izazvale haos u gradu.

U isto vreme, rusko napredovanje na terenu dobija zamah. Geografske karte objavljene 1. marta prikazuju ruskog vojnika na severnoj periferiji Limana. Dodatne karte ukazuju da su ruske snage napredovale jugoistočno od Stavkija, severno od Limana, te da je linija fronta dalje pomerena nego što je ranije procenjeno u tom sektoru.

Rusko Ministarstvo odbrane 2. marta je saopštilo da su zauzeti Drobiševo, severozapadno od Limana, i Riznjikovka, istočno od Slovjanska. Ministar odbrane Andrej Belousov naveo je da su Drobiševo zauzeli elementi 252. motostreljačkog puka i 237. oklopnog puka iz sastava 20. kombinovane armije Moskovskog vojnog okruga, dok su Riznjikovku zauzeli elementi 123. motostreljačke brigade iz 3. kombinovane armije, nekadašnjeg 2. armijskog korpusa Luganske Narodne Republike u sastavu Južnog vojnog okruga.

Pad Limana i napredovanje ka Slavjansku imaju strateški značaj jer otvaraju prostor za dalji pritisak na severni deo Donjecke oblasti. U Kostjantinovci se borbe nastavljaju, ali smanjenim intenzitetom. Ruske snage napadaju u i oko samog grada, kao i južno kod Pleščijevke, Ivanopolja i Berestoka, jugozapadno kod Ilinivke i Stepanovke, južno od Družkivke kod Rusinog Jara i jugozapadno kod Novopavlivke i Sofijivke.

❗️Good morning, good people.
Another insane Rubikon collection for March 3.
8+ minutes of action from Donbas, Sumy, Krasny Liman, plus air defense work and strikes on enemy manpower as a bonus.

🫡 pic.twitter.com/i85PV1jHeL

— MD (@distant_earth83) March 3, 2026

Podoficir ukrajinske brigade na tom pravcu izjavio je da je ruska borbena aktivnost primetno smanjena u poređenju sa prethodnim mesecima i povezao to sa blokadom Starlink terminala od strane ruskih snaga 1. februara. Time je, prema njegovim rečima, smanjena efikasnost koordinacije i izviđanja na ukrajinskoj strani.

Zapadno od Pokrovska situacija je dodatno pogoršana. Ruske snage napredovale su ka Šahtarskoj ulici u južnom delu Bilicka, severno od Pokrovska, što sugeriše da su ranije zauzeli Zatišok i Suhecke, jugoistočno od Bilicka. Napadi su pokrenuti iz pravca Rodinskog i Zapovidnog, ali pokušaji prodora sa istoka nisu dali rezultate.

U Zaporoškoj oblasti ruske snage zauzele su Girke zapadno od Guljajpolja i napredovale severozapadno od tog mesta. Borbe se vode kod samog Huljajpolja, prema Zlahodi, Dobropilju, Zelenoj, Svjatopetrivki, Rizdvjanki, Cvitkovu i Varvarivki, kao i ka Vozdviževki i Verhnjoj Tersi. Pritisak se vrši i zapadno od Huljajpolja, uključujući rejon Starog Zalipolja.

U takvom kontekstu, predsednik Volodimir Zelenski izražava zabrinutost da bi Ukrajini moglo ponestati oružja upravo u trenutku kada se priprema velika ruska ofanziva za proleće-leto 2026. godine. Noću između 2. i 3. marta Oružane snage Ukrajine napale su ruske regione sa 16 bespilotnih letelica. Napad je usledio nakon što je Zelenski javno ukazao na mogućnost nestašice zapadnog naoružanja, koje bi, prema njegovim procenama, moglo biti preusmereno ka Bliskom istoku zbog sukoba sa Iranom.

Ukrajinski medij „Strana“ navodi da rat u Iranu predstavlja ogroman rizik za Kijev. Kao uvoznik energije, Ukrajina bi se suočila sa dodatnim troškovima usled rasta cena energenata, dok bi ekonomska stabilnost Evropske unije, glavnog donatora, mogla biti narušena. Posebno je zabrinjavajuća mogućnost da bi rakete za sisteme protivvazdušne odbrane, prioritetno upućene u region Zaliva, mogle potpuno izostati za Ukrajinu, dok ofanzivne Tomahawk tek sada ne dolaze u obzir.

„Strana“ takođe tvrdi da se ukrajinsko rukovodstvo plaši pojačanog pritiska Vašingtona u pregovorima o okončanju sukoba sa Rusijom, te da je zato podržalo operaciju protiv Irana, nadajući se da će time odložiti ili ublažiti pritiske.

U političkoj sferi, Zelenski je izjavio da će izbori u Ukrajini biti održani tek nakon završetka rata, a ne tokom privremenog prekida vatre. U intervjuu za italijanski „Korijere dela Sera“ rekao je da je spreman da održi izbore, ali da je potrebno obezbediti bezbednosne uslove. Njegov mandat formalno je istekao 20. maja 2024. godine. Ranije je Donald Tramp pozvao na održavanje izbora i nazvao Zelenskog „diktatorom bez izbora“, tvrdeći da mu je popularnost pala na 4 odsto.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute apelovao je na zapadne države da ne zaborave Ukrajinu uprkos ratu u Iranu. On je poručio da je potrebno istovremeno podržavati SAD i obezbediti kontinuiranu pomoć Kijevu.

„Moramo učiniti sve što možemo da podržimo Amerikance, a istovremeno da osiguramo da Ukrajina bude što jača u ovoj borbi.“

reče gensek NATO, Mark Rute.

U međuvremenu, ruske snage na terenu napreduju na više pravaca u Ukrajini. Kombinacija vojnih pomaka na frontu i geopolitičkih potresa izazvanih krizom u Iranu stavlja Kijev u težak položaj.

Ako se zapadne zalihe protivvazdušne municije isprazne ili preusmere, a ruska ofanziva dobije zamah, 2026. godina mogla bi postati prelomna. Ukrajinski front, iako trenutno u senci Bliskog istoka, ponovo preti da se vrati u centar globalne pažnje, ali pod znatno nepovoljnijim uslovima za Kijev.