Američki HAVOC koštaće ispod 3 miliona: Da li počinje era „jeftinih“ hipersoničnih raketa?

Američka kompanija Ursa Major objavila je da razvija hipersoničnu raketu srednjeg dometa pod nazivom HAVOC, sa ciljanom cenom manjom od tri miliona dolara po komadu. U poređenju sa postojećim hipersoničnim sistemima koji se procenjuju na desetine miliona dolara, ova najava predstavlja pokušaj promene logike tržišta i same filozofije primene hipersoničnog oružja.

Kompanija tvrdi da je u pitanju „pristupačan, kompletan hipersonični sistem“ osmišljen da isporuči veliku masu pri velikoj brzini i u većem obimu, kako bi odgovorio na hitne potrebe borbenih jedinica SAD. Osnovni modul sistema koristi se u svim konfiguracijama, uključujući i varijantu namenjenu presretanju neprijateljskih hipersoničnih projektila.

Drugim rečima, HAVOC nije zamišljen samo kao oružje za napade na kopnene ciljeve, već i kao sredstvo za suprotstavljanje protivničkim hipersoničnim sistemima.

Tajna niže cene, motor i proizvodnja

Ključna razlika u odnosu na većinu postojećih hipersoničnih programa leži u pogonu i proizvodnom pristupu. Raketu pokreće Draper motor na tečno gorivo, koji razvija sama kompanija Ursa Major. Prema navodima proizvođača, motor koristi bezbedno tečno gorivo koje se lako skladišti i održava, a koje je znatno jeftinije od alternativnih motora sa usisavanjem vazduha, poput skrendžet ili ramdžet sistema.

Ovakav pristup pojednostavljuje konstrukciju i smanjuje troškove. Pored motora, kompanija navodi da značajan doprinos nižoj ceni daje i primena aditivne proizvodnje, inovativnog dizajna i savremenih industrijskih procesa.

Izvršni direktor Ursa Majora, Kris Spanjoleti, izjavio je da je za pariranje konkurentima potrebno više od tehničke sofisticiranosti. Potrebna je brzina isporuke, pristupačnost i mogućnost masovne proizvodnje. Prema njegovim rečima, HAVOC je od početka projektovan tako da se može proizvoditi brzo i u velikim količinama.

Spanjoleti je na simpozijumu Udruženja vazduhoplovnih snaga od 23. do 25. februara naglasio da kompanija cilja cenu ispod tri miliona dolara po komadu, što je okvir koji je, prema navodima Breaking Defense, ranije pomenuo i bivši šef nabavki Pentagona Bil LaPlante, imajući u vidu rastuće troškove novih hipersoničnih sistema.

Manervisanje i izbegavanje presretanja

Jedna od centralnih karakteristika HAVOC-a jeste sposobnost manevrisanja tokom leta. Raketa može da ubrzava, usporava i ponovo pokreće pogon u različitim fazama leta. To joj omogućava da menja profil putanje i oteža rad protivničkim presretačima.

Ovakva sposobnost razlikuje je od klasičnih krstarećih raketa i hipersoničnih klizećih vozila koja uglavnom slede unapred definisane profile leta. Prema navodima kompanije, mogućnost višefaznog ubrzavanja smanjuje potrebu za skupim sistemima termičke zaštite, što dodatno utiče na cenu i pojednostavljuje lanac snabdevanja.

Spanjoleti tvrdi da kompanija može interno da proizvede između 80 i 90 procenata same rakete. Tehnologija ciljanja mogla bi biti poverena spoljnim partnerima. U toku je potraga za novim lokacijama za proširenje proizvodnih kapaciteta, kako bi se obezbedila skalabilnost u slučaju većih narudžbina.

Višedomenska upotreba

HAVOC je zamišljen kao višedomenski sistem. Može da se lansira sa kopna, mora i iz vazduha. Modularni dizajn omogućava brzo dodavanje startnog motora za početni impuls ili dodatnih potisnika radi povećanja dometa.

Sistem može da funkcioniše u endo-atmosferskim i egzo-atmosferskim uslovima, čime se proširuje opseg mogućih misija. Kompanija navodi da modularni pristup omogućava integraciju sa različitim raketnim motorima na čvrsto gorivo i lansiranje sa širokog spektra platformi, uključujući borbene avione, bombardere, sisteme za vertikalno lansiranje na brodovima i kopnene lansere sa produženim dometom.

Ovakva fleksibilnost ukazuje na ambiciju da se HAVOC uklopi u postojeću infrastrukturu bez potrebe za potpunom reorganizacijom platformi.

Testiranje, rokovi i obećanja

Prvi probni let HAVOC-a planiran je u okviru programa „Pristupačan brzi demonstrator raketa“, koji vodi Istraživačka laboratorija američkog vazduhoplovstva. Kompanija je ranije planirala test sa Draper motorom do kraja 2025. godine, ali su obustava rada vlade, tehnički problemi pre lansiranja i loši vremenski uslovi odložili probu.

Prema Spanjoletijevim izjavama, testiranje leta trebalo bi da počne „neposredno“, a u narednih 12 do 14 meseci planirane su misije za unapređenje zrelosti sistema, koje bi kulminirale punim hipersoničnim probnim letom. Ukoliko program bude tekao bez većih zastoja, operativna upotreba mogla bi uslediti pre kraja decenije.

Ursa Major već ima iskustvo sa motorom Hadley na tečno gorivo, koji je testiran pri hipersoničnim brzinama. Ipak, kompanija navodi da postoji značajna potražnja za Draper motorom, iako je on još u fazi razvoja.

Podsetimo, startap Stratolaunch završio je testni hipersonični let sa svojim vozilom za višekratnu upotrebu Talon-A, pokretanim Hadley motorom svemirske letelice Ursa Major. U septembru 2025. godine, Ursa Major je obezbedio ugovor od 35 miliona dolara od neotkrivene američke kompanije za odbrambeno-vazduhoplovnu industriju za neodređeni broj Draper motora, prema podacima Flight Global-a.

Očekivanja

Razvoj HAVOC-a treba posmatrati u kontekstu rastuće globalne trke u hipersoničnim tehnologijama. Dok se postojeći sistemi često opisuju kao vrhunsko, ali skupo oružje namenjeno ograničenim količinama, Ursa Major pokušava da uvede koncept masovnosti i pristupačnosti.

Ako cena zaista ostane ispod tri miliona dolara, za zapad bi to značilo prelazak sa elitnog oružja na potencijalno široko raspoloživo sredstvo visokog dometa i velike brzine. U takvom scenariju, ključ više ne bi bio samo tehnološka superiornost, već i kapacitet industrije da proizvodi brzo, stabilno i u velikim serijama.

Ukoliko HAVOC ispuni najavljene tehničke karakteristike i rokove, mogao bi da promeni odnos cene i efekta u domenu hipersoničnog naoružanja. Ako ne, ostaće još jedan demonstrator u dugoj seriji američkih ambicioznih projekata koji su obećavali revoluciju, ali su zapeli na prelazu između laboratorije i proizvodnje.