Generalna skupština Ujedinjenih nacija juče je glasala o rezoluciji pod nazivom „Podrška trajnom miru u Ukrajini“, povodom obeležavanja četvrte godišnjice izbijanja neprijateljstava. Dokument je podržalo 107 država, 12 je glasalo protiv, dok je 51 zemlja ostala uzdržana.
Među državama koje su glasale protiv našle su se Rusija, Belorusija i Iran. Sjedinjene Američke Države nisu podržale rezoluciju, već su bile uzdržane, kao i Kina, Brazil, Indija kao i Srbija. Mađarska, članica Evropske unije, takođe je ostala uzdržana.
Rezolucija poziva na hitan i potpun prekid vatre u Ukrajini, razmenu zarobljenika po principu „sve za sve“ i oslobađanje svih „nezakonito pritvorenih i deportovanih civila“. U dokumentu se naglašava podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Upravo su te formulacije bile sporne za Sjedinjene Države. Kako je navedeno na zvaničnom sajtu UN, američka delegacija predložila je uklanjanje dva pasusa iz nacrta rezolucije, onih koji se odnose na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao i na pozivanje na Povelju UN u tom kontekstu. Međutim, države članice odbile su da prihvate američki predlog, nakon čega je rezolucija usvojena u originalnom obliku.
Zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Marjana Beca izjavila je tokom rasprave da bi slabljenje ili ukidanje tih odredbi „poslalo veoma opasan signal da su ovi fundamentalni principi predmet rasprave“. Prema njenim rečima, insistiranje na suverenitetu i teritorijalnom integritetu predstavlja osnovu svakog trajnog rešenja.
Sa američke strane, drugačiji ton. Zamenica stalnog predstavnika SAD pri UN, Tami Brus, izjavila je da formulacije u vezi sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom ne doprinose napretku ka mirnom rešenju, već odvlače pažnju od pregovaračkog procesa. Drugim rečima, Vašington je ocenio da takav jezik otežava mogućnost kompromisa u trenutku kada su pregovori faktički u zastoju.
Rezolucije Generalne skupštine UN nisu pravno obavezujuće, za razliku od odluka Saveta bezbednosti. Ipak, glasanje o njima ima političku težinu jer pokazuje raspored stavova među državama. U tom smislu, uzdržanost SAD šalje signal koji prevazilazi tehničku prirodu samog dokumenta.
Stav Kine, koja je takođe bila uzdržana, uklapa se u njenu dosadašnju politiku, uz paralelno insistiranje na sopstvenom principu teritorijalnog integriteta zbog pitanja Tajvana. Brazil i Indija ostaju dosledni politici balansiranja, izbegavajući da se svrstavju.
Američka uzdržanost otvara pitanje da li Vašington, u svetlu blokiranih pregovora između Moskve i Kijeva, pokušava da ostavi prostor za fleksibilnost po pitanju teritorije, što je upravo ključno sporno pitanje između dve strane. U Kijevu takav pristup izaziva nelagodu, jer se direktno tiče teritorijalnog integriteta koji ukrajinsko rukovodstvo smatra neprikosnovenim.
Glasanje u Generalnoj skupštini tako je postalo još jedan pokazatelj da, iako postoji široka međunarodna podrška principima iz rezolucije, unutar zapadnog bloka postoje nijanse i razlike u pristupu načinu na koji se do mira može doći. Uzdržanost SAD, u tom kontekstu, predstavlja političku poruku o spremnosti da se određene formulacije posmatraju kroz prizmu pregovaračke taktike, a ne samo deklarativnih principa.
U takvom kontekstu, diplomatske aktivnosti se nastavljaju. Još jedan bitni sastanak između ukrajinskih i američkih pregovarača zakazan je za sutra u Ženevi.
Ukrajinski pregovarač Rustem Umerov sastaće se sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom. Prema saopštenju portparola Umerova, razgovori su deo priprema za trilateralni sastanak sa ruskom stranom, koji je planiran za mart.
Cilj sutrašnjeg susreta u Ženevi jeste, kako je navedeno, „priprema trilateralnog sastanka sa Rusijom“, koji bi trebalo da se održi početkom marta u pokušaju pronalaženja rešenja za rat u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je novinarima, putem WhatsApp-a, da je sastanak deo šire diplomatske dinamike koja ima za cilj otvaranje konkretnih pregovora.
Zelenski je takođe naveo, prema agenciji APE-MEA, da će ukrajinski pregovarači sa američkim izaslanicima u Ženevi razgovarati o „paketu prosperiteta“, kao i o pitanju obnove Ukrajine nakon rata. Time se pregovarački okvir ne ograničava samo na bezbednosna pitanja i teritorijalne sporove, već obuhvata i ekonomske i postkonfliktne aspekte budućeg aranžmana.
U svetlu uzdržanosti SAD u Generalnoj skupštini UN i njihovog insistiranja na fleksibilnijem pristupu formulacijama o teritorijalnom integritetu, predstojeći sastanak u Ženevi dobija dodatnu težinu. Upravo će se na takvim susretima videti da li Vašington pokušava da redefiniše pregovaračku strategiju ili je reč o taktičkom manevru u okviru šire diplomatske igre oko okončanja sukoba.
