Uzrečica sudar aviona i kamiona odavno nije neobična jer se to već događalo na svim aerodromima…ali sudar podmornice i automobila, vozila dva različita medijuma? Da, i to se dogodilo. Samo jednom, dovoljno da se uđe u istoriju neobičnih događaja. Mesto ovog jedinstvenog incindenta je švedski grad Lusekil (Lysekils kommun) u pokrajini Vestra Jetland (šv. Västra Götalands).
Glavni grad ove pokrajine je Geteborg (Göteborg), poznat po izvanrednim vozilima kompanije Volvo (lat. volvere – kotrljati se). Dogodilo se to 19. avgusta 1961. godine. Jedno privatno vozilo, sa registarskim tablicama Štokholma, bilo je parkirano u blizini zgrade telefonske centrale u ulici Fiskaregatan (Ribarska ulica, Fisher street). Iz nepoznatih razloga automobil u kome nije bilo nikoga pod blagom nizbrdicom krenulo je prema obližnjem doku Južne luke.
Volvo PV444
O kakvom je automobilu reč? Šveđane je neutralnost sačuvala od razaranja pa su mogli nesmetano da razvijaju vojnu i građansku industriju. Jedan od proizvoda bio je i automobil volvo PV444 (Volvo Personvagnar). To je bila porodica prvih masovno proizvođenih malolitražnih automobila ove cenjene kompanije. Razvoj je počeo 1944. godine. Proizvodnja je pokrenuta u februaru 1947. godine, kada je rešena kriza sa sirovinama i potrajala je do oktobra 1965. godine. Računajući i verziju karavan trajala je čak do februara 1969. godine. Jedna od varijanti je od 1955. godine počela da se izvozi i u SAD, kao prvi model fabrike Volvo koji su i Amerikanci mogli da voze. Proizvedeno je 440.000 komada.
Šta se dogodilo s automobilom koji je krenuo niz ulicu? Bezbedno je prošao pored gomile poređanih buradi s haringama koja je upravo bila istovarena s jednog broda pristiglog sa Islanda. Presekao je obalsku ulicu Sedra Hamngatan (Södra-Hamngatan – Južna lučka ulica) koja je išla duž dokova i udario u pramac usidrene podmornice Bevern (HSwMS Bävern – dabar)!
Šta znamo o toj podmornici?
Ona je pripadala projektu Hajen III (Hajenklass III, ajkula). Ime je nasledila od prve švedske podmornice porinute još 1904. godine. Projektovana je po uzoru na nemačke podmornice tipa XXI. Njihova izgradnja tekla je u čuvenom brodogradilištu Saab Kockums AB (Aktiebolag, stock company) u lučkom gradu Malme (Malmö). Do plovila su Šveđani došli težim putem jer nisu mogli računati s ratnim plenom.
Ronioci su 1946. godine s dubine od samo 15 metara podigli podmornicu U-3503. Nju je posada potopila osmog maja 1945. u blizini Geteborga i jasno se videla u plitkoj vodi. Prva iz te klase dala je ime i svim drugim podmornicama, a bilo ih je ukupno šest. One su više od dve decenije služile u sastavu RM Švedske da bi tek prvog jula 1980. godine bile otpisane. Bile su gotovo dvaput manje od nemačkog prototipa jer su predviđene za patroliranje Baltikom, a ne za prekooekanske misije.
Kako je ko prošao u ovom sudaru?
Prednji deo automobila je neznatno havarisan (levi prednji blatobran i krilo). Udarac je znatno ublažen čeličnim vezovima, pa ipak ograda podmornice je iskrivljena, a deo nagrađa blago ulubljen. Nije bilo povređenih. Šta se potom dogodilo s automobilom? Njegova sudbina je nepoznata. Svakako postoje zapisnici policije, Ratne mornarice i osiguranja, ali se oni na otvorenim izvorima ne mogu pronaći. Podmornica je služila sve do 1980. kada je otpisana, pa je završila na rezanju u Odenseu (Odense, treći po veličini grad u Danskoj, posvećen bogu Odinu).
Zahvaljujući slučaju, urednik lokalnih novina Kurir, Hans Johanson, zatekao se na licu mesta i napravio jedinu fotografiju koja i danas kruži po forumima i portalima zaljubljenika u vojnu egzotiku. Slika s vešću stigla je i na desk švedske novinske agenije TT (Tidningarnas Telegrambyrå), pa se novost proširila i po drugim glasilima. Mnogo godina kasnije objavljena je knjiga Tera Freda ”Crvena oluja” ( šv. Röd Storm) u kojoj je ovaj događaj našao mesto.
Ubrzo posle toga usledila su i pisma čitalaca s mnogo duhovitih opaski od kojih je najpoznatija bila ona koja je ”tvrdila” da je podmornica, po svoj prilici, vozila pogrešnom stranom (u Švedskoj se u to vreme vozilo levom stranom). Pored toga, bila je to izuzetna prilika da se promoviše pouzdanost i bezbednost proizvoda ove fabrike, pa je tako nastala i fama (rekli bismo – opravdana) o solidnosti njenih automobila koji mogu da izdrže čak i sudar s podmornicom…
Incindent je poslužio i poznatoj američkoj rubrici ”Morske priče” autora po imenu Kapetan koji je izmislio događaj kako se podmornica nasukala i sudarila s vozilom parkiranom na doku (Sea Stories: That Time a Submarine Crashed into a Car – feat. The Captain). To ničim nije potvrđeno, a sam događaj iz Švedske nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Ulazak u tu knjigu podrazumeva da treba ispuniti šest uslova (meriljvost, jedistvenost, oborivost, proverljivost, standardizaciju i ponovljivost). U ovom slučaju samo je jedinstvenost dokazan uslov. Samo.
