Zlo ima mnogo naziva. Jedan od njih je i neprijatelj, ali vojniku u rovu to nije dovoljno. Nekako je bezlično, formalno. Stoga su zaraćene strane oduvek pronalazile i pogrdne nazive, često i veoma duhovite, za svoje protivike. Ti nazivi nikako nisu intimiziranje, niti su nastali slučajno. Zasnovani su na etimologiji, ali i na ukupnosti nekog etnosa.
U ratnoj zbilji mora se koristiti sve što je na raspolaganju, pa i sleng. Možemo reći, na primer, bugarski vojnik; ali, ako kažemo Tuta Bugarin, u taj izraz smestićemo sve omraze i ratove koji traju od devetog veka između Srba i Bugara. Skraćena, po pravilu pogrdna, neformalna imena u ratu (pa i u miru) služe da bez pardona označe i diskfalifikuju neprijatelja.
Kako su to radili protivnici sila Osovine?
Mnogi nadimci nastali su znatno ranije, te predstavljaju i oblast istorijske lingvistike. Međutim, tokom dva velika rata izbrušeni su kroz svakodnevnu praksu. Samo najslikovitiji su ostali.
Za Nemce je bilo više nadimaka:
● Džeri (Jerry). ”Kumovi” su Britanci. Nadimak je najverovatnije izveden od etnonima German. Javljaju se i objašnjenja da je reč o aluziji na tzv. noćnu posudu (nachtgeschirr – nokšir) zbog sličnosti sa nemačkim šlemom; pojavljujuju se i dva zagonetna izraza – chamber ili pot/jeroboam. U ovom slučaju reč je o zamršenoj asocijaciji na komoru, lonac ali i na mitsku ličnost, samozvanog izraelskog cara Izrailja, grešnika koji gori u paklu. Prosečan Britanac sigurno zna moć te asocijacije. Naziv Džeri korišćen je i kao prefiks za mnoge delove nemačke opreme.
● Kraut je američka dosetka zasnovana na predubeđenju (stereotipu) o kiselom kupusu kao omiljenoj nemačkoj hrani (kiseli kupus – Sauerkraut). Ova predrasuda stvarana je dugo. Na nemačkim brodovima kiseli kupus je korišćen kao zaštita od skorbuta, a Žil Vern se u jednom svom delu poigrava s ljubiteljima i protivnicima kiselog kupusa.
● Fric i Hans. Lična imena koja su veoma česta u Nemačkoj. Koristile su ih sve zaraćene strane, posebno Rusi. Dodirnimo ovde jednu, za Nemce bolnu temu: geneza popularnosti se za ovih sedam-osam decenija premestila, pa tako Jonas, Gerda, Johan, Hans ili Jozef odavno ”gledaju u leđa” imenima kao što su Noa, Hana, dok je najpopularnije ime u Berlinu (i najmasovnije na svetu) – Muhamed.
● Hun (Hun): Pogrdan termin iz Prvog svetskog rata koji su Britanci koristili aludirajući na varvarstvo. Huni su tokom četiri veka bili glavni pokretači seoba naroda. Pošto su Nemci pošli sličnim putem, izazivajući etničke potrese u Evropi, nije bilo teško prišiti im i ovakav nadimak.
● Hajni je nastalo kao deminutiv od nemačkog ličnog imena Hajnrih (Heinrich). Korišćen je u najpogrdnije svrhe – idiot, prostak.
● Skverhed (Squarehead) je generičko ime za narod iz Nemačke i Skandinavije. Najviše je korišćeno tokom početka XX veka zbog urođenog nemačkog stila u kome je sve moralo da bude strogo pravo i četvrtasto. Posle Drugog svetskog rata Britanci su (među sobom, naravno) stanovnike Zapadne Nemačke nazivali Boxhead (kutijasta glava), ali i Erics, po junaku jedne televizijske serije iz osamdesetih godina.
Francuzi su, kao prvi susedi, imali pravo bogatstvo nadimaka za Nemce:
● Boš (Boches). Reč je nastala od složenice Alboche, nastale od reči “Allemand” i “Bosche” (Bosche – Nemac i caboche – glava, odnosno kupus). Izrazi se koriste i danas.
● Frisés (Fritz) bila je francuska verzija Frica.
● Fridolins (naziv je nastao od tada veoma popularnog nemačkog imena; kod nas bi se reklo seka-persa).
● Šelus (Chleuhs) je bilo pogrdno ime za berberska plemena koja nisu govorila francuski, pa se tako zgodno namestilo i za Nemce.
● Tevtonci (Teutons) – pleme slično Hunima i drugim skitačkim hordama.
● Dorifors (Doryphores) – insekt krompirova zlatica (koloradska). Ovaj naziv pojavio se sticajem okolnosti jer je zbog nedostatka veštačkih đubriva došlo do problema u proizvodnji hrane. Oni su, naravno, izazvani nemačkom okupacijom i stalnim oduzimanjem prehrambenih proizvoda, pa su Francuzi za Nemce govorili da troše francusku hranu kao krompirova zlatica.
● Sivozeleni (Vert de gris). Asocijacija na boju nemačke uniforme; ona je Francuze podsećala na patinu sa spomenika.
● Italijani su takođe stigli da dobiju nadimak. Osim što su jedni druge nazivali žabarima, Francuzi su nemačke saveznike zvali Lah, od Lahi. To je staroslovenski naziv za keltska plemena i došao je preko gotičkog Walhs, što znači stranac, onaj koji govori romanski.
● Ajtiz (Eyeties)jedan od naziva za etničke Italijane (najvećim delom u Švajcarskoj, a može značiti i očnu duplju). Ovaj naziv su im osmislili Britanci, a Francuzi prihvatili.
Koliko su Nemci bili maštoviti?
Imali su i oni svoj sleng. Ne tako sočan, ali sasvim razumljiv.
● Jenki (Yank) – univerzalni naziv za Amerikance. On je inače jedan od najstarijih i najpoznatijih naziva za njih. Indijanci su taj termin koristili da bi opisali sve pridošlice na kontinent.
● Ami – skraćeno od Americans.
● Kaugummifresser (Žvakači žvaka). Poreklo nadimka je sasvim jasno.
● Tommy (Tomi) je tradicionalan naziv koje su obe strane koristile (od imena Tommy Atkins, junaka poeme ”Tomi” Radjarda Kiplinga). Ona opisuje licemeran tretman britanskih vojnika od strane civila; vojnici su slavljeni u ratu, a prezirani u miru. Izraz je preuzet iz radničkog slenga (!).
● Zitronen, limey – limunovi; Englezi su (za razliku od nemačkog kiselog kupusa) na brodovima pili limunadu kako bi se zaštitili od skorbuta.
● Inselaffe (Ostrvski majmun): izrazito pogrdni termin za Britance.
● Kad je reč o najvećem neprijatelju i najvećem frontu, Nemci nisu mnogo improvizovali. Sve Sovjete su zvali Ivan ili jednostavno Boljševici (Bolschewiki). Iste te Sovjete su, onda kada je došlo vreme da promene stranu, u nekim dotadašnjim savezničkim zemljama Osovine (pre svega Bugarskoj) zvali Aljoša (Алёша).
● Nemci su sve sa istoka, a posebno Sovjete, zvali Ossi od nemačkog Osten (istok). Taj izraz je korišćen i za strane radnike sa istoka, ali posle rata i za državljane Istočne Nemačke.
Nadimcima nikad kraja
I drugi su bili maštoviti. Holanđani su Nemce nazivali Mof. Reč potiče od stare engleske reči za Afriku – Mofrika, ali i Mof,što znači Nemačka. Naziv je nastao još u XVI veku kada je Holandija za Nemce bila velesila i Eldorado, pa su siromašni Nemci dolazili u nju da rade kao jevtina radna snaga. Danas, kada hoće da pecnu nekog Nemca pitaju: ”Gde je moja bicikla?” aludirajući na to da su im Nemci otimali bicikle. Te iste bicikle Francuzi inače zovu olandeze, što je naziv za gradsku biciklu. S druge strane Nemci su ih zvali Cheesehead – Ksekopf – Kaaskppe, odnosno glava od sira, komad sira, aludirajući na njihovu mekoću, ali i na popularni artikl u ishrani. Poljska koja je podnela srazmerno najveće žrtve u Drugom sv. ratu Nemce je zvala bez mnogo uvijanja Hitlerowcy, Gestapowcy, fryce, adolfy.
Ni Italijani nisu baš štedeli svoje saveznike. Zvali su ih Crucchi. Tu smo se posredno umešali mi, s južnoslovenskog jezičkog prostora. Hrvatski vojnici koji su ratovali u jedinicama Austrougarske molili su Italijane za hleb (kruh). Takav pogrdan naziv Italijani i danas koriste. Mnogo poznatiji bio je Tedeski (Tedeschi), uobičajeni italijanski naziv za Nemce. Oni su im pak uzvraćali pogrdnim nazivom Itaker (skraćeno od italienischer Kamarad – italijanski drug). I sada to koriste. Stara civilizacija nije baš lepo mislila o Germanima. Zvali su ih još i Tuder, Tudro u pežorativnom smilu, kao narod kome nedostaje fleksibinost, ali i emocionalna inteligencija. Kraće rečeno – čvrst i glup čovek. Tudro se koristi u Severnoj Italiji, a Tuder u Lombardiji.Fascia rossa, crvena traka bila je povod da nastane još jedan pogrdan nadimak –crvenotrakaši, zbog trake sa svastikom koju su oko rukava nosili Nemci.
Austrijanci su bili još sočniji prema Nemcima; nazivali su ih Мarmeladenbruder (braća po marmeladi). U vreme Prvog sv. rata Nemci su u rovovima umesto skupim buterom, margarinom ili mašću, hleb mazali jevtinim džemom. Dalju netrpeljivost izazvala je aneksija Austrije 1938. godine, pa je ovaj izraz proširen na sve građane Trećeg rajha. Inače, tradicionalni naziv za Nemce je Pifke ( Piefke). Nemački kompozitor Johan Gotfrid Pifke (Johann Gottfried Piefke), bio je poznati pruski kompozitor, uštogljen i nadmen, posebno omražen tokom Austrijko-pruskog rata 1866. godine. Tako su po njemu svi Nemci dobili još jedan nadimak.
Švabe
Tako mi zovemo Nemce. Međutim, da nije bilo Mađara, ko zna kako bismo ih zvali. Njima su oni dali nadimak po nazivu zemlje Švapska (Scwaben). Prve susrete s Nemcima balkanske zemlje imale su preko saksonskih trgovaca i rudara koji su kasnije postali Karpatski Nemci. Oni su se u taj basen doselili u XII veku kada je bio pod vlašću Kraljevine Mađarske. Mađari su ih još zvali Dunavske Švabe (Donauschwaben) iako je većina njih poreklom iz Bavarske ili Tiringije. Italijane smo oduvek zvali Žabari, a interne nadimke između naroda nekadašnje Jugoslavije nećemo zbog tzv. političke korektnosti spominjati.
