Let jednog putničkog aviona možda je dao više odgovora o namerama iranskog rukovodstva nego desetine zvaničnih saopštenja. U trenutku kada Vašington otvoreno preti vojnom akcijom protiv Teherana, a Bliski istok ulazi u fazu pojačane vojne i diplomatske napetosti, avion sa oznakom IRAN07 poleteo je iz Teherana i sleteo u Moskvu pod okolnostima koje su odmah privukle pažnju analitičara i otvorenih izvora.
Reč je o avionu kompanije Meradž erlajns, tipu Erbas A321, koji je označen kao „Iranska vlada“. Let je započeo sinoć oko 22.30 po beogradskom vremenu, na jednom od poslednjih planiranih polazaka sa aerodroma u Teheranu. Avion je, prema podacima servisa za praćenje letova, preleteo Azerbejdžan, ušao u ruski vazdušni prostor i sleteo na moskovski aerodrom Vnukovo neposredno pre ponoći. Ono što je dodatno podgrejalo spekulacije jeste činjenica da je let obavljen sa minimalnom vidljivošću, bez uobičajenih svetlosnih signala, što je neuobičajeno za civilni saobraćaj.
Erbas A321 ima kapacitet do 239 putnika i standardno se koristi za kratke i srednje linije, ali njegova upotreba u ovom slučaju ukazuje pre na hitnu političku ili bezbednosnu misiju nego na rutinski diplomatski let. Tajming dolaska IRAN07 u Rusiju poklapa se sa naglim pogoršanjem odnosa između SAD i Irana, nakon višenedeljnih protesta u Iranu, rasta broja žrtava i otvorenih pretnji iz Vašingtona.
Paralelno sa ovim događajem, Nikozija je izdala NOTAM za pomorski saobraćaj koji stupa na snagu 3. februara. U tom obaveštenju se pominje „redovna koordinacija u realnom vremenu između korisnika i Nikozijskog FIR-a“, formulacija koja u vojno-bezbednosnom kontekstu često ukazuje na aktivnost trećih strana i moguću pripremu za složene operacije u vazduhu i na moru. Gotovo istovremeno, Izrael je najavio privremeno zatvaranje vazdušnog prostora u istom širem području.
An Airbus A321-231 operated by Meraj Airlines departed Tehran on January 29, 2026, bound for Moscow, Russia. The aircraft was using the callsign IRAN07, a designation typically associated with senior members of the Iranian government. pic.twitter.com/NSWfRQrnK0
— Kayhan Life (@KayhanLife) January 30, 2026
U tom regionu već su primećeni američki ratni brodovi, uključujući razarače DDG-80 USS Roosevelt i DDG-84 USS Bulkeley, kao i indikacije o prisustvu britanske podmornice. Ovakav raspored snaga stavlja Iran u domet pojedinih američkih udarnih sistema, ali i omogućava uspostavljanje snažnog protivvazdušnog štita za izraelske priobalne gradove.
Istovremeno, američki razarač USS Delbert D. Black uplovio je u izraelsku luku Eilat na obali Crvenog mora, dok avioni za dopunu gorivom KC-135R Stratotanker američkog ratnog vazduhoplovstva nastavljaju da stižu na Bliski istok. Ovi potezi jasno ukazuju na logističku i operativnu pripremu za dugotrajnije prisustvo američkih snaga u regionu.
Teheran je, prema dostupnim informacijama, obavestio Egipat o potpunom odbacivanju američkih uslova. Iranske vlasti su poručile da bi, u slučaju napada, mogle da gađaju ciljeve širom regiona, čime bi Suecki kanal i druge ključne tačke na Bliskom istoku potencijalno postale deo šireg sukoba. Dodatnu težinu ovim upozorenjima daje vest da se kineski razarači navodno kreću ka iranskim vodama, uoči zajedničke pomorske vežbe Irana, Rusije i Kine, planirane za naredne dane. Ova vežba se u pojedinim analizama tumači kao pokušaj Teherana da odvrati ili makar odloži mogući američki udar.
Na diplomatskom planu, iranski ministar spoljnih poslova intenzivirao je kontakte sa regionalnim liderima i već je telefonom razgovarao sa predsednicima Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, u pokušaju da smanji rizik od direktne konfrontacije. Iranski predsednik je u međuvremenu izjavio da Teheran i dalje daje prednost dijalogu u odnosu na vojnu eskalaciju.
Sa druge strane, izvori bliski Donaldu Trampu tvrde da je američki predsednik formalno otvoren za diplomatsko rešenje, ali da se masovno gomilanje vojske koristi kao sredstvo pritiska kako bi se Iran primorao na pregovore. Tramp je javno izjavio da SAD imaju „mnogo veoma velikih, veoma moćnih brodova“ koji plove prema Iranu i da bi bilo poželjno da ne dođe do njihove upotrebe.
U istom kontekstu, u Veliku Britaniju je sleteo avion WC-135R Constant Phoenix američkog ratnog vazduhoplovstva, poznat kao „nuklearni osmatrač“. Ova letelica je specijalizovana za detekciju radioaktivnih čestica u atmosferi i ranije je bila raspoređivana u regionima neposredno pre ili tokom nuklearno osetljivih operacija. Avion je sleteo u bazu RAF Mildenhol u Safoku, bez zvaničnog objašnjenja misije. Izvori iz odbrambenih krugova navode da njegovo prisustvo ne mora nužno značiti neposredan napad, ali potvrđuje visok stepen pripravnosti.
Američki predsednik je dodatno zaoštrio retoriku izjavom da iranski režim mora da ispuni dva uslova kako bi izbegao vojnu akciju: da se odrekne nuklearnog oružja i da prekine nasilje nad demonstrantima. Upozorio je da bi, u suprotnom, sledeći napad bio „mnogo gori“. Flota koja se trenutno okuplja oko regiona, prema njegovim rečima, veća je čak i od one korišćene u operacijama protiv Venecuele.
Sa iranske strane, ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je da su oružane snage „sa prstom na obaraču“, spremne da odmah i snažno odgovore na svaku agresiju. Evropska unija je u međuvremenu dodala Korpus islamske revolucionarne garde na listu sankcionisanih organizacija, kao odgovor na nasilno gušenje protesta, dok su pojedini britanski političari zatražili dodatne mere protiv iranskog rukovodstva.
U Iranu se istovremeno nastavlja krvavi obračun sa demonstrantima. Zbog čestih prekida interneta, tačan broj žrtava je teško utvrditi, ali organizacija Aktivisti za ljudska prava u Iranu procenjuje da je potvrđeno više od 6.000 smrtnih slučajeva, od čega većinu čine učesnici protesta.
U takvom okruženju, let IRAN07 u Moskvu dobija poseban značaj. Da li je reč o hitnim konsultacijama sa Rusijom, pokušaju da se obezbedi politička i bezbednosna podrška ili o pripremi za scenario u kojem bi Iran morao da reaguje na vojni pritisak, za sada ostaje nepoznato. Ono što je izvesno jeste da se Bliski istok ponovo nalazi u fazi u kojoj jedan avion, jedno zatvaranje vazdušnog prostora ili jedan pogrešan potez mogu imati posledice daleko šire od samog regiona.
