Kineski vazduhoplovni istraživači objavili su rezultate studije koja bi mogla da promeni dugogodišnja ograničenja u dizajnu stelt bombardera. Prema radu objavljenom u decembru, razvijen je metod koji omogućava avionima sa rasporedom letećeg krila da bezbedno lete do 62,5 odsto brže nego ranije, bez potrebe za strukturnim ojačanjima i bez narušavanja njihovog radarskog potpisa.
Ako se ova tehnologija primeni u praksi, ona bi mogla da omogući kineskim bombarderima sledeće generacije da se približe, ili čak dostignu, nadzvučne režime leta, a da pritom zadrže karakteristike nevidljivosti. Time bi se po prvi put ozbiljno doveo u pitanje višedecenijski kompromis između brzine i stelt osobina, koji je do sada oblikovao razvoj strateških bombardera u SAD, Rusiji i Kini.
Avioni sa letećim krilima istražuju se još od tridesetih godina prošlog veka. U tom rasporedu trup i krila čine jednu celinu, bez klasičnog repa. Takav oblik donosi niz prednosti: manji aerodinamički otpor, veću efikasnost i, što je ključno za vojnu primenu, izuzetno nizak radarski odraz. Upravo na tom principu zasniva se američki bombarder B-2, koji je decenijama simbol stelt tehnologije.
Međutim, isti taj dizajn krije ozbiljnu slabost. Zbog odsustva repnih površina, avion je znatno osetljiviji na promene nagiba, dok duga i vitka krila pri velikim brzinama imaju tendenciju savijanja. Kako se brzina povećava, to savijanje može prerasti u snažne vibracije koje zahvataju čitavu strukturu letelice. Taj fenomen, poznat kao kruto-elastično spregnuto treperenje, izuzetno je opasan. Kada se jednom pokrene, može dovesti do gubitka kontrole ili čak do strukturnog loma u vazduhu u roku od nekoliko sekundi.
Zbog tog rizika, leteća krila su do sada bila ograničena na podzvučne brzine, znatno ispod brzine zvuka. U praksi, to znači da bombarderi poput B-2 lete oko 1.200 kilometara na sat na velikim visinama. Iako su izuzetno teško uočljivi, njihova brzina ostaje ograničena, što smanjuje sposobnost brzog prodora, reakcije ili povlačenja u uslovima savremene protivvazdušne odbrane.
Studija objavljena sredinom decembra predlaže potpuno drugačiji pristup rešavanju ovog problema. Umesto dodatnog ojačavanja konstrukcije ili promene oblika krila, kineski tim je razvio sistem aktivnog suzbijanja vibracija koji se oslanja na postojeće senzore u avionu. Ti senzori u realnom vremenu prate stanje letelice i otkrivaju rane znake opasnog treperenja.
Na osnovu prikupljenih podataka, sistem trenutno prilagođava protok vazduha oko krila, stvarajući efekat svojevrsne „nevidljive potpore“ koja sprečava da se vibracije razviju u kritičnu fazu. Ključna prednost ovog rešenja je to što ne zahteva teške strukturne intervencije, čime se ne povećava masa aviona niti se ugrožavaju njegove stelt karakteristike.
Istraživački tim je na razvoju ove tehnologije radio gotovo deset godina. Tokom tog perioda pojednostavili su modele koji opisuju nastanak treperenja, svodeći ih na četiri osnovna faktora. Na toj osnovi razvijen je prvi potpuno domaći kineski softver za modeliranje kruto-elastičnih dinamika leta, koji opisuje interakciju fleksibilnih krila i tela letelice pri velikim brzinama.
Da bi teoriju proverili u praksi, istraživači su konstruisali bespilotnu letelicu sa letećim krilom i izuzetno dugim i uskim krilima. Tokom probnih letova, dron je dostigao brzine koje su bile 62,5 odsto iznad prethodno smatrane bezbedne granice, pre nego što su se pojavili znaci nestabilnosti. Time je postavljen novi globalni referentni standard za brzinske performanse letećih krila.
Kako je objašnjeno u jednom od intervjua, avion koji je ranije mogao stabilno da leti pri brzini od oko 0,5 maha, uz ovu tehnologiju mogao bi da dostigne približno 0,7 maha, odnosno oko 860 kilometara na sat na krstarećoj visini, uz veću stabilnost nego ranije.
Za vojne analitičare, ovi rezultati imaju dalekosežne posledice. Do sada su strateški bombarderi sledili dva jasno razdvojena koncepta. Američki pristup stavljao je akcenat na prikrivenost i preživljavanje, uz prihvatanje niže brzine. Ruski koncept, oličen u bombarderima velikih brzina, naglašavao je sposobnost probijanja i brzog reagovanja, ali bez stelt karakteristika.
Kineski bombarder nove generacije, za koji se očekuje da koristi raspored letećeg krila, mogao bi uz ovu tehnologiju da ponudi treći put. Kombinacija niskog radarskog potpisa i znatno veće brzine otvorila bi novu kategoriju vazdušne platforme, sa sposobnošću bržeg delovanja, fleksibilnijeg raspoređivanja i većeg pritiska na protivničke sisteme protivvazdušne odbrane.
Ako se ova tehnologija prenese iz eksperimentalne faze u operativnu upotrebu, ona ne bi predstavljala samo tehničko unapređenje, već potencijalni pomak u načinu na koji se buduća vazdušna moć projektuje i koristi.
