EU se sprema za raskid sa Kinom: Brisel planira izbacivanje kineskih tehnologija iz infrastrukture

Evropska komisija priprema sveobuhvatan plan kojim bi kineske tehnologije bile postepeno uklonjene iz ključnih sektora infrastrukture širom Evropske unije. Prema informacijama do koje iznosi britanski Fajnenšal Tajms, Brisel namerava da prekine dosadašnji dobrovoljni pristup i uvede obavezna ograničenja za sve države članice, uz obrazloženje da fragmentisane nacionalne mere više nisu dovoljne da zaštite bezbednost jedinstvenog tržišta.

U fokusu novih pravila nalaze se telekomunikacione mreže, energetski sistemi, posebno solarna infrastruktura, kao i bezbednosna oprema poput skenera, kamera i senzora. Najviše će biti pogođene kineske kompanije koje već godinama imaju snažno prisustvo u evropskim mrežama, pre svega u oblasti mobilnih komunikacija. Plan je deo šire regulative o sajber bezbednosti kojom Evropska komisija želi da smanji zavisnost Unije od dobavljača koje označava kao „visokorizične“.

U internim dokumentima Komisije navodi se da dosadašnji sistem preporuka i smernica nije dao željene rezultate, jer su pojedine države članice primenjivale ograničenja selektivno ili ih uopšte nisu sprovodile. Brisel sada smatra da je potreban centralizovan i obavezujući okvir, kako bi se obezbedila koordinacija i izbegle bezbednosne rupe unutar zajedničkog tržišta.

Ključni argument Evropske komisije zasniva se na proceni da bi kineske tehnologije mogle biti zloupotrebljene za prikupljanje osetljivih podataka, nadzor infrastrukture i potencijalno ugrožavanje nacionalne bezbednosti. U predlogu se, međutim, priznaje da potpuna zamena kineskih sistema nije jednostavna. Vremenski rokovi za njihovo uklanjanje razlikovaće se od sektora do sektora, u zavisnosti od nivoa rizika, troškova i dostupnosti alternativnih rešenja.

U nekim oblastima zavisnost Evropske unije od Kine je gotovo potpuna. Više od 90 odsto solarnih panela instaliranih u EU potiče iz kineske proizvodnje, što Brisel dovodi u nezavidan položaj između bezbednosnih ambicija i energetske realnosti. Slična situacija postoji i u oblasti nadzornih sistema, gde su kineski proizvodi dominantni zbog niske cene i masovne dostupnosti.

Zemlje istočnog bloka se u tom kontekstu često navode kao primer država koje su godinama kupovala nadzorne kamere i bezbednosnu opremu po kriterijumu najniže cene, što je u praksi značilo oslanjanje na kineske proizvođače. Takav model nabavke sada dolazi pod direktan udar nove strategije Evropske komisije.

Istovremeno, pojedine EU zemlje već su počele da sprovode restriktivne mere na nacionalnom nivou. Velika Britanija i Poljska uvele su ograničenja za pristup vozilima proizvedenim u Kini u blizini vojnih objekata i osetljive infrastrukture. U Varšavi se otvoreno propagira da vozila opremljena kamerama, senzorima i LiDAR tehnologijom mogu biti korišćena za prikupljanje podataka, izradu trodimenzionalnih mapa vojnih baza i praćenje kretanja trupa.

Takvi potezi ukazuju da se bezbednosna paradigma u Evropi ubrzano menja. Ono što je do juče smatrano ekonomskim pitanjem i slobodnom trgovinom, danas se sve češće tretira kao pitanje “nacionalne i kolektivne bezbednosti”. Brisel ovim potezom jasno signalizira da je spreman da plati višu cenu za tehnološku autonomiju, čak i po cenu poskupljenja usluga i opreme za EU potrošače.