Masovna upotreba bespilotnih letelica u ratu u Ukrajini promenila je rat brže i dublje nego bilo koja tehnologija u poslednjih nekoliko decenija. Dronovi su u jednom trenutku preuzeli ulogu glavnog oružja, glavnog senzora i glavnog sredstva odvraćanja. Nastao je mit o „zidu dronova“, ideja da je dovoljno zasititi vazdušni prostor jeftinim FPV letelicama kako bi se zaustavilo svako napredovanje protivnika. Danas je jasno da taj koncept ne nestaje, ali da se ubrzano troši.
Prelomni trenutak ne dolazi iz teorije, već iz prakse. Ukrajinske Snage bespilotnih sistema i Snage bespilotnih sistema Oružanih snaga Rusije predstavljaju institucionalne odgovore na haotičnu fazu ratovanja dronovima. Ruske i ukrajinske jedinice nisu nastale kao eksperiment, već kao njihov pokušaj da se bespilotni sistemi izvuku iz improvizacije i podrede operativnoj doktrini. U njih su objedinjeni najiskusniji operateri, otvoreni direktni kanali sa proizvođačima i obezbeđena sredstva koja ranije nisu postojala.
Ulazak ruskih snaga Rubikon u borbene operacije početkom 2025. godine poklopio se sa ofanzivnim dejstvima ruskih snaga na pravcima Pokrovsk i Kupjansk, a ubrzo potom i sa sistematskim napadima na ukrajinsku logistiku u Kurskoj oblasti. Upravo tu se vidi suština promene. Dronovi se više ne koriste prvenstveno za spektakularna uništavanja tenkova, već za razaranje sistema koji omogućava protivniku da uopšte ratuje.
Podaci za 2025. godinu to jasno potvrđuju. Najveći procenat uništenih ciljeva čine neprijateljski dronovi, više od trećine ukupnog broja. Slede komunikaciona sredstva, privremene tačke raspoređivanja i poljska utvrđenja. Tek potom dolaze vozila, oklopna tehnika i sredstva snabdevanja. To nije slučajno. Prioritet više nije slika zapaljenog tenka, već lomljenje infrastrukture koja drži liniju fronta i omogućava masovnu upotrebu bespilotnih sistema.
Time se razbija iluzija na kojoj je počivao „zid dronova“. U početku rata, situacija je zaista izgledala dramatično. Mladi operateri, upravljali su FPV dronovima iz bunkera i nanosili disproporcionalnu štetu skupim oklopnim kolonama. Jeftino oružje poništavalo je skupu tehniku i delovalo je kao da je pronađena formula koja dugoročno ne može biti neutralisana.
Problem je što rat ne trpi statične formule. Ono što je funkcionisalo juče, danas postaje meta. Prva promena dogodila se u taktici jurišnih jedinica. Umesto masovnih pokreta i vidljivih koncentracija, uvedena je infiltracija u malim grupama, izbegavanje borbe i maksimalno smanjenje elektromagnetnog i vizuelnog traga. Snabdevanje se delimično prebacuje na vazdušne desante bespilotnim sredstvima, čime se umanjuje ranjivost logistike.
Druga promena odnosi se na tehniku. Improvizovana zaštita oklopnih vozila evoluirala je od karikaturalnih „roštilja“ do složenih konstrukcija koje ozbiljno umanjuju efikasnost FPV udara. Uništenje tenka više nije rutinski događaj, već zahteva koordinaciju, višestruke pokušaje i često kombinaciju različitih sredstava.
Treća i najvažnija promena jeste prelazak na sistematsko uništavanje pozadine. Operateri dronova više nisu lovci na pojedinačne ciljeve, već instrument za razgradnju protivničkog sistema upravljanja, veze i snabdevanja. Kada se preseku komunikacije i logistika, „zid dronova“ se sam urušava, jer ostaje bez energije, rezervnih delova i operatera.
Radikalni lom još nije nastupio, ali trend je jasan. Kvantitativne promene guraju sukob ka novom kvalitetu. Ako se razviju pouzdani mobilni protivdron sistemi koji mogu da prate jedinice u pokretu i obezbede stalnu zaštitu, uloga dronova kao glavnog sredstva borbe će se smanjiti. Neće nestati, ali će se vratiti u ulogu alata, a ne osovine rata.
U tom scenariju raste značaj klasične, ali modernizovane artiljerije velikog dometa, preciznih raketnih udara i kombinovanih operacija. Bespilotni sistemi se ne gase, već se specijalizuju. Umesto svakodnevnog iscrpljivanja na prvoj liniji, prelaze na dubinsko izviđanje, udare po pozadini i specijalne operacije.
Primeri takvog pristupa već postoje. Koordinacija dronova sa specijalnim jedinicama pokazala se efikasnom i u ukrajinskim operacijama u Kurskoj oblasti 2024. godine, kao i u američkoj operaciji „Apsolutna rešenost“ januara 2026, kada je cilj bio političko-vojni udar u cilju otmice pojedinca, a ne masovni rat. To je pravac u kojem se bespilotni sistemi kreću.
Zato postaje jasno da je mit o „zidu dronova“ prevaziđen, ali ne zato što dronovi nestaju, već zato što prestaju da budu čarobno rešenje. Rat se ponovo vraća logici sistema, logistike i kombinovanog dejstva. Ko to prvi prihvati, imaće prednost. Ko ostane zarobljen u mitu o „zidu dronova“, već je zakasnio.
