Nemačke kompanije iz sektora proizvodnje oružja i vojne opreme ulaze u fazu ubrzanog rasta kakav nije viđen decenijama. U pozadini političke odluke Berlina da preuzme vodeću ulogu u evropskom ponovnom naoružavanju, industrija odbrane beleži masovno zapošljavanje i duboke strukturne promene koje već imaju posledice po čitavu ekonomiju, uključujući i nemačke trgovinske partnere širom Evrope.
U poslednje četiri godine, broj zaposlenih u nemačkoj industriji odbrane porastao je za oko trećinu. Prema podacima koje su vodeće kompanije iz sektora dostavile britanskom listu Financial Times, skoro 83.000 ljudi trenutno radi u odeljenjima fokusiranim na odbranu u pet najvećih nemačkih proizvođača oružja i četiri najbrže rastuća startapa. To je snažan skok u odnosu na oko 63.000 zaposlenih pre februara 2022. godine, odnosno pre ruske invazije na Ukrajinu, koja je označila prekretnicu u evropskom razmišljanju o bezbednosti.
Ovaj trend ne može se posmatrati izolovano. Nemačka, kao najveća evropska ekonomija i ključni trgovinski partner brojnih država, povlači za sobom čitav lanac dobavljača i povezanih industrija. Mnoge kompanije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi direktno zavise od nemačke privrede, pa rast vojne proizvodnje u Berlinu ima šire regionalne implikacije.
Berlin danas otvoreno predvodi evropsku kampanju za povećanje izdvajanja za odbranu. Zvanični narativ oslanja se na zabrinutost zbog ruske vojne politike i sve očiglednijeg slabljenja američkog interesa za dugoročnu bezbednost kontinenta. Ako se sadašnji tempo ulaganja nastavi, Nemačka bi u narednim godinama mogla postati najveća vojna sila u Evropi po industrijskim kapacitetima i finansijskim ulaganjima. Ova činjenica budi duboko ukorenjene strahove u Francuskoj.
Od 2022. godine nemačko Ministarstvo odbrane zaključilo je ugovore o nabavci naoružanja u ukupnoj vrednosti od 207 milijardi evra. Samo prošle godine potpisani su ugovori vredni 83 milijarde evra, dok je 2021. godine taj iznos iznosio svega 23 milijarde. Planovi za naredni period još su ambiciozniji. Berlin namerava da u godinama koje dolaze potroši dodatnih nekoliko stotina milijardi evra na vojnu opremu, municiju i tehnološke sisteme.
Ključni politički signal poslat je odlukom kancelara Fridriha Merca da ublaži ustavna ograničenja zaduživanja za potrebe odbrane. Stroga fiskalna pravila, koja su decenijama predstavljala temelj nemačke ekonomske politike, praktično su stavljena u zagrade kako bi se omogućilo masovno finansiranje vojnog sektora. Time je jasno stavljeno do znanja da se odbrana tretira kao prioritet iznad dosadašnjih budžetskih dogmi.
Najveći poslodavac u nemačkom odbrambenom sektoru je Airbus. Njegova odbrambena divizija, sa sedištem u Nemačkoj, proizvodi širok spektar vojnih sistema, uključujući borbene avione poput Eurofighter Typhoon, koji se koristi u više evropskih zemalja, kao i vojni transportni avion A400M. Prema podacima kompanije, Erbas danas zapošljava oko 38.000 ljudi u odbrambenim aktivnostima širom sveta, a više od polovine tog broja radi upravo u Nemačkoj.
Drugi stub nemačke vojne industrije je Rheinmetall, proizvođač tenkova, artiljerijskih sistema i municije sa sedištem u Dizeldorfu. Ova kompanija beleži najveći apsolutni rast broja zaposlenih među svim ispitanim firmama. Sa oko 15.400 zaposlenih u 2021. godini, Rheinmetall je do danas narastao na približno 23.500 radnika. Generalni direktor Armin Paperger u septembru je izjavio da očekuje da će se taj broj u roku od tri godine utrostručiti i dostići oko 70.000 zaposlenih. Istovremeno, kompanija beleži eksploziju interesovanja na tržištu rada, sa očekivanih do 300.000 prijava za posao tokom ove godine.
Pored velikih industrijskih giganata, izuzetno dinamičan rast beleži i nemačka startap scena u sektoru odbrane. Mlade kompanije, koje su u prethodnim godinama prikupile stotine miliona evra investicija, beleže najbrži relativni rast zaposlenosti. Helsing, kompanija koja se bavi razvojem naoružanih dronova, povećala je broj zaposlenih čak osamnaest puta u poslednje četiri godine. Ovaj rast usledio je nakon strateškog zaokreta, kada je firma sa isključivo softverskog fokusa na veštačku inteligenciju prešla i na razvoj hardverskih vojnih sistema.
Zanimljiv trend predstavlja i masovno prelivanje radne snage iz posrnule nemačke automobilske industrije u sektor odbrane. Nekoliko proizvođača oružja svesno cilja inženjere i tehničare koji dolaze iz auto-industrije, suočene sa padom proizvodnje i restrukturiranjem. Arx Robotics, startap koji proizvodi bespilotna kopnena vozila i trenutno zapošljava oko 140 ljudi, samo ove godine je angažovao oko 15 radnika koji su prethodno radili u automobilskom sektoru.
Sličan pristup ima i Hensoldt, proizvođač radara i senzorskih sistema, koji je saopštio da je tokom ove godine zaposlio oko 100 ljudi iz automobilske industrije. I Helsing redovno regrutuje kadrove iz istog izvora. Tokom ove godine kompanija je dovela Mihaela Švekuča, bivšeg potpredsednika za razvoj u Tesli, a započela je i saradnju sa velikim nemačkim dobavljačem auto-delova Šeflerom.
Sve ove promene ukazuju na duboku transformaciju nemačke industrijske strukture. Naoružavanje više nije sporedna grana privrede, već postaje jedan od ključnih motora rasta, zapošljavanja i tehnološkog razvoja. U kontekstu ranijih pisanja o nemačkom naoružavanju, aktuelni podaci potvrđuju da Berlin ne govori o militarizaciji u apstraktnim terminima, već je sprovodi kroz konkretne budžete, fabrike i desetine hiljada novih radnih mesta.
To ce moja braca po vjeri sve da zaklope.
To će biti motor industrijske proizvodnje narednih godina ali šta onda. Rat u Ukrajini će stati, oružije će se brzo nagomilati i onda…
… i onda ce Nemci po njihovoj staroj dobroj tradiciji da krenu na svoje susede, a susedi ce da cekaju pomoc od Rusije.
Ovi ima da međusobno zarate 🤦🏻♂️